Занимљива времена

Срђа Трифковић, универзитетски професор
Занимљива времена

Европа је данас буре барута, примијетио је Ото фон Бизмарк на Берлинском конгресу 1878. непосредно пре повлачења из политике, поручивши како једна искра може изазвати експлозију која ће све прогутати. Упозорење гвозденог канцелара је сабласно применљиво не само на Европу, већ и на цео свет који улази у 2024. годину. Постоји много места на којима се искра може запалити, а чини се да су лидери нашег времена спремни да преузму огромне ризике као и њихови претходници у лето 1914 - са страшним последицама.

Чини се да је елитна класа “колективног Запада” спремна да сведочи њеној апокалиптичној пропасти. Главни кривац је америчка влада коју номинално води Џо Бајден. Његов “међународни поредак заснован на правилима” је циничан погрешан назив за арбитрарну хегемонију Вашингтона. Бајденова Америка је ухваћена између два неспојива циља - потребе за обуздавањем Кине, која се може показати као глобални ривал пар екселанс и ирационалног порива да се уништи Русија без обзира на цену.

Блиски исток

Међутим Блиски исток је доминирао насловницама у последњим недељама 2023. Ово је био неочекиван развој догађаја који је резултат убилачког напада Хамаса 7. октобра и неизбежног насилног одговора Израела. Само осам дана раније саветник за националну безбедност Џејк Саливан описао је Блиски исток као “тиши” него што је био за две деценије.

Циљ Хамаса је био да се палестинско питање врати на дневни ред регионалних и глобалних сила. У овом подухвату краткорочно је био потпуно успешан. Пошто је деценијама практично игнорисано, то питање је сада барем привремено поново у центру пажње. Мало је вероватно да џихадисти могу питање Газе и Израела - Палестине да претворе у велики регионални пожар. Председник Египта Абдел Фатах ел-Сиси добро се сећа да је Хамас, у почетку подружница “Муслиманског братства” у Египту, био кључан у поновном оживљавању Братства након пада Хоснија Мубарака 2011. На крају, Сиси је морао да изведе војни удар да спречи Братство да претвори Египат у исламску републику. Сиси данас не жели да дестабилизује Египат прихватањем стотина хиљада љутих, радикализованих становника Газе у своју земљу. Саудијска Арабија је привремено ставила свој процес нормализације односа са Израелом, али га није отказала. Саудијци и њихови суседи у УАЕ планирају да наставе своје дипломатско и економско зближавање са Израелом упркос његовим акцијама у Гази. Какав год да буде исход у Гази, обновљена израелска окупација или успостављање администрације предвођене ПЛО-ом из Рамале, мало је вероватно да ће се несрећа проширити и покренути Бизмаркову фаталну искру.

Смртна претња

Украјина је друга ствар. Скупи фијаско толико најављиване контраофанзиве Кијева и могућност да Русија почне сопствену велику офанзиву против исцрпљене украјинске војске са недостатком посаде 2024. има потенцијал да ескалира у апокалиптични глобални сукоб. Постаје јасно да је стратегија председника Владимира Путина да деградира украјинску вољу и капацитет за борбу и да сачека да опадне спремност Запада да настави да подржава режим Зеленског без обзира на цену. Чини се да она функционише прилично добро, што ствара ризик да неоконзервативни јастребови и њихови неолиберални близанци почну да захтевају директну интервенцију НАТО-а. Ово је највећа опасност за светски мир 2024. године.

Они ће тврдити две ствари - да је у питању репутација и кредибилитет западне алијансе и да досадашња огромна инвестиција у Украјину не сме бити изгубљена. Они ће тврдити, нескладно, да је Русија и толико слаба да може бити поражена у Украјини и да је Русија толико јака да ће, ако не буде поражена у Украјини, представљати смртну претњу за НАТО и слободе широм света. Они ће захтевати да се војници НАТО-а пошаљу да помогну украјинској војсци.

Професор Универзитета Колумбија и светски познати економиста Џефри Сакс сажео је проблем у великом чланку за грчки лист, који су главни медији у САД игнорисали. Сакс пише да је пропао неоконзервативни план да НАТО опколи Русију у региону Црног мора. Украјина је разорена на бојном пољу, Русија побеђује у рату исцрпљивања, а подршка у Европи стратегији америчких неоконзервативаца се урушава. Да би се суочио са овом потенцијалном катастрофом, према Саксу, Бајден би требало да обавести Путина да ће САД прекинути проширење НАТО-а на исток. Ово би углавном било у складу са формулом коју је Путин предложио у децембру 2021.

Сакс пише: “Бајден би требало да се сложи да се НАТО неће ширити на исток, али не и да преокрене прошло проширење НАТО-а. Друго, нови споразум би требало да обухвати нуклеарно оружје. Треће, Русија и Украјина би се договориле о новим границама, са претежно етничким руским Кримом и изразито етничким становништвом. Руски окрузи источне Украјине остају у саставу Русије. Промене граница би биле праћене безбедносним гаранцијама за Украјину. Ово је разуман скуп предлога човека који је више од три деценије блиско повезан са источноевропском политиком.

Уместо да послушају Сакса јастребови би се могли одлучити за слање америчких војних саветника у Украјину. Ово је највероватнији сценарио за појаву масовне, потенцијално катастрофалне кризе 2024.

Посреднички ратови

Европа ће наставити свој стабилан пад, а Немачка ће предњачити са својом петопроцентном рецесијом, деиндустријализацијом и наставком ван контроле имиграционе кризе. Међутим, европски лидери неће моћи да се ослободе хегемона.

Кина ће пазити да не ескалира питање Тајвана. Друг Си ће имати пуне руке посла око економских и социјалних питања и без обзира на реторику настојаће да проблем поновног уједињења остави за неки повољнији тренутак. Кинези ће наставити да буду водећа глобална сила која подржава процес дедоларизације глобалне економије, што је у овом тренутку најопипљивија претња америчкој глобалној хегемонији.

У америчком би интересу било да се дистанцира од Блиског истока. Упечатљива изолација Америке по питању Газе у Генералној скупштини УН је вероватно ирелевантна, али је илустративна за шири помак. Велика сила мери своју моћ способношћу да натера друге државе да делују у складу са својим жељама. САД убрзано губе способност да то учине.

Исто тако, у интересу Америке је да схвати да је њен посреднички рат у Украјини ефективно завршен и да наставак носи неприхватљиве ризике ескалације. Наведени циљ Бајденове администрације - повратак Крима, Донбаса и копненог моста који их повезује са контролом режима Зеленског - је недостижан. Време је да се циљеви САД доведу у склад са стварношћу. Сваки покушај Вашингтона да негира нову реалност и поново успостави глобалну хегемонију завршиће лоше, како за Америку, тако и за свет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана