Предраг Бојиновић, књижевник: Мало је срећних времена  у нашим историјама

Рекао је то за "Глас Српске" књижевник Предраг Бојиновић говорећи о књизи "23 о сновима и легендама", која је представљена у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске. 

Како је казао, у овом роману постоје 23 приче, а радња је временски дефинисана на посљедње двије деценије наше бивше државе. 

- Роман се не труди да исправља и доказује, него да кроз причу једног дјечака, послије тинејџера и на крају младог човјека опише то вријеме на што реалистичнији начин, не дајући коначни суд, него га препуштајући читаоцу - објаснио је Бојиновић.

Нагласио је да су снови и легенде важан дио  идентитета, јер нас то обликује, гради карактере и говори о нама ко смо и шта смо. Како је казао, отуда и онај хватач снова на задњој корици романа који је ту постављен да све те снове и легенде ухвати и да им не дозволи да нестану, него да остану ту негдје међу нама. Књига дочарава искуство сазријевања и одрастања у једном другачијем времену, а како је писац објаснио, то је технолошки потпуно другачије вријеме. 

- Имам обичај рећи да су људи увијек исти, да се само мијењају технологије. Ипак, нема сумње да нас технологије ипак мијењају, утичу на нас карактерно и емотивно. То вријеме о којем говори роман је такође вријеме великог технолошког искорака, мијењања старог новим, те неразумијевања међу генерацијима - рекао је он.

Истакао је да је данас тешко замислити те благодати које је донио винил, или касете, аудио или видео. 

- Али идемо даље, само напријед. Тако и моји јунаци иду даље, не маре за радио-звијезде, они су загледани у нове технологије и достигнућа. Тако је и данас. Млади људи не знају, и не морају да знају како је тада било тешко доћи до нове плоче, књиге, филма данас када је све на изволите -додао је он.

Како је казао, вјероватно је за данашњу младу особу занимљиво да то сазна, да прочита, али да је у суштини то иста борба са стасавањем у свијет одраслих у који сви тако радо хрле, а послије се кају или са носталгијом гледају на то вријеме свог одрастања. Додао је и то да је важно кроз књижевност говорити о одрастању.

- Одрасли смо уз Бранка Ћопића и Марка Твена, али нису они писали само о одрастању и младима, кроз њихове приповијести сјајно можете да осјетите и дух тог времена. Нешто слично се дешава и у овом роману, са једном разликом да јунаци романа одрастају, проживе мало дужи временски период, мијењају се. Истовремено, са прогресивним кретањем јунака романа, држава у којој они живе деградира - испричао је Бојиновић.

Будући да роман говори о људима једне државе које више нема, писац је објаснио да се у првом дијелу романа каже како је то било јеретичко вријеме, када су људи били срећни, или су бар мислили да су срећни. 

- Јеретичка времена су ријетка. Мало је срећних времена у нашим историјама. Многи су склони да мисле о тим временима као срећним, са носталгијом. Има ту много истине. Ипак, није ни тада било све идеално. Више волим да говорим о насљеђу, о ономе што је иза тог времена остало, онима који су преостали, а то је неупоредиво са данашњим временима - објаснио је он.

Додао је да смо тада имали Нобелову награду у књижевности, и многе друге, те да је књижевност, уопште умјетност, била сјајна. 

Бојиновићеви романи су награђивани, а сви су различити по много чему. Тако, рецимо, "Жаока" говори о људима далеко одавде, особама које су на неки перфидан начин утицале на све нас. "Тајкун" је прича о нама овдје и сада, док је "Теодор" историјски роман. 

МУЗИКА 

Предраг Бојиновић је истакао да је роман "23 о сновима и легендама"  мали омаж једном времену, пријатељима и граду у којем је рођен и одрастао. 

- Данашња музика, чини ми се, нема снагу и креацију као она некад. Морам да признам да је не разумијем у потпуности. Ако говоримо о алтернативној музици данас, много је више бијеса или езотерије у њој, што је вјероватно посљедица времена и технологије данас - рекао је он и додао да због тога више слуша класичну, односно барокну музику и џез. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.