САД и НАТО
Трамп ће напустити НАТО - наслов је који је освануо на страницама издања “Атлантик”.
Ако буде поново изабран, он би окончао нашу посвећеност европском савезу, преобликујући међународни поредак и ометајући амерички утицај у свету - упозорава се у поднаслову овог текста. Ен Еплбаум, ауторка чланка, цитира са запрепашћеном неверицом Доналда Трампа који је у разним тренуцима говорио да га је баш брига за НАТО, да европски сукоби нису вредни америчких живота, те да би повлачењем из Европе САД уштеделе много новца. Али, за време Трамповог председавања, повлачење се никада није догодило. То је било зато што је неко увек био ту да га одговори од тога. Сматра се да су то учинили (секретар одбране) Џим Матис, (шеф кабинета Беле куће) Џон Кели, (државни секретари) Рекс Тилерсон и Мајк Помпео, па чак и Мајк Пенс. А ако Трамп буде поново изабран 2024. године, нико од тих људи неће бити у Белој кући.
Реализам
Овде треба поменути да у својој дугој новинарској каријери, Еплбаум никада није понудила добар увид, па чак ни занимљиво запажање о било ком питању од значаја. Овом приликом, међутим, она је несвесно дала скоро савршен резиме свега што није у реду у вези са НАТО-ом, много тога што није у реду са Трамповом Белом кућом и јасну слику о томе шта он може да уради како треба ако му се пружи друга шанса. Иронично, али не изненађује, њени аргументи у корист НАТО-а поклапају се са списком примедби на његово даље постојање које држе амерички патриотски реалисти.
Апсурдно је да скоро 80 година након завршетка Другог светског рата и четврт века након пада Берлинског зида, америчка војна заједница Кајзерслаутерн (КМЦ) у Немачкој остаје највећа америчка војна установа у иностранству. Овај комплекс се простире на 16.000 хектара и у њему се налази 54.000 америчких војних лица и њихових породица. Само ваздухопловна база Рамштајн, која се налази у оквиру КМЦ, запошљава 16.000 људи. Неспорно је да би затварање база као што је КМЦ и повлачење из Европе уштедели милијарде долара америчким пореским обвезницима. Једнако је очигледно да континуирано присуство америчких снага на Старом континенту охрабрује наставак слободног хода европских чланица НАТО-а, пре свега Немачке. Деценијама је познато да што дуже остану америчке снаге, то ће мање европске чланице НАТО-а бити мотивисане да улажу у сопствену одбрану. Две године након избијања сукоба у Украјини ово се није променило, без обзира на често хистеричну реторику о наводној руској претњи источним границама НАТО-а.
Дубока држава
Неуспех Европљана да буду толико узнемирени због Русије колико би неоконзервативци желели да буду, њихова необјављена, али очигледна одлука да остану неприпремљени за могући руски напад, указује да можда постоји још једна врста дубоке државе на делу у Паризу, Берлину, Риму и Мадрид. Још постоји класа европских високих државних службеника на сцени, посебно у Француској и Италији, која је свесна да је садашња америчка агенда погубна по фундаменталне интересе њихових земаља. Они схватају, али не могу то да кажу наглас, да је немогуће одвојити тежњу за континуираном америчком хегемонијом у Европи – која је инхерентно штетна за суштински идентитет и кључне интересе њихових земаља – од даљег постојања НАТО-а. Што се тиче будућности, можемо само да се надамо да је Еплбаум у праву, да Болтон, Матис, Кели, Тилерсон, Помпео, Пенс и њима слични неће бити у Белој кући ако Трамп добије другу шансу. Неспособност Доналда Трампа током свог првог мандата, да направи разумне (а камоли чврсте) кадровске изборе и његова склоност да именује саботере и отворене непријатеље у свом најужем кругу, је највећи појединачни неуспех његовог председништва.
Непријатељи у Трамповом кабинету дали су јасан сигнал остатку америчког неоконзервативног/неолибералног политичког апарата да се – све док су они окупирали Белу кућу – номинални извршни директор може некажњено игнорисати. Њихова инфилтрација је Трампа учинила само пролазном главобољом која ће проћи и којој се можда никада неће дозволити да се врати. Такође се можемо надати да је тачна Еплбаумова јадиковка да “не постоји још једна група републиканских аналитичара који разумеју Русију и Европу”. Ово би била одлична вест. Наравно, под “републиканским аналитичарима” она не мисли само на бивше кадрове попут Болтона, Матиса, Келија, Тилерсона, Помпеа и Пенса, већ и на мноштво бивших студената Невер Трумпера по узору на Кристол, Роберта Кејгана, Дејвида Фрума, Макса Бута. За ове људе “разумети Русију и Европу” значи само мрзети Русију и настојати да потчине Европу. Ово потчињавање значи не само међународној агенди добронамерног америчког хегемона, већ и домаће потчињавање културном и моралном самоуништењу САД. Укратко речено, нема трансатлантизма без трансродности.
Заблуде
Најбезобразнији аргумент у корист НАТО-а који Еплбаум износи је историјски: наводна паралела између хладног рата и нашег времена. Ако Совјетски Савез никада није напао Западну Немачку између 1949. и 1989. године, то није било зато што се плашио немачког одговора, пише она.
Ако Русија није напала Пољску, балтичке државе или Румунију у последњих 18 месеци, то није зато што се Русија плаши Пољске, балтичких држава или Румуније. Совјетски Савез се уздржао, а Русија то наставља и сада, због њиховог чврстог уверења у америчку посвећеност одбрани тих земаља... Чак и под Путином, Русија није показала ни најмању склоност да обнови своје изгубљено присуство из совјетског доба било где осим у својој виталној тампон зони са Западом, а то је Источна Украјина. Стварна тврдња да би Русија без гаранције САД већ напала Пољску и друге је апсурдна.
Визија Америке и света без НАТО-а је патологија. Више се не може говорити о Америци, стварној земљи од 336 милиона душа, као о дискретном актеру у светским пословима. Уместо тога, имамо режим који ће одустати од НАТО-а само ако дође до промене власти у Вашингтону. Не привремене промене, попут оне ефемерне у јануару 2017. већ револуционарне промене која би збрисала и неолиберале и неоконзервативце, глобалистичке главе и хегемонистичке репове исте кованице. Било би у америчком интересу да се то догоди пре него што нас садашња владајућа кабала одведе путем рата и нуклеарног армагедона. То ће сигурно учинити уместо да одустане од својих изузетних заблуда, хегемонистичких опсесија и културног инжењеринга оличених у НАТО-у.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
