Ријечи великог Јована Стерије Поповића актуелне и у садашњости: Још смо у истом живом блату које никако да прегазимо

Илијана Божић
Ријечи великог Јована Стерије Поповића актуелне и у садашњости: Још смо у истом живом блату које никако да прегазимо

БАЊАЛУКА - Сатира је данас много мање цијењена у односу на Стеријино вријеме, па самим тим има и мање домете. Актуелност Стерије једним дијелом говори о квалитету његових комедија, а другим дијелом да смо још у истом живом блату које никако да прегазимо.

Рекао је то у разговору за “Глас Српске” књижевник Миладин Берић говорећи о српском писцу Јовану Стерији Поповићу, који је рођен на данашњи дан прије 215 година.

Нагласио је да је тешко поредити некадашњу и данашњу сатиру, јер данашњи аутори, без обзира на све штампане и електронске медије, немају квалитетног начина да представе своје сатиричне опсервације, поготово ако оне дотичу власт.

- С друге стране, народ није ни приближно сензибилан, не само на сатиру, него на књижевност уопште. Да бисте имали свој критички став, мора се много тога прочитати, а то недостаје данашњем читаоцу. Из тог разлога још увијек су на много већој цијени класична сатирична дјела типа Стеријиних, без обзира на сву оштрину коју могу имати данашњи сатиричари. Једноставно та оштрина, у времену свеопштег кичераја, има веома кратак домет, јер класични медији занемарују сатиру, најчешће из страха за властиту егзистенцију, што обесхрабрује данашње сатиричаре - објаснио је Берић.

Истакао је да је Јован Стерија Поповић највећи траг оставио као веома успјешан комедиограф.

- Стерија се може, уз нека друга имена, сматрати и родоначелником српске комедије. Сјај његових најбољих дјела није потамнио у времену, тако да су његове најбоље комедије увијек на репертоару и чини се да једнако осликавају и ово и оно вријеме. “Родољупци”, “Кир Јања”, “Покондирена тиква”, “Лажа и паралажа” као да су писани данас, као да говоре о овом времену, односно невремену, које никако да напусти српски простор - испричао је Берић.

Додао је да би у том смислу Стерија могао бити путоказ данашњим сатиричарима, што му свакако подиже значај на свеукупној српској, и не само српској, књижевној сцени. 

Јован Стерија Поповић почео је да пише у средњој школи, а познато је да је био љубитељ грчке литературе. На његове књижевне почетке утицала је поезија Лукијана Мушицког и Овидија. Био је одушевљен радом Вука Стефановића Караџића, а и сам је много проучавао народну поезију и писао народним језиком.

Био је начелник Министарства просвјете осам година и за то вријеме је много допринио развоју школства. Био је први који је написао право позоришно дјело и тако засновао српску драму и комедију.

Данас, на помен Стеријиног имена, одмах помислимо на просту и неугледну мајсторицу Фему, жену без стила и манира која је свим силама жељела да побјегне из опанчарског свијета и постане дама којој се сви клањају.

“Покондиреном тиквом” Стерија нам је приказао онај слој људи који су спремни да очас посла народу пласирају лажну слику. Међутим, ма колико такви људи нама били смијешни, као што нам је смијешна некултурна и неписмена Фема, они могу да буду веома опасни јер настоје да се попну на мјеста која нису заслужили образовањем ни знањем, а ни човјечношћу. 

И дан-данас ми препознајемо Стеријине Смрдиће, Шербулиће, Жутилове и као да се ништа није промијенило у српским земљама, иако је од Стеријиног стварања прошао вијек и по.

Савјет из прошлости

Стерија је говорио: “Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повесници учили колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, а не и где је с пута сишао, донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи, јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све што им се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају.”

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана