Кинески планови
Кина је пронашла значајно нафтно налазиште. Нова локација има залихе од више од 100 милиона тона сирове нафте. Налази се 300 километара од обале и на дубини је од 500 метара. Резултат је то убрзаног развоја нових проналазишта кинеске владе како би обезбедили енергетску независност у све подељенијем свету.
Државна нафтна компанија CNOOC сматра ово битним напретком, јер комунистичка држава није имала капацитет за експлорацију црног злата са дубинских платформи. Ово је још један доказ да је све мање технологија којима Кинези не владају. План је да се источни део Јужног кинеског мора испита детаљно, јер геолошка истраживања показују значајан потенцијал овог локалитета.
За сада се проналазиште тестира са вађењем 1.000 тона нафте и гаса дневно. Услови за експлоатацију су комплексни што демонстрира напредак домаће кинеске технологије у овој области. CNOOC је најавио даље претраге овог дела мора у потрази за новим проналазиштима.
Жеђ за нафтом
Након застоја због пандемије, потражња за нафтом у Кини расте. Прошла година је показала да је кинески незадрживи раст жедан нафте упркос проблемима са којима се друга по величини економија суочава.
Увоз је прошле године достигао рекорд са годишњим порастом од 11 одсто. Број аутомобила и пређених километара је премашио све рекорде. Авио-превоз унутар Кине се опоравио и у децембру прошле године авиони су превезли рекордан број путника.
Налазиште је политички значајно јер демонстрира кинеску жељу, а све више и могућност, да обезбеди енергетску независност. У временима геополитичких турбуленција ови кораци су од кључног значаја. Кинески економски раст захтева све веће количине енергената у борби за политичку превласт у Југоисточној Азији. Амерички пивот ка том региону је јасан изазов за Кину која регион сматра својом авлијом. Ређање нафтних платформи зато има политички значај јер је енергетски независна Кина још опаснији непријатељ колективног Запада.
Трка са западом
Каипинг Југ је још једна прекретница у развоју кинеске домаће технологије. Нема више много области у којима ова комунистичка држава заостаје за Западом. У многим технолошким областима је или прва или у самом врху. Брзина којом су Кинези постали лидери у производњи електричних возила последњих година шокирала је свет.
Земља производи и користи највише електричних возила на свету. Ако погледамо илустрацију, пре само десет година Кина није имала производњу ових возила. За само десет година кренули су да освајају свет продајом својих аутомобила на струју.
Уз то су постали апсолутни лидери у производњи литијумских батерија за ова возила. Кина тренутно контролише 66 одсто светског тржишта ових батерија и вертикално је увезала читав производни процес од рудника до возила. Зато је само у последње три године број регистрација ових возила скочио четири пута. План за 2025. годину, да више од 20 одсто возила на друмовима буде на струју, су већ премашили.
Најслабија карика
Идеја је да се потражња за нафтом обузда јер је Кина увозник ове сировине и сматра тај аспект своје геополитичке позиције најслабијом кариком. Поновним доласком председника Доналда Трампа на власт Кина би поново постала главни економски непријатељ САД и зато ужурбано ради да потражњу за црним златом реши и са аспекта понуде и потражње.
Зато у годинама које долазе Кина планира рапидан развој у оба правца - и даљи развој нових налазишта нафте и развој технологије батерија како би се рапидан прелаз на електрична возила убрзао.
Јасно је да ће број електричних возила порасти на 40 одсто до 2030. године, што је по плану кинеске владе. Али даљи рапидан развој ове економије неће угасити њену жеђ за црним златом. Зато се очекује и даљи раст потрошње нафте и рапидан развој батеријског бизниса.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
