Представљена књига o Божидару Вуковићу: Борац за српски језик и слободу

Књигу су публици представили аутор дјела др Мирослав А. Лазић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, проф. др Мирјана Арежина, редовни професор Филолошког факултета у Бањалуци, др Владан Тријић, начелник Одељења за археографију НБ Србије, др Жарко Војновић, начелник Одељења за библиографију НБ Србије и мр Вања Шмуља, координатор Одјељења библиотека цјелина и легата у НУБРС, износећи мотиве за настанак овог капиталног дјела посвећеног животу и дјелу једног од великана српске писмености и чувара књижевности.

Родом из Подгорице Божидар Вуковић је, како у стручној тако и у широј културној јавности, познат прије свега као оснивач најзначајније српске штампарије у Венецији, у којој је, подстакнут патриотским и вјерским мотивима, у првој половини 16. вијека штампао већи број српскословенских ћириличких књига богослужбеног садржаја.

Мирослав Лазић је истакао да је позадина дјеловања Вуковића далеко сложенија него што се то претпостављало, открићем нових детаља из његова живота.

- Упркос томе што је у иностраној научној литератури током 19. и прве половине 20. века публикован значајан број архивских и других извора, представа о Вуковићу као штампару, уобличена још у раној историографији почетком 19. столећа, дуго није била довођена у питање. Узрок томе лежи пре свега у чињеници што се дуго није знало да је у Венецији Божидар Вуковић био познат под псеудонимом Дионизио дела Векија. Проналазак тестамената Божидара Вуковића и његовог брата Николе, као и већег броја других разнородних извора, уз критички приступ у њиховом тумачењу, омогућио је реконструкцију реалног историјског лика и раздвајања историјских чињеница од многобројних накнадно створених идеолошких и других конструкција - рекао је Лазић.

По ауторовим ријечима дошао је до знатно сложеније представе о Вуковићу као велетрговцу са разгранатом трговачком мрежом од Лондона до Цариграда и сувласнику трговачке радње на Ријалту, пословном и комерцијалном центру Венеције, управитељу Грчког братства у Венецији, руководиоцу обавјештајне мреже римско-њемачког цара Карла Петог на простору југоисточне Европе, за шта је од царског двора добио и потврду племићког достојанства...

Мирјана Арежина је истакла да се у књизи "Божидар Вуковић између историје и имагинације" расвјетљавају различити аспекти личности Божидара Вуковића.

- Ова интердисциплинарна студија представља важан допринос истраживању раног српског штампарства. У књизи је Божидар Вуковић освијетљен по ономе по чему је најпознатији, као штампар ћириличких књига у Венецији. Међутим, приказани су и други аспекти његовог јавног дјеловања као трговца, приложника, администратора, обавјештајца и покретача ослободилачких подухвата. Поуздан у тумачењима аутор је истраживао до краја сваку подтему којом се бавио, а тиче се живота и рада Божидара Вуковића. Досљедан у озбиљности архивски потврђује сваки изнесени став - рекла је Арежина.

Владан Тријић је поменуо и занимљив и квалитетан илустративни материјал, који доприноси бољем разумијевању садржаја књиге, штампане у врло квалитетном графичком издању.

- Лазић је постао у научним круговима као савесни проучавалац одређених феномена на основу све расположиве изворне грађе коју сагледава наспрам широко постављене теоријске и контекстуалне позадине. Како Вуковићеву личност и делатност већ два века прати поражавајући вишак хипотеза и мањак поузданих чињеница, као и неумерена величања и свесне злоупотребе, аутор се прихватио задатка да први пут на једном месту прикупи и анализира све расположиве историјске изворе о њему и укрсти их да би била искристалисана слика ближа истини - рекао је Тријић.

Др Жарко Војновић, библиограф савјетник и начелник Одељења за библиографију Народне библиотеке Србије, рекао је да за своју основу ова књига има издавачко-штампарску делатност Божидара Вуковића, али да се аутор није желео задржати на колосеку који су већ поставили ранији издавачи. Његов приступ је сасвим другачији, феноменолошки, онакав какав захтева модерна наука, а уз то је и истраживање устројено интердисциплинарно.

Књига је поред Универзитета Ка Фоскари у Венецији представљена и у Народној библиотеци Србије у Београду, а након Бањалуке планиране су промоције и у Црној Гори у Никшићу и Подгорици.

Признање

Овом монографијом Мирослав Лазић је дао огроман допринос реконструкцији Вуковићевог реалног историјског лика. Вања Шмуља истиче да сâм наслов књиге одаје приступ у којем су најзначајнија полазишта историјски извори.

- Критички приступ у тумачењу ових извора и установљавање једне нове, сложеније и свеобухватније представе о Божидару Вуковићу донијели су аутору награду "Стојан Новаковић" за најбољу књигу објављену у 2023. години - рекла је Шмуља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.