Литијум

Откриће лежишта литијума у долини Јадра је једна од тих прилика за коју сам сигуран да ћемо је у потпуности пропустити. Политиканство које је обавило ову тему је осигурање да нећемо у индустрији литијумских електричних батерија, једној од најбитнијих тренутно, имати никакву улогу. А батерије ћемо увозити без обзира на то да ли ћемо ископавати литијум или не.

И бацати их као и до сад - у потоке и јарке ове лепе земље.

Феномен

Тема је скрајнута са поља науке и стручности на политиканство управо због мањка стручног кадра унутар земље који би рационално, и без сувишних емоција по којима смо познати, разматрао ову тему.  Они који су прохујавали телевизијским екранима на ову тему нису вредни ни помена, јер као и обично, увек се појаве самозвани стручњаци. Овај феномен је код нас интересантан да се теме лате они који ама баш ништа не знају нити о техничким, нити о стратешким, а камоли о финансијским аспектима овако сложеног пројекта. На пример, нико не зна да се за овакве пројекте ангажују велике инвестиционе банке и оне плате дебеле новце да сагледају слику са техничке, еколошке и што је најбитније инвестиционе стране.  Међутим, зашто ићи тим стандардним путем када имамо армију оних са завршеном средњом школом и нултим искуством да нам објасне како и зашто када је ријеч о литијуму.

Америка

Зато ћу овде навести како су то САД формулисале своју стратегију о литијумским батеријама до 2030. Документ је публиковала администрација председника Бајдена 2021. године и њена срж је следећа: морамо што пре да развијамо индустрију литијумских батерија, од рудника до потрошача, јер смо се успавали и дозволили Кини да буде лидер у овој кључној индустрији. До 2030. године, извештај наводи нову визију, САД и партнери ће осигурати материјале и технологију потребну за развој литијумских батерија како би обезбедили дугорочну конкурентност своје економије, отвориле велики број нових радних места, поспешиле декарбонизацију, подржале друштвену правду и учврстиле националну безбедност. Пет је основних циљева. Први, обезбедити приступ сировинама. Други, подржати раст прерађивачке индустрије да би се задовољила домаћа потражња за батеријама. Трећи, стимулисати фабрике којима је развој батерија фокус. Четврти, упоредо развијати систем рециклаже. И на крају пети - поспешити научне институције у даљем истраживању и развоју технологије и кадра.

Стратегије

Према истраживању “Блумберга” глобално ће се до 2040. године производити 56 милиона електричних аутомобила сваке године. Од тога око 17 одсто у Америци. Ако се ситуација не промени за та возила ће морати да увозе батерије, што ће бити више од 100 милијарди долара годишње. Поред тога ту је и све већа потражња за чувањем струје за друге потребе, од девет гигавата 2018. године до 1.095 гигавата 2040. године глобално. Овај вратоломни раст је пробудио успавану Америку која је схватила да каска иза Кине која је још 2015. године креирала своју стратегију. Кинези ће до 2025. године имати највећи глобални капацитет вертикално увезане индустрије у развоју и производњи литијумских батерија. 

Овакав стратешки промашај Америка није видела у последњем веку. То је резултат погрешне економске политике која је под огромним притиском сумњивих политичких утицаја у последње четири деценије да се производња пребаци из САД у Кину. Штета од деиндустријализације САД долази на наплату сада, кроз стратешке индустрије.  До 2025. године поред милијарди које ће Америка уложити ништа се битно неће променити и њен удео у производњи ће отићи на девет одсто.

Велика шанса

Европа је такође у игри, али такође са малим уделом.  Надају се великом скоку до 2025. захваљујући стратегији дефинисаној 2018. Европа је “одглавила” литијумске пројекте и маргинализовала политиканство из теме.

Тако је португалско министарство за заштиту животне средине одобрило рад највећег рудника литијума у западној Европи. После година развлачења и кашњења, одобрење су дали уз доста услова који се тичу заштите животне средине. Поред сталних протеста Португал је одобрио још шест локација за експлоатацију литијума.

Поред комерцијалне употребе, овде је у питању и национална сигурност. Ретки су системи наоружања који не користе електронику. Сваки захтева озбиљне електричне капацитете који су скоро увек батеријски.

Зависити од Кине у ланцу набавке, у светлу геополитичких сукоба којима смо данас сведоци, је неприхватљиво за Америку и Европу. 

Тако је и са Србијом - све што мора да се увезе мањкаће у одсудним кризним ситуацијама. Пандемија короне је јасно демонстрирала: глобална емпатија нестане за пар недеља и људи радије гомилају стратешке производе него што их деле са другим нацијама. Када нисмо спремни да поделимо лек у битном тренутку, зашто би неко делио енергију.

Копирање

Поред Кине, Европе и САД једина два озбиљна играча у литијумској игранци су Јужна Кореја и Јапан. Њихов удео је мали, али је јасно да ове државе не желе да препусте своју судбину у кинеске руке.

Литијумске батерије су база будућег развоја свега што има везе са струјом. Приче о другим технологијама су празне и долазе од оних који никада нису радили на развоју система који мењају правац читавих индустрија.  Тако су амерички стручњаци јасно навели у извештају да: “водећа технологија развоја батерија је базирана на литијуму, који нуди високу енергичност и дуготрајност у поређењу са свим другим технологијама у оптицају данас”. Зато су данас литијумске батерије 98 одсто свих произведених батерија. Трабуњања о разним технолошким револуцијама које ће у заборав да однесу литијумске батерије нису тачне. Шта би ми требало урадити? Па прекопирати ове циљеве. Узети независну инвестициону банку, платити је дебело и добити јасан извештај шта са долином Јадра - од експлоатације до екологије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.