Litijum

Vladimir Đukanović, finansijski ekspert
Litijum

Srbija nije poznata kao zemlja koja je iskoristila mnogo razvojnih prilika tokom svoje istorije. Ekonomija često nije bila prioritet. Zato se nalazi na nekom 81. mestu po BDP po glavi stanovnika od nekih dvestotinak zemalja.

Otkriće ležišta litijuma u dolini Jadra je jedna od tih prilika za koju sam siguran da ćemo je u potpunosti propustiti. Politikanstvo koje je obavilo ovu temu je osiguranje da nećemo u industriji litijumskih električnih baterija, jednoj od najbitnijih trenutno, imati nikakvu ulogu. A baterije ćemo uvoziti bez obzira na to da li ćemo iskopavati litijum ili ne.

I bacati ih kao i do sad - u potoke i jarke ove lepe zemlje.

Fenomen

Tema je skrajnuta sa polja nauke i stručnosti na politikanstvo upravo zbog manjka stručnog kadra unutar zemlje koji bi racionalno, i bez suvišnih emocija po kojima smo poznati, razmatrao ovu temu.  Oni koji su prohujavali televizijskim ekranima na ovu temu nisu vredni ni pomena, jer kao i obično, uvek se pojave samozvani stručnjaci. Ovaj fenomen je kod nas interesantan da se teme late oni koji ama baš ništa ne znaju niti o tehničkim, niti o strateškim, a kamoli o finansijskim aspektima ovako složenog projekta. Na primer, niko ne zna da se za ovakve projekte angažuju velike investicione banke i one plate debele novce da sagledaju sliku sa tehničke, ekološke i što je najbitnije investicione strane.  Međutim, zašto ići tim standardnim putem kada imamo armiju onih sa završenom srednjom školom i nultim iskustvom da nam objasne kako i zašto kada je riječ o litijumu.

Amerika

Zato ću ovde navesti kako su to SAD formulisale svoju strategiju o litijumskim baterijama do 2030. Dokument je publikovala administracija predsednika Bajdena 2021. godine i njena srž je sledeća: moramo što pre da razvijamo industriju litijumskih baterija, od rudnika do potrošača, jer smo se uspavali i dozvolili Kini da bude lider u ovoj ključnoj industriji. Do 2030. godine, izveštaj navodi novu viziju, SAD i partneri će osigurati materijale i tehnologiju potrebnu za razvoj litijumskih baterija kako bi obezbedili dugoročnu konkurentnost svoje ekonomije, otvorile veliki broj novih radnih mesta, pospešile dekarbonizaciju, podržale društvenu pravdu i učvrstile nacionalnu bezbednost. Pet je osnovnih ciljeva. Prvi, obezbediti pristup sirovinama. Drugi, podržati rast prerađivačke industrije da bi se zadovoljila domaća potražnja za baterijama. Treći, stimulisati fabrike kojima je razvoj baterija fokus. Četvrti, uporedo razvijati sistem reciklaže. I na kraju peti - pospešiti naučne institucije u daljem istraživanju i razvoju tehnologije i kadra.

Strategije

Prema istraživanju “Blumberga” globalno će se do 2040. godine proizvoditi 56 miliona električnih automobila svake godine. Od toga oko 17 odsto u Americi. Ako se situacija ne promeni za ta vozila će morati da uvoze baterije, što će biti više od 100 milijardi dolara godišnje. Pored toga tu je i sve veća potražnja za čuvanjem struje za druge potrebe, od devet gigavata 2018. godine do 1.095 gigavata 2040. godine globalno. Ovaj vratolomni rast je probudio uspavanu Ameriku koja je shvatila da kaska iza Kine koja je još 2015. godine kreirala svoju strategiju. Kinezi će do 2025. godine imati najveći globalni kapacitet vertikalno uvezane industrije u razvoju i proizvodnji litijumskih baterija. 

Ovakav strateški promašaj Amerika nije videla u poslednjem veku. To je rezultat pogrešne ekonomske politike koja je pod ogromnim pritiskom sumnjivih političkih uticaja u poslednje četiri decenije da se proizvodnja prebaci iz SAD u Kinu. Šteta od deindustrijalizacije SAD dolazi na naplatu sada, kroz strateške industrije.  Do 2025. godine pored milijardi koje će Amerika uložiti ništa se bitno neće promeniti i njen udeo u proizvodnji će otići na devet odsto.

Velika šansa

Evropa je takođe u igri, ali takođe sa malim udelom.  Nadaju se velikom skoku do 2025. zahvaljujući strategiji definisanoj 2018. Evropa je “odglavila” litijumske projekte i marginalizovala politikanstvo iz teme.

Tako je portugalsko ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo rad najvećeg rudnika litijuma u zapadnoj Evropi. Posle godina razvlačenja i kašnjenja, odobrenje su dali uz dosta uslova koji se tiču zaštite životne sredine. Pored stalnih protesta Portugal je odobrio još šest lokacija za eksploataciju litijuma.

Pored komercijalne upotrebe, ovde je u pitanju i nacionalna sigurnost. Retki su sistemi naoružanja koji ne koriste elektroniku. Svaki zahteva ozbiljne električne kapacitete koji su skoro uvek baterijski.

Zavisiti od Kine u lancu nabavke, u svetlu geopolitičkih sukoba kojima smo danas svedoci, je neprihvatljivo za Ameriku i Evropu. 

Tako je i sa Srbijom - sve što mora da se uveze manjkaće u odsudnim kriznim situacijama. Pandemija korone je jasno demonstrirala: globalna empatija nestane za par nedelja i ljudi radije gomilaju strateške proizvode nego što ih dele sa drugim nacijama. Kada nismo spremni da podelimo lek u bitnom trenutku, zašto bi neko delio energiju.

Kopiranje

Pored Kine, Evrope i SAD jedina dva ozbiljna igrača u litijumskoj igranci su Južna Koreja i Japan. Njihov udeo je mali, ali je jasno da ove države ne žele da prepuste svoju sudbinu u kineske ruke.

Litijumske baterije su baza budućeg razvoja svega što ima veze sa strujom. Priče o drugim tehnologijama su prazne i dolaze od onih koji nikada nisu radili na razvoju sistema koji menjaju pravac čitavih industrija.  Tako su američki stručnjaci jasno naveli u izveštaju da: “vodeća tehnologija razvoja baterija je bazirana na litijumu, koji nudi visoku energičnost i dugotrajnost u poređenju sa svim drugim tehnologijama u opticaju danas”. Zato su danas litijumske baterije 98 odsto svih proizvedenih baterija. Trabunjanja o raznim tehnološkim revolucijama koje će u zaborav da odnesu litijumske baterije nisu tačne. Šta bi mi trebalo uraditi? Pa prekopirati ove ciljeve. Uzeti nezavisnu investicionu banku, platiti je debelo i dobiti jasan izveštaj šta sa dolinom Jadra - od eksploatacije do ekologije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.

O jednoj rezoluciji GS UN
O jednoj rezoluciji GS UN
Tuzlanski sindikat
Tuzlanski sindikat
Čekajući ruskog Godoa
Čekajući ruskog Godoa
Suočavanje sa sankcijama
Suočavanje sa sankcijama
Klisurine iz pakla
Klisurine iz pakla
Ozdravljenje društva
Ozdravljenje društva
Kenan, SAD i NATO
Kenan, SAD i NATO
Kineski planovi
Kineski planovi
Dobri smo mi kakvih ima
Dobri smo mi kakvih ima
EU i/ili BRIKS
EU i/ili BRIKS
Prošli su aprili
Prošli su aprili
Ahilove pete NATO saveza
Ahilove pete NATO saveza
© AD "Glas Srpske" Banja Luka, 2018., ISSN 2303-7385, Sva prava pridržana