Izvjesnoj gospođi, kliničkom psihijatru, koleginica je preporučila da završi kurs Silva metoda, nahvaljen kao novi talas u nauci, koji "nam dolazi iz Amerike". Poslušala ju je i upala u ralje čarobnjaka, koji koristi, između ostalog, i hipnozu, strogo zabranjenu u zdravstvenoj praksi
Posle predavanja u jednom gradu u jugoistočnoj Srbiji, prišla mi je jedna divna dama, u pratnji supruga. Rekla mi je:
- Gospođo Biljana, pažljivo sam slušala šta ste odgovorili mojoj koleginici na pitanje o Silva metodu. Ja sam klinički psihijatar i večeras ste u publici imali još dve moje koleginice, koje su zajedno sa mnom završile Silva metod. Njih dve su otišle sa predavanja u ubeđenju da ste im Vi najveći neprijatelj, a ja Vas molim da mi pomognete.
Pogledala sam je upitno i zbunjeno, i ponudila da sa suprugom sedne za moj sto.
- Ne znam kako ja mogu pomoći stručnjaku vašeg profila - rekla sam.
- Stvar je u tome što sam ja pre pet godina doživela jednu veliku porodičnu tragediju - počela je priču moja sabesednica - umro mi je otac. Teško mi je padala i njegova bolest, a smrt me je, čini mi se, dotukla. Koleginica koja Vam je večeras postavila pitanje, preporučila mi je da završim kurs Silva metoda, koji je nahvalila kao novi talas u nauci, koji nam dolazi iz Amerike. Prihvatila sam. I stvarno sam jedno pola godine osećala izvesno poboljšanje, a onda su stvari počele da se kreću neželjenim tokom. Sada patim od brojnih fizioloških poremećaja, a najvažnije je što mi je potpuno izostala menstruacija. Sve je to praćeno hroničnom malokrvnošću, čestim upalama mokraćnih i disajnih organa, opštom slabošću. Reagujem kao da je moj organizam potpuno izgubio imunološki sistem, a Silva metodom trebalo je da ga u potpunosti ojačam.
Hipnoza zabranjena
Razumela sam o čemu govori. Rekla sam joj da uzme moju knjigu, u njoj će naći odgovor, a ja ću joj ukratko prepričati: tzv. Silva metod, za svoju podlogu koristi hipnozu, astrologiju, kirologiju, fiziognomiku i grafologiju.
- Kao što znate, kao lekar, hipnoza je u našoj zdravstvenoj praksi strogo zabranjena! Iako bi autosugestija mogla da ima pozitivne efekte u rešavanju nekih psiholoških problema, Silva metod nudi autosugestiju, začinjenu "tehnikom tri prsta" što je magijska tehnika i uvođenje u alfa stanje brojanjem unazad, koje karakteriše tzv. crne sekte. Zatim, primetićete da je Hose Silva iz druge sekte - TM preuzeo njihova dostignuća na polju "kontrole ljudskog uma" i "kreativne vizuelizacije".
Kažem joj još: Možda niste znali da je učenje o "nagualu", koga Silva preuzima od Kastanede, zapravo učenje o vešcu. U Španskom kraljevskom rečniku ćete naći da "nagual" doslovce znači "veštac", čarobnjak, mag". Da li sada shvatate da taj metod sa naukom nema baš nikakve dodirne veze, a sa okultizmom još kako?
Ta gospođa je potvrdno klimnula glavom. Dugo smo još razgovarale o ovom metodu i njenom problemu. Ona je, faktički, postala zavisnik od Silva metoda i tražila je izlaz ne toliko u njegovom potpunom napuštanju, već u adaptaciji. Otvoreno sam joj rekla da mora da napravi radikalan potez, ako želi ozbiljan napredak u svom zdravstvenom stanju.
Okultizam nije lek i ne može se propisivati na kašičice. Shvatila je šta sam joj rekla, ali ne znam šta je na kraju uradila.
Ovaj susret podsetio me je na priču o jednom prijateljstvu koga je narušio Silva metod.
Spomenka je radila u organima Federacije, gde je i upoznala svoju znatno mlađu prijateljicu, novinarku Ljiljanu. Njihove godine i različite obaveze nisu bile prepreka za početak divnog prijateljstva koje je trajalo godinama. Naprotiv, mudrost i životno iskustvo koje je imala Spomenka, pomagali su mladoj novinarki da razreši neke svoje emotivne dileme, a Spomenka je preko Ljiljane upoznala divno društvo mladih devojaka, koje su se svakog četvrtka okupljale "na ženskim večerima" u Ljiljaninom stanu, odakle bi dalje odlazile u pozorište, na Skadarliju, u šetnju i sl.
Spomenka je, budući da je bila najstarija, ubrzo u tom društvu postala velika "mama", pouzdani prijatelj i savetnik. Ona je uvek bila tu da pritekne u pomoć Ljiljani, kada joj je umro otac, pa Gorici, kada joj je takođe, nedugo zatim, umro otac i Zorani, kada je upala u ljubavni trougao zbog neverstva njenog dečka. Sve ih je tešila i pomagala kao svoju decu.
Odlazak u penziju bolan
I izvan tog kruga, Spomenka je važila za ženu velikog i širokog srca. Njena starija prijateljica Beatina, bila je težak bolesnik. Iako je imala sina i snahu, kojima je zaveštala svoj stan, oni su je neredovno posećivali, pa je često bila i gladna i higijenski nezbrinuta. Spomenka je bar dva puta nedeljno, iz čistog altruizma, pomagala toj starici. Podigla je i odgajila oboje dece svoje sestre i pružila besplatni krov nad glavom ne samo devojci iz njenog zavičaja, već i njenom momku, sve dok se nisu venčali. U njenoj kući se uvek kuvalo za nekoliko osoba više, da se nađe i za putnika namernika, da niko ne ostane gladan i neugošćen. Takva je Spomenka.
A onda je usledila bolna prelomnica u njenom životu - odlazak u penziju. Za dinamičnu ženu, kakva je bila, koja je dnevno uvek komunicirala sa velikim brojem stranaka, to je bio strahoviti prelaz u, kako joj se činilo, kućnu čamotinju. Uz to, ni ta penzija nije pala u srećno vreme, već u doba hiperinflacije u Jugoslaviji, tako da je ona, kao novopečena penzionerka, počela da traga za alternativnim načinima kako da poboljša svoj kvalitet življenja.
(Nastaviće se)
