POGLEDI Svijet između redova
Ratovanje i lov su dve usko povezane i najstarije ljudske aktivnosti - znatno starije od pismenosti. Nasilje je imanentno čoveku. Upotreba sile u odnosima među zajednicama prisutna je u svim epohama, civilizacijama i geografskim prostorima. Ostaje ravnodušan prema bunilu teoretičara “demokratskog mira”.
U kontekstu svetske istorije, sukob u Ukrajini je značajan, ali ne i jedinstven. Tvrdnja da je srušila decenije mira u Evropi posle Drugog svetskog rata je neistinita. NATO je to učinio, predvođen administracijom Bila Klintona, kada je napao Srbiju 1999.
Ono što ovaj sukob čini drugačijim je opipljiv osećaj da će doći do velikog i trajnog preuređenja geopolitičke karte sveta. Ovaj pomak se već dogodio duž zapadnog ruba Evroazije, pri čemu se EU pretvorila iz potencijalnog samog aktera u američki mostobran sastavljen od nominalno suverenih zemalja lišenih značajnih ovlašćenja za donošenje odluka. Njihovo ležerno prihvatanje sankcija protiv Rusije, koje uništavaju njihove vlastite ekonomije i razbijaju njihove društvene strukture, politički je fenomen bez presedana u istoriji.
Takođe, Putin se upustio u poduhvat koji nije u stanju da kontroliše, ali koji ne može priuštiti da izgubi. Nejasno je šta bi zadovoljilo njegovu definiciju “pobede” sada ili za šest meseci. On je dozvolio da ga nateraju u situaciju bez pobede. Državnik svetske klase bi izbegao tu dilemu. Mislim da je on trebalo da interveniše u Ukrajini ranije, u februaru 2014, odmah nakon puča na Majdanu, svakako nakon masakra antimajdanskih demonstranata u Odesi.
U sedmom mesecu “specijalne vojne operacije” Rusija teži da ujedini ostatak protiv Zapada, a potencijal je tu. NATO plus Japan i Australija čine jednu milijardu duša. Lideri preostalih sedam milijardi u velikoj većini odbacuju “međunarodni poredak zasnovan na pravilima” SAD/EU/NATO-a kao hegemonističku prevaru.
Pozicija Kine
Većina tiho navija za Rusiju, ne zato što vole Rusiju, već zato što ne vole američku hegemoniju. Neuspeh Rusije da postigne odlučujući proboj na ukrajinskom bojnom polju, međutim, podriva njen kredibilitet. Što operativni zastoj bude duže trajao, pozicija Rusije će biti slabija.
Kao jedini istinski globalni protivnik Amerike, Kina tobože podržava Moskvu, ali pazi da se ne eksponira previše. Cilj Si Đipinga je da Kina bude ponovo ujedinjena s Tajvanom, da postigne status velike globalne sile do stogodišnjice Maove pobedničke revolucije, 2049. Kini je potrebna Rusija, po mogućnosti kao klijent, a ne kao ravnopravan partner, ali ima tihu rezervu u pogledu Putinove akcije u Ukrajini. Razlog je jasan: Kina još nije spremna za sveobuhvatnu konfrontaciju sa SAD.
S druge strane, SAD balansiraju između želje da se bore protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca i potrebe da spreče eskalaciju koja bi podrazumevala direktno vojno angažovanje. Bajdenova administracija trenutno nema plan B, što je opasno. Iako je malo verovatno da će sankcije potkopati rusku odlučnost, one imaju potencijal da potkopaju jedinstvo Zapada kada njihov učinak na bogatstvo i institucionalnu stabilnost zapadne Evrope postane potpuno očigledan.
Osim geopolitičkih razmatranja u užem smislu, moguće je i da prestrojavanje globalnih snaga koje je rezultat rata u Ukrajini može potkopati status američkog dolara kao svetske rezervne valute. Dolar je postao strašno oružje geopolitičkog primata. On je i dalje glavna valuta globalne trgovine robom, uslugama, energijom i sirovinama. Više od polovine svetskih deviznih rezervi i dalje je denominirano u dolarima. Stoga je svaka sankcija koju uvede Vašington snažno oružje.
Na ovaj izazov suprotstavljene sile su odgovorile traženjem dedolarizacije. Od 2018. Rusija je otvoreno imala za cilj da “izbaci dolar” iz spoljne trgovine. U periodu od 2013. do 2020. Centralna banka Rusije je više nego prepolovila svoje rezerve u dolarima, kupujući velike količine zlata, evra i renminbija. Tokom protekle dve godine Rusija je takođe radikalno smanjila svoj fond američkih državnih obveznica i potpuno uklonila dolarska sredstva iz svog državnog fonda. Što je još važnije, Kina i Rusija su u velikoj meri smanjile svoju spoljnu trgovinu izraženu u dolarima. Razmena valuta između ruskih i kineskih centralnih banaka pomogla je Moskvi da zaobiđe američke sankcije.
Ruska vlada je sklopila slične sporazume i sa drugim zemljama - posebno Indijom, Turskom i ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije. Na kraju 2020. samo 10 odsto ruskog izvoza u zemlje BRIKS-a trgovalo se u dolarima, u poređenju sa 95 odsto u 2013. Ovo je posebno značajno jer je Indija ekonomija u nastajanju od 1,4 milijarde ljudi. Delhi je vodeći svetski kupac ruskog oružja, a 2021. godine dve zemlje su napustile dolar u svim transakcijama vezanim za odbranu.
Ranjivost
Tokom protekle dve decenije, svetske rezerve denominirane u dolarima su pale sa više od 70 odsto na ispod 60 odsto. To nije zbog promene deviznih kurseva i kamatnih stopa, već namernih strategija diverzifikacije koje sprovode vlade i centralne banke. Mnogi od njih, uključujući one koji nisu članice BRIKS-a, ugovaraju dugove u lokalnoj valuti kako bi bili manje ranjivi u odnosu na američki dolar.
Stratezi u Vašingtonu se nadaju da dinamika koja pokreće napad na Breton Vuds sistem i eroziju poretka usmerenog na dolar neće u skorije vreme dovesti do kolapsa globalnog zdanja. Ali ironično, Amerika je možda učinila više od bilo kog od svojih protivnika da potkopa globalni finansijski sistem pribegavajući zamrzavanju bankarskih rezervi, posebno ruskih rezervi, što je predstavljalo proizvoljno oduzimanje bogatstva i kršenje svetosti imovinskih prava.
Teško je zamisliti da će za deceniju američki dolar moći zadržati svoju poziciju svetske rezervne valute. Jednako je teško zamisliti da se težnja za globalnom dominacijom u punom spektru može nastaviti ako vlada SAD izgubi mogućnost štampanja novca stvaranjem duga i puštanjem ostatka sveta da apsorbuje višak novčane mase.
Svet je između redova. Nova konfiguracija će sigurno izaći iz trenutne krize. Njegove konture su nejasne, ali njegova tri ključna elementa - Zapad, Evroazija i indo-pacifički Rimland, sigurno su stubovi za bilo kakvu novu narudžbu. Drugačije ne može biti jer varijable ljudske volje i moći deluju unutar stalnog prostornog miljea, u kojem i kroz koji svako ljudsko društvo i međunarodni sistem moraju funkcionisati.
U novom globalnom poretku u nastajanju, Americi bi bilo dobro da napravi “stratešku pauzu” kako bi sagledala trenutno geopolitičko stanje, preispitala svoje prioritete i razvila jasne politike na osnovu mogućih troškova i koristi. To što ovaj razuman, skroman pristup verovatno neće biti preduzet je nesreća i za Ameriku i za svet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
