Olimpijska i ratna 2024.

Iduća, 2024. godina, nedvosmisleno je godina u kojoj su planirane Letnje olimpijske igre u Parizu. Međutim, kako sada stvari stoje na ratištima u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i nekim delovima sveta, iduća godina biće i ratna. Kada se osvrnemo u istoriju uočavamo da je rat jedini olimpijski ciklus koji se ne prekida. Takođe, u 2024. godini odvijaće se izbori u nekim državama koje imaju ogroman uticaj na karakter Nove godine. Dakle, iduća godina je ipak izborna!

Istok i zapad

Dva su ozbiljna rata u toku. To je rat u Ukrajini, ili proksi rat kolektivnog Zapada protiv Rusije, a preko Ukrajine i rat na Bliskom istoku, primarno (za sada) kao sukob Izraela i Hamasa. Ne može se očekivati da rat u Ukrajini bude skoro završen. Na ovakav zaključak nas upućuje činjenica o akterima koji u tom ratu učestvuju, kao i o dijametralno suprotstavljenim ciljevima sukobljenih strana.

Iako se rat vodi između Rusije i Ukrajine, u njemu direktno i indirektno učestvuje kolektivni Zapad, koji predvode SAD. Ciljeve Rusije nedavno je ponovio predsednik Putin u uobičajenom odgovoru na pitanja krajem godine: demilitarizacija, denacizacija i neutralnost Ukrajine. Štaviše, Putin je istakao da bi na te ciljeve Ukrajina trebalo da pristane ili pregovorima ili će je Rusija na to prisiliti. S druge strane, ciljeve Ukrajine javno objavljuje kolektivni Zapad, a to je da Rusija bude poražena u ovom ratu i da se vrati na pozicije iz 1991. godine, dakle da napusti sve okupirane teritorije, podrazumevajući i Krim.

U skladu sa trenutnim stanjem na ratištu činjenica je da nijedna strana nije blizu ostvarenja navedenih ciljeva. U tom smislu, poznati američki geopolitičar Džon Miršajmer zaključuje da će Rusija pobediti u vojnom smislu, ali da neće ostvariti ciljeve. To, kako kaže Miršajmer, podrazumeva da će Rusija, pored već zauzetih i sebi pripojenih delova Ukrajine, osvojiti još Harkovsku, Odesku, Dnjepropetrovsku i Nikolajvesku oblast i izbiti na reku Dnjepar. Na sličan način sam razmišljao i ja na početku rata u Ukrajini, ističući da se podiže Kijevski zid, aludirajući na Berlinski zid iz doba hladnog rata.

Bliski istok

Drugi rat koji je u toku jeste rat Izraela i Hamasa. Taj rat ima geopolitičke primese, ali je primarno etnički i verski sukob. Ta verska i etnička karakteristika odvaja ovaj rat od sukoba kolektivnog Zapada i Rusije u Ukrajini. Kako sada stvari stoje Izrael je odlučan da Gazu “sravni sa zemljom”, a tobož radi uništenja Hamasa i oslobađanja talaca. U tom smislu, premijer Izraela Netanijahu ističe tri cilja: uništiti Hamas, stvoriti uslove da iz Gaze više nikada ne preti opasnost Izraelu i osloboditi sve taoce koje Hamas još uvek ne pušta na slobodu.

Činjenica je da ako usko posmatramo sadašnji rat na Bliskom istoku isti započeo Hamas, može se reći terorističkom akcijom od 7. oktobra ove godine. Međutim, to je rat koji traje decenijama, vekovima. Izrael je odgovorio disimetrijom, odnosno korišćenjem apsolutne premoći u vojnoj snazi, koju podržava opet izuzetno jaka Amerika. Odgovor Izraela, sa vojne tačke gledišta, jeste očekivan i realan. Međutim, način na koji Izrael namerava da ostvari tri navedena cilja koje je saopštio Netanijahu, u najmanjem, jeste diskutabilan.

Može se bez preterivanja reći da je u toku genocid nad delom palestinskog naroda u Gazi. Izrael svoja vatrena dejstva realizuje po modelu “ne može se promašiti”, odnosno na meti su svi mogući objekti koji se u Gazi nalaze. Dakle, nije bitno da li su to objekti Palestinaca ili međunarodnih organizacija. Kako Izrael podvlači i ubeđuje svetsku javnost - u svim objektima koje su gađali nalaze se ispostave Hamasa. Tako dolazi do masovnog ubijanja civilnog stanovništva i to tempom koji nije zabeležen u novijoj istoriji. Na primer, rat u Ukrajini traje već skoro dve godine, a poginulo je upola manje civila.

Žarišta

Ponašanje okruženja u izraelsko-palestinskom sukobu je neodređeno, a time i “tinjajuće”. Naime, SAD su vremenom uspele da slome jedinstvo arapskih i muslimanskih država, kad je Izrael u pitanju. Međutim, SAD nisu uspele da neutrališu pojedine organizacije kao što su Hezbolah u Libanu ili Hutu u Jemenu, a i neke druge. Kakvo će biti ponašanje tih organizacija, ali i pojedinih država regiona teško je pretpostaviti.

Kina i Rusija, ali i većina država sveta, stoji na stanovištu da je stvaranje dve države, Izrael i Palestina, jedini mogući način rešenja bliskoistočnog sukoba. Na to rešenje upućuje i zvanična UN koja je svojevremeno i utvrdila Palestinu kao državu - priznalo je 139 država, ali koja nije postala članica UN, jer to nisu dozvolile SAD.

Pored navedena dva rata u svetu tinja još oko 100 sukoba, od kojih neki mogu da prerastu u ozbiljno remećenje svetskog mira i bezbednosti. Izdvojićemo samo neke.     Sporni region na Kavkazu - Nagorno Karabah, preti da se ponovo razbukta. Azerbejdžan je iskoristio zauzetost Rusije u sukobu u Ukrajini i brzom akcijom proterao Jermene sa tog prostora. Bio je to jedan od najbrže izvedenih egzodusa jednog naroda u novijoj istoriji.

Od oktobra 2022. godine borbe su se intenzivirale u DR Kongo i u novembru su stigle do predgrađa Gome. Posle osam godina oružanog sukoba, humanitarna situacija će se verovatno pogoršati, sa 70 odsto stanovništva koje se oslanja na humanitarnu pomoć da bi preživelo. Već se oko 19 miliona ljudi suočava sa glađu, u poređenju sa 16 miliona prošle godine. To je preko 63 odsto ukupne populacije. Delovanje Huta sa teritorije Jemena preti da dodatno oteža ionako neizdrživu situaciju u toj zemlji. Sirija ostaje kao poligon za ispitivanje naoružanja. Kad god nekoj sili padne na pamet da pokaže snagu, eto vazduhoplovnih i raketnih dejstava po inače već razorenoj državi.

Sahel jeste prostor stalnih terorističkih i pobunjeničkih dejstava, koje ni misije UN nisu mogle da obuzdaju. Haiti, Avganistan, Južni Sudan samo su dodatak mračnoj slici ratova, sukoba, postkonfliktnih antagonizama koje sigurno neće prestati u 2024. godini.

Dva izbora

U narednoj godini se očekuju dve vrste izbora. Prva jesu predsednički i parlamentarni izbori u nekim ključnim državama sveta, kao što su SAD, Rusija, EU, Indija, Meksiko, Tajvan, Finska, Rumunija, Slovačka, Ukrajina. Od svih navedenih izbornih trka najveću pažnju privlači izbor za predsednika SAD, jer se u predizbornoj utakmici koja je u toku već najavljuju promene u spoljnoj politici Amerike.

Druga i značajna karakteristika izbora u 2024. godini jeste retoričkog karaktera - hoće li svet izabrati igre pa i olimpijske ili rat?

Svakako, kad kažemo svet pre svega mislim na velike sile kao što su SAD, Kina i Rusija. Kina, kao i mnogo puta do sada, ima koristi od sukoba SAD i Rusije. Međutim, ovoga puta đavo je odneo šalu. Postoje neka očekivanja da će Kina odigrati značajnu ulogu u tome da svet izabere igre, a ne rat.

Epilog - ipak je naredna godina primarno izborna. Kako onda da vam dragi prijatelji kažem - srećna Nova godina, kad izbor ne zavisi od nas!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.