Књига “Снови свирепих ноћи” на српском језику: Обичан човјек у паклу рата

Прослављени аутор своје јунаке, војника Црвене армије, јеврејске избјеглице, професорицу универзитета у опкољеном Лењинграду, италијанског мајора, јапанског морнаричког капетана, француског писца, енглеску домаћицу, њемачког официра и друге прати ослањајући се на њихове дневнике, преписку и архивску грађу. На тај начин гради, преплићући њихова искуства у рату, једну “паралелну димензију”, на чијој равни су се одвијали сва ратна бруталност, херојство, пожртвованост, идеолошка заслијепљеност, издаја, нада у побједу.

Милан Ристовић, историчар и уредник ове књиге, каже да је у питању  узбудљива и потресна хроника обичних људи у екстремним ратним околностима.

- Енглунд у књизи користи негде око четрдесетак личности и њихова такозвана “его документа”. То су преписке, дневници, аутобиографске белешке… Све оно што је остало као нека врста аутентичног бележења једног стања у којем су се ти људи налазили. Оно што је такође занимљиво ја да су то људи са свих ратујућих страна. Имате обичне људе,  различитих доби, али и познате личности као што је руски писац Василиј Гросман. Имате јапанске официре, италијанске војнике, совјетске браниоце Стаљинграда, људе који живе под окупацијом, преживеле из концентрационих логора, и све је то склопљено у један веома велики и широк мозаик о Другом светском рату - рекао је Ристовић.

Он истиче да се не губи веома важна граница између оних који су били праве жртве и оних који учествују у трагици тог рата.

- Зашто је Енглунд изабрао баш новембар 1942. као кратак временски одсечак? Зато што је то тренутак када се ломи Други светски рат. Он је то поделио хронолошки на неколико целина. До лета 1942. на совјетској страни се мислило да спаса нема. Преокрет долази од средине новембра. Стаљинградска битка је трајала месецима, али оно што се догађало у другој половини новембра и касније је било доказ да одједанпут долази до промене ситуације, која се завршава великим немачким поразом у јануару 1943. То је био знак да Трећи рајх и њихови савезници иду ка коначном поразу - закључује Ристовић.

Енглундов приступ у роману отвара простор који је често измицао историчарима који су се бавили или се баве истраживањем овог највећег ратног сукоба у историји, са његовим непојмљивим потенцијалом у уништавању људских живота и материјалних добара. То је давање људског лица и имена онима који су измицали пажњи као неважни актери, безимене жртве, али и онима који су само извршавали наређења, чиме Енглунд враћа наду у оно што се често губи из вида бављењем великом историјом, да се ради о људима који чине, опет треба рећи, вољне и невољне учеснике историје, постајући њене жртве, али и џелати.

Аутор

Енглунд, историчар и писац, био је професор на Универзитету у Упсали до 2001, а до 2006. професор у Институту за драму у Стокхолму и члан Шведске академије од 2002. године.

Постао је глобално познат по књигама “Полтава” (1988), “Сребрна маска” (2006), “Љепота и туга битке: Интимна историја Првог свјетског рата” (2008,), “Предео прошлости” (1991), “Мале историје” (2009), “Недељни пут” (2020)… Писао је и сценарија за телевизијске серије, а објавио је и кратки роман “Грмећу” (2005) чија је радња смјештена у 1706. годину. Дјела Петера Енглунда преведена су на више од 20 језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.