ПОГЛЕДИ Свијет између редова

У контексту светске историје, сукоб у Украјини је значајан, али не и јединствен. Тврдња да је срушила деценије мира у Европи после Другог светског рата је неистинита. НАТО је то учинио, предвођен администрацијом Била Клинтона, када је напао Србију 1999.

Оно што овај сукоб чини другачијим је опипљив осећај да ће доћи до великог и трајног преуређења геополитичке карте света. Овај помак се већ догодио дуж западног руба Евроазије, при чему се ЕУ претворила из потенцијалног самог актера у амерички мостобран састављен од номинално суверених земаља лишених значајних овлашћења за доношење одлука. Њихово лежерно прихватање санкција против Русије, које уништавају њихове властите економије и разбијају њихове друштвене структуре, политички је феномен без преседана у историји.

Такође, Путин се упустио у подухват који није у стању да контролише, али који не може приуштити да изгуби. Нејасно је шта би задовољило његову дефиницију “победе” сада или за шест месеци. Он је дозволио да га натерају у ситуацију без победе. Државник светске класе би избегао ту дилему. Мислим да је он требало да интервенише у Украјини раније, у фебруару 2014, одмах након пуча на Мајдану, свакако након масакра антимајданских демонстраната у Одеси.

У седмом месецу “специјалне војне операције” Русија тежи да уједини остатак против Запада, а потенцијал је ту. НАТО плус Јапан и Аустралија чине једну милијарду душа. Лидери преосталих седам милијарди у великој већини одбацују “међународни поредак заснован на правилима” САД/ЕУ/НАТО-а као хегемонистичку превару.

Позиција Кине

Већина тихо навија за Русију, не зато што воле Русију, већ зато што не воле америчку хегемонију. Неуспех Русије да постигне одлучујући пробој на украјинском бојном пољу, међутим, подрива њен кредибилитет. Што оперативни застој буде дуже трајао, позиција Русије ће бити слабија.

Као једини истински глобални противник Америке, Кина тобоже подржава Москву, али пази да се не експонира превише. Циљ Си Ђипинга је да Кина буде поново уједињена с Тајваном, да постигне статус велике глобалне силе до стогодишњице Маове победничке револуције, 2049. Кини је потребна Русија, по могућности као клијент, а не као равноправан партнер, али има тиху резерву у погледу Путинове акције у Украјини. Разлог је јасан: Кина још није спремна за свеобухватну конфронтацију са САД.

С друге стране, САД балансирају између жеље да се боре против Русије до последњег Украјинца и потребе да спрече ескалацију која би подразумевала директно војно ангажовање. Бајденова администрација тренутно нема план Б, што је опасно. Иако је мало вероватно да ће санкције поткопати руску одлучност, оне имају потенцијал да поткопају јединство Запада када њихов учинак на богатство и институционалну стабилност западне Европе постане потпуно очигледан.

Осим геополитичких разматрања у ужем смислу, могуће је и да престројавање глобалних снага које је резултат рата у Украјини може поткопати статус америчког долара као светске резервне валуте. Долар је постао страшно оружје геополитичког примата. Он је и даље главна валута глобалне трговине робом, услугама, енергијом и сировинама. Више од половине светских девизних резерви и даље је деноминирано у доларима. Стога је свака санкција коју уведе Вашингтон снажно оружје.

На овај изазов супротстављене силе су одговориле тражењем дедоларизације. Од 2018. Русија је отворено имала за циљ да “избаци долар” из спољне трговине. У периоду од 2013. до 2020. Централна банка Русије је више него преполовила своје резерве у доларима, купујући велике количине злата, евра и ренминбија. Током протекле две године Русија је такође радикално смањила свој фонд америчких државних обвезница и потпуно уклонила доларска средства из свог државног фонда. Што је још важније, Кина и Русија су у великој мери смањиле своју спољну трговину изражену у доларима. Размена валута између руских и кинеских централних банака помогла је Москви да заобиђе америчке санкције.

Руска влада је склопила сличне споразуме и са другим земљама - посебно Индијом, Турском и осталим чланицама Евроазијске економске уније. На крају 2020. само 10 одсто руског извоза у земље БРИКС-а трговало се у доларима, у поређењу са 95 одсто у 2013. Ово је посебно значајно јер је Индија економија у настајању од 1,4 милијарде људи. Делхи је водећи светски купац руског оружја, а 2021. године две земље су напустиле долар у свим трансакцијама везаним за одбрану.
Рањивост

Током протекле две деценије, светске резерве деноминиране у доларима су пале са више од 70 одсто на испод 60 одсто. То није због промене девизних курсева и каматних стопа, већ намерних стратегија диверзификације које спроводе владе и централне банке. Многи од њих, укључујући оне који нису чланице БРИКС-а, уговарају дугове у локалној валути како би били мање рањиви у односу на амерички долар.

Стратези у Вашингтону се надају да динамика која покреће напад на Бретон Вудс систем и ерозију поретка усмереног на долар неће у скорије време довести до колапса глобалног здања. Али иронично, Америка је можда учинила више од било ког од својих противника да поткопа глобални финансијски систем прибегавајући замрзавању банкарских резерви, посебно руских резерви, што је представљало произвољно одузимање богатства и кршење светости имовинских права.

Тешко је замислити да ће за деценију амерички долар моћи задржати своју позицију светске резервне валуте. Једнако је тешко замислити да се тежња за глобалном доминацијом у пуном спектру може наставити ако влада САД изгуби могућност штампања новца стварањем дуга и пуштањем остатка света да апсорбује вишак новчане масе.

Свет је између редова. Нова конфигурација ће сигурно изаћи из тренутне кризе. Његове контуре су нејасне, али његова три кључна елемента - Запад, Евроазија и индо-пацифички Римланд, сигурно су стубови за било какву нову наруџбу. Другачије не може бити јер варијабле људске воље и моћи делују унутар сталног просторног миљеа, у којем и кроз који свако људско друштво и међународни систем морају функционисати.

У новом глобалном поретку у настајању, Америци би било добро да направи “стратешку паузу” како би сагледала тренутно геополитичко стање, преиспитала своје приоритете и развила јасне политике на основу могућих трошкова и користи. То што овај разуман, скроман приступ вероватно неће бити предузет је несрећа и за Америку и за свет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.