SAD i NATO

Ako bude ponovo izabran, on bi okončao našu posvećenost evropskom savezu, preoblikujući međunarodni poredak i ometajući američki uticaj u svetu - upozorava se u podnaslovu ovog teksta. En Eplbaum, autorka članka, citira sa zaprepašćenom nevericom Donalda Trampa koji je u raznim trenucima govorio da ga je baš briga za NATO, da evropski sukobi nisu vredni američkih života, te da bi povlačenjem iz Evrope SAD uštedele mnogo novca. Ali, za vreme Trampovog predsedavanja, povlačenje se nikada nije dogodilo. To je bilo zato što je neko uvek bio tu da ga odgovori od toga. Smatra se da su to učinili (sekretar odbrane) Džim Matis, (šef kabineta Bele kuće) Džon Keli, (državni sekretari) Reks Tilerson i Majk Pompeo, pa čak i Majk Pens. A ako Tramp bude ponovo izabran 2024. godine, niko od tih ljudi neće biti u Beloj kući.

Realizam

Ovde treba pomenuti da u svojoj dugoj novinarskoj karijeri, Eplbaum nikada nije ponudila dobar uvid, pa čak ni zanimljivo zapažanje o bilo kom pitanju od značaja. Ovom prilikom, međutim, ona je nesvesno dala skoro savršen rezime svega što nije u redu u vezi sa NATO-om, mnogo toga što nije u redu sa Trampovom Belom kućom i jasnu sliku o tome šta on može da uradi kako treba ako mu se pruži druga šansa. Ironično, ali ne iznenađuje, njeni argumenti u korist NATO-a poklapaju se sa spiskom primedbi na njegovo dalje postojanje koje drže američki patriotski realisti.

Apsurdno je da skoro 80 godina nakon završetka Drugog svetskog rata i četvrt veka nakon pada Berlinskog zida, američka vojna zajednica Kajzerslautern (KMC) u Nemačkoj ostaje najveća američka vojna ustanova u inostranstvu. Ovaj kompleks se prostire na 16.000 hektara i u njemu se nalazi 54.000 američkih vojnih lica i njihovih porodica. Samo vazduhoplovna baza Ramštajn, koja se nalazi u okviru KMC, zapošljava 16.000 ljudi. Nesporno je da bi zatvaranje baza kao što je KMC i povlačenje iz Evrope uštedeli milijarde dolara američkim poreskim obveznicima. Jednako je očigledno da kontinuirano prisustvo američkih snaga na Starom kontinentu ohrabruje nastavak slobodnog hoda evropskih članica NATO-a, pre svega Nemačke. Decenijama je poznato da što duže ostanu američke snage, to će manje evropske članice NATO-a biti motivisane da ulažu u sopstvenu odbranu. Dve godine nakon izbijanja sukoba u Ukrajini ovo se nije promenilo, bez obzira na često histeričnu retoriku o navodnoj ruskoj pretnji istočnim granicama NATO-a.

Duboka država

Neuspeh Evropljana da budu toliko uznemireni zbog Rusije koliko bi neokonzervativci želeli da budu, njihova neobjavljena, ali očigledna odluka da ostanu nepripremljeni za mogući ruski napad, ukazuje da možda postoji još jedna vrsta duboke države na delu u Parizu, Berlinu, Rimu i Madrid. Još postoji klasa evropskih visokih državnih službenika na sceni, posebno u Francuskoj i Italiji, koja je svesna da je sadašnja američka  agenda pogubna po fundamentalne interese njihovih zemalja. Oni shvataju, ali ne mogu to da kažu naglas, da je nemoguće odvojiti težnju za kontinuiranom američkom hegemonijom u Evropi – koja je inherentno štetna za suštinski identitet i ključne interese njihovih zemalja – od daljeg postojanja NATO-a. Što se tiče budućnosti, možemo samo da se nadamo da je Eplbaum u pravu, da Bolton, Matis, Keli, Tilerson, Pompeo, Pens i njima slični neće biti u Beloj kući ako Tramp dobije drugu šansu. Nesposobnost Donalda Trampa tokom svog prvog mandata, da napravi razumne (a kamoli čvrste) kadrovske izbore i njegova sklonost da imenuje sabotere i otvorene neprijatelje u svom najužem krugu, je najveći pojedinačni neuspeh njegovog predsedništva.   

Neprijatelji u Trampovom kabinetu dali su jasan signal ostatku američkog neokonzervativnog/neoliberalnog političkog aparata da se – sve dok su oni okupirali Belu kuću – nominalni izvršni direktor može nekažnjeno ignorisati. Njihova infiltracija je Trampa učinila samo prolaznom glavoboljom koja će proći i kojoj se možda nikada neće dozvoliti da se vrati. Takođe se možemo nadati da je tačna Eplbaumova jadikovka da “ne postoji još jedna grupa republikanskih analitičara koji razumeju Rusiju i Evropu”. Ovo bi bila odlična vest. Naravno, pod “republikanskim analitičarima” ona ne misli samo na bivše kadrove poput Boltona, Matisa, Kelija, Tilersona, Pompea i Pensa, već i na mnoštvo bivših studenata Never Trumpera po uzoru na Kristol, Roberta Kejgana, Dejvida Fruma, Maksa Buta. Za ove ljude “razumeti Rusiju i Evropu” znači samo mrzeti Rusiju i nastojati da potčine Evropu. Ovo potčinjavanje znači ne samo međunarodnoj agendi dobronamernog američkog hegemona, već i domaće potčinjavanje kulturnom i moralnom samouništenju SAD. Ukratko rečeno, nema transatlantizma bez transrodnosti.

Zablude                                                                                                 

Najbezobrazniji argument u korist NATO-a koji Eplbaum iznosi je istorijski: navodna paralela između hladnog rata i našeg vremena. Ako Sovjetski Savez nikada nije napao Zapadnu Nemačku između 1949. i 1989. godine, to nije bilo zato što se plašio nemačkog odgovora, piše ona.

Ako Rusija nije napala Poljsku, baltičke države ili Rumuniju u poslednjih 18 meseci, to nije zato što se Rusija plaši Poljske, baltičkih država ili Rumunije. Sovjetski Savez se uzdržao, a Rusija to nastavlja i sada, zbog njihovog čvrstog uverenja u američku posvećenost odbrani tih zemalja... Čak i pod Putinom, Rusija nije pokazala ni najmanju sklonost da obnovi svoje izgubljeno prisustvo iz sovjetskog doba bilo gde osim u svojoj vitalnoj tampon zoni sa Zapadom, a to je Istočna Ukrajina. Stvarna tvrdnja da bi Rusija bez garancije SAD već napala Poljsku i druge je apsurdna.

Vizija Amerike i sveta bez NATO-a je patologija. Više se ne može govoriti o Americi, stvarnoj zemlji od 336 miliona duša, kao o diskretnom akteru u svetskim poslovima. Umesto toga, imamo režim koji će odustati od NATO-a samo ako dođe do promene vlasti u Vašingtonu. Ne privremene promene, poput one efemerne u januaru 2017. već revolucionarne promene koja bi zbrisala i neoliberale i neokonzervativce, globalističke glave i hegemonističke repove iste kovanice. Bilo bi u američkom interesu da se to dogodi pre nego što nas sadašnja vladajuća kabala odvede putem rata i nuklearnog armagedona. To će sigurno učiniti umesto da odustane od svojih izuzetnih zabluda, hegemonističkih opsesija i kulturnog inženjeringa oličenih u NATO-u.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.