Олимпијска и ратна 2024.

Божидар Форца, професор
Олимпијска и ратна 2024.

Уобичајено је да се на крају сваке године саопштавају очекивања од наредне која се исказују надањем, жељом, али и озбиљним проценама.

Идућа, 2024. година, недвосмислено је година у којој су планиране Летње олимпијске игре у Паризу. Међутим, како сада ствари стоје на ратиштима у Украјини и на Блиском истоку, као и неким деловима света, идућа година биће и ратна. Када се осврнемо у историју уочавамо да је рат једини олимпијски циклус који се не прекида. Такође, у 2024. години одвијаће се избори у неким државама које имају огроман утицај на карактер Нове године. Дакле, идућа година је ипак изборна!

Исток и запад

Два су озбиљна рата у току. То је рат у Украјини, или прокси рат колективног Запада против Русије, а преко Украјине и рат на Блиском истоку, примарно (за сада) као сукоб Израела и Хамаса. Не може се очекивати да рат у Украјини буде скоро завршен. На овакав закључак нас упућује чињеница о актерима који у том рату учествују, као и о дијаметрално супротстављеним циљевима сукобљених страна.

Иако се рат води између Русије и Украјине, у њему директно и индиректно учествује колективни Запад, који предводе САД. Циљеве Русије недавно је поновио председник Путин у уобичајеном одговору на питања крајем године: демилитаризација, денацизација и неутралност Украјине. Штавише, Путин је истакао да би на те циљеве Украјина требало да пристане или преговорима или ће је Русија на то присилити. С друге стране, циљеве Украјине јавно објављује колективни Запад, а то је да Русија буде поражена у овом рату и да се врати на позиције из 1991. године, дакле да напусти све окупиране територије, подразумевајући и Крим.

У складу са тренутним стањем на ратишту чињеница је да ниједна страна није близу остварења наведених циљева. У том смислу, познати амерички геополитичар Џон Миршајмер закључује да ће Русија победити у војном смислу, али да неће остварити циљеве. То, како каже Миршајмер, подразумева да ће Русија, поред већ заузетих и себи припојених делова Украјине, освојити још Харковску, Одеску, Дњепропетровску и Николајвеску област и избити на реку Дњепар. На сличан начин сам размишљао и ја на почетку рата у Украјини, истичући да се подиже Кијевски зид, алудирајући на Берлински зид из доба хладног рата.

Блиски исток

Други рат који је у току јесте рат Израела и Хамаса. Тај рат има геополитичке примесе, али је примарно етнички и верски сукоб. Та верска и етничка карактеристика одваја овај рат од сукоба колективног Запада и Русије у Украјини. Како сада ствари стоје Израел је одлучан да Газу “сравни са земљом”, а тобож ради уништења Хамаса и ослобађања талаца. У том смислу, премијер Израела Нетанијаху истиче три циља: уништити Хамас, створити услове да из Газе више никада не прети опасност Израелу и ослободити све таоце које Хамас још увек не пушта на слободу.

Чињеница је да ако уско посматрамо садашњи рат на Блиском истоку исти започео Хамас, може се рећи терористичком акцијом од 7. октобра ове године. Међутим, то је рат који траје деценијама, вековима. Израел је одговорио дисиметријом, односно коришћењем апсолутне премоћи у војној снази, коју подржава опет изузетно јака Америка. Одговор Израела, са војне тачке гледишта, јесте очекиван и реалан. Међутим, начин на који Израел намерава да оствари три наведена циља које је саопштио Нетанијаху, у најмањем, јесте дискутабилан.

Може се без претеривања рећи да је у току геноцид над делом палестинског народа у Гази. Израел своја ватрена дејства реализује по моделу “не може се промашити”, односно на мети су сви могући објекти који се у Гази налазе. Дакле, није битно да ли су то објекти Палестинаца или међународних организација. Како Израел подвлачи и убеђује светску јавност - у свим објектима које су гађали налазе се испоставе Хамаса. Тако долази до масовног убијања цивилног становништва и то темпом који није забележен у новијој историји. На пример, рат у Украјини траје већ скоро две године, а погинуло је упола мање цивила.

Жаришта

Понашање окружења у израелско-палестинском сукобу је неодређено, а тиме и “тињајуће”. Наиме, САД су временом успеле да сломе јединство арапских и муслиманских држава, кад је Израел у питању. Међутим, САД нису успеле да неутралишу поједине организације као што су Хезболах у Либану или Хуту у Јемену, а и неке друге. Какво ће бити понашање тих организација, али и појединих држава региона тешко је претпоставити.

Кина и Русија, али и већина држава света, стоји на становишту да је стварање две државе, Израел и Палестина, једини могући начин решења блискоисточног сукоба. На то решење упућује и званична УН која је својевремено и утврдила Палестину као државу - признало је 139 држава, али која није постала чланица УН, јер то нису дозволиле САД.

Поред наведена два рата у свету тиња још око 100 сукоба, од којих неки могу да прерасту у озбиљно ремећење светског мира и безбедности. Издвојићемо само неке.     Спорни регион на Кавказу - Нагорно Карабах, прети да се поново разбукта. Азербејџан је искористио заузетост Русије у сукобу у Украјини и брзом акцијом протерао Јермене са тог простора. Био је то један од најбрже изведених егзодуса једног народа у новијој историји.

Од октобра 2022. године борбе су се интензивирале у ДР Конго и у новембру су стигле до предграђа Гоме. После осам година оружаног сукоба, хуманитарна ситуација ће се вероватно погоршати, са 70 одсто становништва које се ослања на хуманитарну помоћ да би преживело. Већ се око 19 милиона људи суочава са глађу, у поређењу са 16 милиона прошле године. То је преко 63 одсто укупне популације. Деловање Хута са територије Јемена прети да додатно отежа ионако неиздрживу ситуацију у тој земљи. Сирија остаје као полигон за испитивање наоружања. Кад год некој сили падне на памет да покаже снагу, ето ваздухопловних и ракетних дејстава по иначе већ разореној држави.

Сахел јесте простор сталних терористичких и побуњеничких дејстава, које ни мисије УН нису могле да обуздају. Хаити, Авганистан, Јужни Судан само су додатак мрачној слици ратова, сукоба, постконфликтних антагонизама које сигурно неће престати у 2024. години.

Два избора

У наредној години се очекују две врсте избора. Прва јесу председнички и парламентарни избори у неким кључним државама света, као што су САД, Русија, ЕУ, Индија, Мексико, Тајван, Финска, Румунија, Словачка, Украјина. Од свих наведених изборних трка највећу пажњу привлачи избор за председника САД, јер се у предизборној утакмици која је у току већ најављују промене у спољној политици Америке.

Друга и значајна карактеристика избора у 2024. години јесте реторичког карактера - хоће ли свет изабрати игре па и олимпијске или рат?

Свакако, кад кажемо свет пре свега мислим на велике силе као што су САД, Кина и Русија. Кина, као и много пута до сада, има користи од сукоба САД и Русије. Међутим, овога пута ђаво је однео шалу. Постоје нека очекивања да ће Кина одиграти значајну улогу у томе да свет изабере игре, а не рат.

Епилог - ипак је наредна година примарно изборна. Како онда да вам драги пријатељи кажем - срећна Нова година, кад избор не зависи од нас!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана