S obje strane Drine: Put nade i razočarenja

Glas Srpske 17.10.2007 00:00

Piše Branimir - Bata GRULOVIĆ

GRAĐANI zapadnog Balkana, pre svega Srbije i BiH, ne treba puno da žale što se pridruživanje EU udaljilo više nego što se očekivalo. To što je Crna Gora pre dva dana potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je ništa drugo do politički manevar EU. Trenutno, od tog potpisa korist će imati samo crnogorska politička elita, ali ne i građani Crne Gore. Put do punopravnog članstva u EU je dug i težak, pun nade i razočarenja, i sve cehove na tom putu platiće isključivo građani. - Zapadni Balkan nije ništa drugo nego neka vrsta eksperimenta od kojeg zavisi budućnost Evrope. Zapadni Balkan je ključna proba efikasnosti EU - izjavio je Havijer Solana u Briselu 2001. godine. Na osnovu te izjave lako se može zaključiti da je Zapadni Balkan svojevrsno test polje spoljne politike koju vodi EU. Odnosno za EU Zapadni Balkan je jedinstveni virtuelni prostor u jednom delu Evrope koji prvo sam mora da iskoreni balkanizaciju kao oblik ponašanja kako ta balkanizacija ne bi zarazila ostatak kontinenta. Zapad je sve vreme jugoslovenske krize eksperimentisao na raznim planovima iz, za njih, pragmatičnih razloga, kako bi bili spremni za moguće sukobe na prostoru Evroazije. Ako se EU želi širiti na istok, mora imati jasnu strategiju i odgovore na eventualne konfliktne situacije, slične onima na prostoru bivše SFRJ. Oni koji gospodare političkim životom naše planete po svemu sudeći nemaju nameru da politički oživljavaju davno umrlu Jugoslaviju, ali zasigurno, žele da podstaknu neki oblik balkanskog zajedništva Albanije, BiH, Makedonije, Crne Gore, Srbije, uključujući Kosmet, i konačno Hrvatske, bez obzira na to što se, kako reče hrvatski premijer u Njujorku, šokirana i povređena Hrvatska, zbog presude Haškog tribunala tzv. "Vukovarskoj trojci", upinje da dokaže kako ne pripada Balkanu i kako bi trebala da bude primljena u punopravno članstvo EU pre svih drugih zemalja sa ovog geo-političkog prostora. Činjenice govore da većina ovih zemalja ne ispunjava uslove za prijem u EU, ali se svi nadaju da će do prijema ipak uskoro doći. Ruku na srce, Brisel je već jednom zažmurio kad se radi o ispunjavanju uslova kod prijema Rumunije i Bugarske u porodicu zemalja EU. Čak i političke analfabete znaju da su ove dve zemlje i dalje opterećene korupcijom, kriminalom, ali i niskim stepenom privrednog razvoja pa su i pored toga primljene u punopravno članstvo EU. Sa druge strane EU se finansijski iscrpela poslednjim proširenjem, što lako može da ima za posledicu da se proširenje zaustavi na neko duže vreme, a da se za to zaustavljanje odgovornost prebaci na zemlje koje očekuju da postanu kandidati za članstvo u EU. Što se tiče BiH i nada da bi mogla da bude kandidat za članstvo u EU nestala je onog trenutka kad su propali svi pregovori oko nametnutog predloga za reformu policije. Upadaju u oči disonantni tonovi koji stižu iz Brisela, koji opet optužuju Srbe za neuspeh progovara. Doduše u izveštaju iz Brisela kaže se da nisu samo oni krivci, ali izostalo je precizno navođenje ko je još sukrivac. Koristeći se starim propagandnim trikom, kao krivci apostrofiraju se samo Srbi i to tako ostane upamćeno. Na njihovu žalost ovog puta taj stari trik neće proći, jer smo se u međuvremenu dovoljno politički opismenili da te i slične trikove prepoznajemo, i što je još važnije, imamo mehanizme da na njih pravovremeno i primereno odgovorimo. A da li će se to dogoditi, to je već drugo pitanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.