“Оптужујем”

Не би то била оптужба само против онога што годинама чини наметнуто и неуставно правосуђе на нивоу БиХ путем Суда, Тужилаштва, Високог судског и тужилачког савјета, већ и против Уставног суда БиХ са троје судија странаца који су пресудни у свакој одлуци кршења и прекрајања Устава БиХ, заједно са двоје бошњачких судија. Била би то оптужница против онога што зову међународна заједница (западна), која као група, утвара, авет, вампир, зомби, уништава сваки договор и прилику коју домаћа власт изабрана на демократским изборима, покушава да оствари. Примјери разваљивања унутрашњих политичких договора су бројни, а најновији је директно противљење америчке Амбасаде која одређује да договор постигнут у Лакташима на преговорима СНСД-а и коалиције из Републике Српске, са политичком “тројком” бошњачких странака из Сарајева и ХДЗ-ом, не важи ако се не мијења Устав БиХ. Знају да је то непотребно и немогуће па ће тиме пропасти још један договор, а криза ће се наставити и продубити. Тамни вилајет ће постати још тамнији, а Република Српска зато мора кренути својим путем.

Споразум из 2012.

Зато ће им и епилог бити исти - пропаст. Крајем октобра 2012. године у Сарајеву у згради СДП-а, одржан је шесточасовни састанак делегација СНСД-а и СДП-а тада владајућих странака у Републици Српској и ФБиХ, као и на нивоу БиХ. Одржан је у одговорној и конструктивној атмосфери са свијешћу да само унутрашњи договор води БиХ напријед. Потписан је важан и садржајан Споразум о програмско/пројектној сарадњи у законодавној и извршној власти са бројним приједлозима рјешења са циљем економског развоја, уређења односа међу ентитетима, убрзања европских интеграција, заштите домаћих произвођача, ефикасније и рационалније јавне управе, убрзавања инвестиција у функцији реиндустријализације, креирање повољнијег пословног амбијента, измјене Изборног закона у складу са европском праксом, увођењем затворених листа чиме би биле онемогућене злоупотребе у изборном процесу, повећање заступљености жена у парламентима, мултиетничност састава изабраних званичника итд. Када су западни амбасадори изразили сумње и резерве на тај споразум, уз харангу СДА, а којим су се прикључиле и тзв. невладине организације попут Конгреса Бошњака Сјеверне Америке,  Института за истраживање геноцида Канада, Савјетодавног вијеће за БиХ у Вашингтону који су оштро осудили договор између СНСД-а и СДП-а, споразум је пропао.

Бошњаци и њихови “пријатељи”

Невјероватно је колико ће пута бошњачки политичари насјести на подвале њихових “пријатеља и савезника” из западних земаља, прије свега САД и Велике Британије и одустати од претходно усаглашеног договора у БиХ са представницима српског и хрватског народа. Све у корист своје, а и наше штете. Већ виђено. Наравно, мали Дино је одмах као прави махалски мудров са чаршијском глазуром почео причу о кривцима: “Ако сад ХДЗ каже - нећемо усвојити европске законе без Изборног закона, ХДЗ блокира европски БиХ, а ја мислим да се то неће десити. Ако сад Додик каже - без одласка страних судија из Уставног суда БиХ нема европских закона, Додик је блокирао европски пут БиХ. То је нелогично, нерационално. И ја се надам да се то неће десити”, каже Конаковић. А наравно да ће се десити, зато јер је већ сутрадан послије Лакташа, мали Дино, послушао америчку Амбасаду и сазвао састанак за промјену Устава БиХ. Сви знају да је то будалаштина која ће зауставити реализацију договора. Непотребно сијело, како каже Додик. Тако је и било.

Послијератна БиХ се годинама батрга и иде уназад, понајвише захваљујући онима који су је гурнули у непотребни грађански рат. Не треба заборавити како су муслимански западни “пријатељи” наводили Алију Изетбеговића на рат. Тако је амерички амбасадор Ворен Цимерман наговорио Изетбеговића да 1992. године одустане од Кутиљеровог плана о подјели на три етничке јединице уз одржање границе и неколико неопходних заједничких функција, за почетак. Тиме би био избјегнут рат, јер је на  крају рата подјела територије ипак била слична том плану. Па онда 1993. године када амерички предсједник Клинтон нуди Алији да “четници уђу у Сребреницу и убију 5.000 муслимана, да би онда НАТО бомбардовао српске положаје”, како је свједочио Хакија Мехољић, ратни шеф полиције у Сребреници. Рат је прошао, а муслимани-Бошњаци опет слушају своје западне “пријатеље”. Сваки пут помислим - неће ваљда опет, а опет тако буде. Како прије, тако и сада политичко Сарајево слуша наредбе Американаца, Британаца, Нијемаца. Да није тако не би оног самозваног злурадника Кристијана Шмита признавали за високог представника, иако га није потврдио Савјет безбједности УН како прописује Анекс 10. Дејтонског споразума и не би спроводили његове сулуде одлуке.

Судија, право и правда

Свака струка има своја правила, кодексе, обичаје. Право можда и понајвише, јер постоји хиљадама година. Као и код других људских активности очекује се резултат, корист за друштво, државу. Питам се онда шта је тај кобајаги Суд БиХ и припадајуће му Тужилаштво.  Чему и коме они служе, чему доприносе? Сада се пред тим вануставним правосуђем у бившој војној касарни и затвору за Србе у Сарајеву, одиграва циркуска представа. Главна улога требало би да припада судији, ако није и сам циркусант. Је ли, није ли, још се не зна са сигурношћу. Читам му биографију - пише да су приликом именовања за судију узели “у обзир квалификације, знање и искуство именованог кандидата који се истакао између осталих пријављених кандидата, својим претходним стручним достигнућима, способношћу за обављање послова судије и могућношћу анализирања правних проблема, по показаној независности, непристрасности, интегритету, ревности и одговорности у обављању дужности, као и комуникативности и зрелости приликом одлучивања.” Када се ово прочита могло би се повјеровати да је бесмислени предмет “Анти-Дејтонска БиХ против Устава БиХ и Републике Српске” дошао у праве руке. Под условом да судији на рамену не чучи Кристијан Шмит кога јаше Мајкл Марфи, зна се ко су и какви су! Њихов је циљ - додатно продубити неповјерење, изазвати револт и неприхватање, уништити сваки траг међунационалног помирења након крвавог и непотребног грађанског рата. Како? Одреде да сви актери процеса против предсједника Републике Милорада Додика и директора “Службеног гласника Српске” Милоша Лукића, буду Бошњаци. Судија за претходни поступак је Бошњакиња која је одбијала све приједлоге одбране и била на страни бошњачког тужиоца кога је подучавала како да напише оптужницу, а судија је поново Бошњак. Унапријед се зна каква ће бити реакција у Српској, али се то намјерно чини. Завади па владај!

Криминална штеточина Кристијан Шмит кога је Савјет безбједности УН на својој сједници 22. јула 2021. одбио именовати високим представником, у бијесу је и немоћи што га не признаје и не прихвата Република Српска, као један од потписника Анекса 10. Не признаје га ни Русија као један од свједока потписивања Дејтонског споразума и његових 11 анекса. Заједно са Русијом у Савјету безбједности УН не признаје га ни Кина. Тај и такав криминалац Шмит без права да се и зове високим представником па тиме ништа законито ни добро и не може чинити у БиХ, донио је одлуку (не и закон, јер то може донијети само Парламентарна скупштина), којом прописује казну затвора од шест мјесеци до пет година за свакога ко не поштује његове одлуке. То више нигдје не постоји, није постојало чак ни у вријеме средњег вијека, али постоји у БиХ у 21. вијеку. Шмит систематски растура БиХ и појачава њено кретање ка неминовном распаду.

Цар Душан и владавина права

У једном давном документу, бисеру средњовјековне правне законитости, кога је својим указом донио цар Душан Немањић још 1349. године, или како стоји у оригиналу: “У години 6857. Индикта 2, на празник Вазнесења Господњег, маја 21. у Скопљу”. Да појасним, индикт је изведено од едикт илити указ. У том законику цара Душана, у члану 171. пише: “Заповијед царска: Ако изда исправу цар некоме, или из срџбе или из љубави, или из милости, а та исправа противрјечи Законику, није по правди и по закону, како одређује Закон, судије тој исправи да не вјерују, само да суде и извршавају по правди.” Овако је писало у Законику правог цара, дајући заповијест судијама да одбију царску исправу која није по праву и правди. У члану 172. Законика пише: “Сваки судија да суди по закону, право како пише, а да не суди у страху од цара.” Средњовјековна Србија је била правна држава са владавином права, имајући универзална правна правила примјењива и данас, иако су писана прије седамсто година. Требало би да важе у сваком суду па и оном вануставном Суду БиХ. Да ли то зна и судија који упорно наставља суђење без примјене Кривичног закона БиХ и без икакве логике. Суди Милораду Додику и Милошу Лукићу које оптужује лажни високи представник Кристијан Шмит доношењем потпуно ништаве одлуке. Како се може судити по Шмитовој одлуци, ако у Кривичном закону БиХ јасно пише да се суди само по закону? Ту престаје свака логика, а почиње неизмјерна глупост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.