Објављен роман “Нова” Привиђења: Прича о животу предратне буржоазије

Агенције
Објављен роман “Нова” Привиђења: Прича о животу предратне буржоазије

БЕОГРАД - Роман “Нова” Привиђења је Милан Кашанин довршавао посљедњих дана свог живота, а рукописно одјељење Матице српске у Новом Саду објавило је ово дјело.

Овај рукопис је пронађен крај кревета Милана Кашанина када је преминуо, у Београду 21. новембра 1981. године.

Рукописно одељење Матице српске објавило је ово дјело, као и претходно “Привиђење” (приредила проф. др Зорица Хаџић Радовић). Овом едицијом, након објављивања цјелокупне Кашанинове преписке као и рукописа “Дневник”, настављено је приређивање преосталих необјављених рукописа који чине Лични фонд “Милана Кашанина”.

“Привиђења”, посљедњи роман Милана Кашанина, објављен је први пут 1981, а наставак романа је, из рукописа, приредио Предраг Вукадиновић и објавио у неколико наставака, у “Савременику” 1982, у бројевима за март, април, мај и јун. Ријеч је о 11 завршених поглавља и епилогу.

Према ријечима Зорице Хаџић Радовић, ово је прво цјеловито објављивање овог романа.

До данас, роман је само једном био прештампан и то у четвртој књизи пишчевих “Изабраних дела” 2003. године. Нажалост, том приликом нису преузета поглавља из наставка романа која је Вукадиновић објавио послије пишчеве смрти. Пред читаоцима су Кашанинова “Привиђења”, најзад, објављена у цјелости, удружена не само са допуњеним наставком него и са свим оним концептима и скицама, мање или више разрађеним, а сачуваним у рукопису. Живот предратне буржоазије ријетко је био предмет књижевне обраде у српској књижевности друге половине 20. вијека. У свом посљедњем роману Кашанин пружа слику некадашњег свијета кроз живот неколико породица, повезаних фамилијарним везама. Пишчев наратив циљано је усмјерен на живот српског грађанског друштва у Краљевини Југославији у предвечерје Другог свјетског рата.

Сам Кашанин је у ово дјело пренио властита искуства и познанства, оживио и транспоновао у литературу значајне личности и догађаје стварајући тако упечатљиве и живе књижевне јунаке. Његов главни јунак је историчар умјетности, а куриозитет је да Кашанинов лик “живи” на истој адреси на којој и аутор романа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана