Sportska galaksija: Inspiracija zvana Bajern

Glas Srpske 23.10.2007 00:00

Piše Dobrivoje Bobi JANKOVIĆ

BAJERN, dakle, u četvrtak na beogradskoj "Marakani". Bolje nije moglo biti, ako ste sportsmen. A ako niste, nego biste Bajern zamijenili Florijanom sa Malte, pa da vaš klub prođe - onda pripadate galeriji fudbalskih šićardžija, a takvima nije mesto u vrhovima fudbalskog Kilimandžara. Drugo je vreme, bolje ili gore od onog iz devedeset i prve, đavo će ga znati, tek - tadašnji Bajern je dočekan sa dužnim respektom, ali i Džajićevom izjavom koja je, kao i dva rezultata meča sa Bavarcima, ostala upamćena: "Pobedićemo Bajern, i u Minhenu i u Beogradu." Danas Crvena zvezda nema ni takvog Džajića, a ni tim kakav je imala te devedeset i prve, tim - hoću reći - u neodoljivom evropskom naletu, tim u kojem nisu svi igrači bili velemajstori nego je bilo polovine koji su važili za "donosioce municije". Bajern je onda bio nemački, najjači nemački tim, a danas je internacionalizovan, i u njemu su asovi ravni onima iz Barselona, Čelzija, Real Madrida... Internacionalizovana je i Crvena zvezda, znatno manje od prebogatih Bavaraca svakako, ali sa igračima koji mogu da imaju solidan domet, i koji će imati publiku kao što je imala Zvezdina zlatna generacija iz Barija i Tokija. Ispada da Zvezda jeste ispod Bajerna, ali ne baš toliko. Zašto bi Bajern baš sigurno pobedio na Marakani, kada taj tim ume da ne pobedi nemačke rivale i na novom stadionu u Minhenu? Zašto bi se Crvena zvezda - naravno, ako je dobro pripremljena u svakom zahtevu savremene igre - osećala unapred osuđenom na poraz od najvećeg nemačkog kluba, koji sa svojom publikom ima pravo da se seti devedeset i prve i Bajernovih Nemaca koji se, u očaju, bacaju na travu "Marakane". Dogodila se, u očekivanju meča nad mečevima Crvene zvezde i Bajerna, pobuna navijača Crvene zvezde i OFK Beograda. Zdušna i - neuobičajena. Zvaničnici su izjavljivali da je reč samo o zabrani da se na tribine unose zastave, klupske zastave. Klupske zastave uopšte. I na motkama i bez motki. Zakon o suzbijanju nereda je tako predvideo. Važan je i potreban taj zakon, čekan je, uostalom, toliko vremena. Ali, da je zakonodavac čovek sa vrela Zvezdinog severa, na primer, ili Partizanovog juga, znao bi da se odluka o smirivanju navijača ne može preseći na panju, pa bi u ovoj zemlji, gde zakoni inače sporo niču, bio fleksibilniji. Ako su opravdano izbačene motke na kojima se instaliraju zastave, što na primer u Italiji nikome ne pada na pamet da zabrani, onda su bar u prvoj fazi smirivanja tla" mogle da budu priznate zastave i zastavice u koje navijači vole da se zaodenu. To, uostalom, i čini lep sportski kolorit. Jasna stvar, moraju se edukovati navijači, ali ruku na srce - moraju se edukovati i mladi policajci iz prvih "borbenih redova" koji umeju da prekardaše u upotrebi sile. Postupna primena zakona - da, tako govori evropska praksa, nagla prisila - nikako. Engleska je, na primer, kao kolevka fudbala, ali i huliganstva, prvo rešila pitanje reda unutar stadiona. Ali huligani kao takvi održavaju se kao korov, i potrebno je vreme da se sve nevolje poprave. Nedavno u Moskvi, u kvalifikacionom susretu za Evropsko prvenstvo između Rusije i Engleske, došlo je do neopisive tuče navijača dve reprezentacije, u kojoj su huligani sa većom reputacijom i tradicijom, dakle Englezi, izvukli deblji kraj. Engleske vlasti još identifikuju izgrednike, oduzimaju im pasoše kada se utakmice njihovih klubova i reprezentacije igraju u inostranstvu. Znači, mera po mera... Zato i u Srbiji započeta kampanja po novom zakonu treba da bude postupna i pravična. Jer, dobije li ta kampanja medijski publicitet prve vrste, kao što je počelo na Omladinskom stadionu na Karaburmi, uopšte neće biti dobro. Našli bismo se na putu na kojem će biti rasterano i ovo malo publike koja je ostala za veće utakmice u fudbalu i košarci. Za one obične mečeve, zakon nije ni potreban, jer publika polako i sigurno diže ruke od fudbala. Od "Karaburme" do "Marakane" ima dosta vremena za kulturnija objašnjenja novog zakona, jer akt je dobar, i on ne sadrži samo pretnje i prisilu. A opet, ako predviđeni kolorit na stadionu Crvene zvezde - kakvom smo se često svi divili na Marakani kao izlivu slobode i demokratije - bude isušen novonastalom situacijom, možemo biti nazvani i Srbima po dr Raškoviću, i to u događaju koji publika jednodušno voli.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.