Мулти-култи на мукама

Овај градић није могао бити удаљенији од идеје мултикултуралности. Црнци, хиспаници и друге мањине могао си на прсте једне руке да пребројиш. На самом факултету мањине су биле присутније, искључиво због програма који је од 1961. године у САД забрањивао дискриминацију при запошљавању и упису у образовне институције. Универзитет има нешто мање од 2.000 студената тако да је студентско тело компактно, где свако свакога познаје.

Вечни мир

Тај микрокозам ме је од првих дана одушевио. Разни људи, разни изгледи и наравно свакојака мишљења. Одмах сам се пријавио да живим у експерименталном дому Екабо, где је мултикултуралност била фокус студентског живота. Било нас је свих раса, многих националности и различитих погледа на друштво, религију и сексуалност. Из тог периода имам само топла сећања дружења, учења и сталног партијања. Лоших момената мора да је било, али селективна меморија је учинила своје. Што сам старији то ми се период студија романтичније клеше у душу. Капирам - жал за младост.

Поред потешкоћа са објективношћу мислим да је искуство било не само позитивно, већ и едукативно. Јасно ми је од тада зашто треба подстицати разноликост како у понашању тако и у ставовима. Недељни, отворени састанци су се претварали у дугосатне дискусије о филозофији, уметности и свим другим аспектима студентског живота. Претапали су се спонтано у журке, романсе и пријатељства која до данас трају.

Младост је пуна ентузијазма и то јој је најблиставија карактеристика. Посађен у епицентар људске салате, мислио сам то је то - свет иде у правцу сарадње међу културама. То даље води у вечни мир и просперитет за сваки ћошак планете. Не знам да ли ми се грло стеже због голицаве сете или илузије коју сам парадоксално живео. Дошао сам са ратом разореног Балкана, где су баш те културне разлике биле у жижи распада једне магловите државе коју смо звали Југославија.

Идеализам

У Екабу сам живео са црнцима, хиспаницима и геј екипом, чији се сваки корак радикално разликовао од мог. Разумевање међу студентима се подразумевало проткано младалачком енергијом. То је решење за поднебље са ког долазим: тотална мултикултурна интеграција. Али зар није сама Југославија баш формирана на тој идеји? И зашто се распала у ватри и бесу баш оних који су до краја деведесетих баштинили братство и јединство?

Американци често старе идеје покушавају да умију у нове и представе их као своје. Тако је и тада провејавала мисао да ето открише мултикултуралност, уткаше је у пар закона и свет ће даље храбро корачати на раменима плавокосих паметница. Европа је тих година, и даље мамурна од централног антимултикултуралног догађаја у историји, Другог светског рата, прокламовала да је њена будућност утемељена у различитостима.

Додатни елан им је утрљао и југословенски рат који се дивљачки ширио регионом. Све је пре двадесет година вукло ка консензусу умрежавања култура како би се коначно стигло до краја историје.

Идеја је нарочито битна за мањинске народе унутар држава и њихова права. Већина држава има провизије за инклузију мањина унутар политичке трке како би се избегла баш та историја - принцип убијања оних који су различити и којих је мало. Масовне миграције последњих деценија су само даље искале ова права, јер су дошљаци веома рањиви, а често и радикално различити.

Бели свет

Каријера ме је слала по белом свету где сам се уверио да су многе државе мултикултуралне, често далеко више од европских. Једна Индија има толико језика и етничких група да их је тешко пребројати. Африка је континент различитости од које се глава врти. Где год да се денеш схватиш само једно: сви имамо исту судбину и то мултикултуралну. Како живети у једној Америци, а не бити у сржи разних култура? Како на Балкану отићи на пијацу, а не проћи поред тезги које се другачије облаче и моле? Како путовати Перуом, а не бити распамећен различитим физиономијама?

Ангела Меркел је још пре 12 година прогласила мулти-култи  мртвим. Каже експеримент није успео. Таласи миграната, за које су искључиво западне земље одговорне, створиле су друштвени притисак који је за њих постао неиздржив. Нису у стању да асимилују милионе придошлица и наметну вредности земаља домаћина. Гетоизација придошлица одрадила је своје стварајући државице унутар држава.

Зашто је то тако? Због континуираног расизма које бели човек већ вековима култивише. Сам мулти-култи фундамент је труо из једног разлога: култи се односи искључиво на либералну културу традиционалног белца. Мулти је ту само као шминка. Па зар сте стварно мислили да ће “натчовек” да прихвати неку културолошку матрицу из афричког племена? Како кад су то све дивље звери и кад је приоритет култивисати их. Иако семантика јасно дефинише мулти моменат тог концепта, идеја је била једнообразна култура, наша правила и наша доминација.

Пропаст

Зато је мулти-култи пропао. Не због мањка жеље других народа да живе раме уз раме са другима, него због расистичког инстикта демографски десеткованих белаца који по сваки цену желе да задрже своје колонијалистичке позиције. Уосталом, све разорне политичке идеологије, од фашизма и комунизма до либерализма, производ су европске културе и њене уобразиље да је наш пут једини пут. Један мудри Индијац ме упита пре двадесетак година: “Да ли знаш која је највећа превара у историји?” Нисам знао. Одговори ми: “То што су белци убедили пола планете да је ово најбољи од свих могућих светова”. Дуго сам тражио контру том аргументу, али до данас је не нађох.

Свет поново гори. Од Украјине до Блиског истока имамо слике убијања различитих зарад сумњивих циљева. Културе се супротстављају једна другој и иако се тај концепт кроз историју показао као погубан, године пред нама су ратне. Неминовност мулти-култија је претња за ову поделу карата, где је дилер и даље плавокос. Отети му карте из руку биће крвав посао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.