ПОГЛЕДИ Доктрина Примакова је жива

Примакова још једном је јасно потврдио да је кампања Запада да изолује Русију пропала. Закључак дводневног скупа који је одржан уз учешће страних експерата је да идеје о мултиполарном свијету утиру пут смјени међународног поретка у којем кључна улога припада Сједињеним Америчким Државама.

Свима постаје јасно да су “незападне културе” ријешене да се одупру сталним покушајима западних елита да наметну своју безусловну доминацију остатку свијета. Руски предсједник Владимир Путин је током говора на Валдајском форуму у октобру 2022. године прецизирао да се сукоб Русије са Западом управо своди на њен сукоб са западним елитама и институцијама које желе да наметну своју вољу, не само Русији већ и цијелом “незападном свијету”.

Политика “културе поништавања” измишљене на Западу не функционише, јер води ка уништењу свега животног и стваралачког, гушењу слободе мисли у свим областима људског развоја. Све што овакав приступ чини јесте да нас тјера на размишљање о неуспјелим покушајима повратка неоколонијалистичким вриједностима. У овом свјетлу треба гледати и на украјинску кризу. Она је резултат вишегодишњег занемаривања безбједносних интереса Русије, необуздане жеље за проширењем НАТО-а на исток, геополитичких интрига и упорног одбијања да се спроведе у дјело договор из Минска. Специјална војна операција у Украјини означава тек једну етапу глобалне транзиције ка мултиполарном свијету у којем Запад више неће моћи да доминира и намеће своју вољу другим учесницима у међународној комуникацији.

Одвећ је јасно да Русија неће прихватити да јој се из западних престоница поручује шта да се ради. Што је Западу дуже потребно да то схвати, цијена коју ће платити ће бити већа. Неки тамошњи политичари су повјеровали у своју “непогрешивост”. Одбацили су општеприхваћене норме међународног права и међународне комуникације и почели да измишљају “поређење засновано на правилима”, при чему су друге цивилизације узете за “другоразредне”.

У тренутку када би с њихове стране осјетио истинску конкуренцију, политичку и економску, Запад би организовао “обојене револуције” и примијенио санкције. Ово се претворило у “традиционални рецепт”.

Актуелни сукоб са Русијом, међутим, не пролази без озбиљних посљедица по односе унутар западног блока.

Тако је Европа током ове зиме на озбиљном искушењу усљед наглог смањења трговине са Русијом. Ово се превасходно односи на енергенте. Многим разумним људима у Европи је јасно да САД спроводе политику која подстиче инфлацију и изазива економски пад у европским државама, као и слабљење евра у односу на долар. Доминација Вашингтона у Европи се повећава, а о интересима обичног Европљанина, чини се, мало ко брине.

Могла би се изнијети претпоставка да ће, како Европа слаби и расте број земаља које трпе санкције САД, почети да се формирају коалиције које би се успротивиле америчкој хегемонији.

Ипак, чини се да ће геополитичко ривалство појединих земаља имати предност у односу на покушаје рјешавања заједничких проблема. Земље колективног Запада, које подстичу сукоб у Украјини, као да су заборавиле да будућност човјечанства није одређена тиме гдје се налазе међународне границе. Оне никада нису ни биле статичне и подложне су промјенама. Будућност човјечанства мора бити одређена тиме да ли ће нације научити да мирним путем рјешавају своје разлике.

У стварању нове геополитичке слике свијета задатак руске спољне политике је да реформише односе Русије са “незападним свијетом”.

Њен циљ би, у крајњој линији, требало да буде јачање и тражење нових формата билатералне и мултилатералне сарадње са овим државама који би били праведнији и ефикаснији од “западног модела” који није испунио руска очекивања.

Пише; Олег Карпович, проректор Дипломатске академије при Министарству спољних послова Руске Федерације

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.