Multi-kulti na mukama

Ovaj gradić nije mogao biti udaljeniji od ideje multikulturalnosti. Crnci, hispanici i druge manjine mogao si na prste jedne ruke da prebrojiš. Na samom fakultetu manjine su bile prisutnije, isključivo zbog programa koji je od 1961. godine u SAD zabranjivao diskriminaciju pri zapošljavanju i upisu u obrazovne institucije. Univerzitet ima nešto manje od 2.000 studenata tako da je studentsko telo kompaktno, gde svako svakoga poznaje.

Večni mir

Taj mikrokozam me je od prvih dana oduševio. Razni ljudi, razni izgledi i naravno svakojaka mišljenja. Odmah sam se prijavio da živim u eksperimentalnom domu Ekabo, gde je multikulturalnost bila fokus studentskog života. Bilo nas je svih rasa, mnogih nacionalnosti i različitih pogleda na društvo, religiju i seksualnost. Iz tog perioda imam samo topla sećanja druženja, učenja i stalnog partijanja. Loših momenata mora da je bilo, ali selektivna memorija je učinila svoje. Što sam stariji to mi se period studija romantičnije kleše u dušu. Kapiram - žal za mladost.

Pored poteškoća sa objektivnošću mislim da je iskustvo bilo ne samo pozitivno, već i edukativno. Jasno mi je od tada zašto treba podsticati raznolikost kako u ponašanju tako i u stavovima. Nedeljni, otvoreni sastanci su se pretvarali u dugosatne diskusije o filozofiji, umetnosti i svim drugim aspektima studentskog života. Pretapali su se spontano u žurke, romanse i prijateljstva koja do danas traju.

Mladost je puna entuzijazma i to joj je najblistavija karakteristika. Posađen u epicentar ljudske salate, mislio sam to je to - svet ide u pravcu saradnje među kulturama. To dalje vodi u večni mir i prosperitet za svaki ćošak planete. Ne znam da li mi se grlo steže zbog golicave sete ili iluzije koju sam paradoksalno živeo. Došao sam sa ratom razorenog Balkana, gde su baš te kulturne razlike bile u žiži raspada jedne maglovite države koju smo zvali Jugoslavija.

Idealizam

U Ekabu sam živeo sa crncima, hispanicima i gej ekipom, čiji se svaki korak radikalno razlikovao od mog. Razumevanje među studentima se podrazumevalo protkano mladalačkom energijom. To je rešenje za podneblje sa kog dolazim: totalna multikulturna integracija. Ali zar nije sama Jugoslavija baš formirana na toj ideji? I zašto se raspala u vatri i besu baš onih koji su do kraja devedesetih baštinili bratstvo i jedinstvo?

Amerikanci često stare ideje pokušavaju da umiju u nove i predstave ih kao svoje. Tako je i tada provejavala misao da eto otkriše multikulturalnost, utkaše je u par zakona i svet će dalje hrabro koračati na ramenima plavokosih pametnica. Evropa je tih godina, i dalje mamurna od centralnog antimultikulturalnog događaja u istoriji, Drugog svetskog rata, proklamovala da je njena budućnost utemeljena u različitostima.

Dodatni elan im je utrljao i jugoslovenski rat koji se divljački širio regionom. Sve je pre dvadeset godina vuklo ka konsenzusu umrežavanja kultura kako bi se konačno stiglo do kraja istorije.

Ideja je naročito bitna za manjinske narode unutar država i njihova prava. Većina država ima provizije za inkluziju manjina unutar političke trke kako bi se izbegla baš ta istorija - princip ubijanja onih koji su različiti i kojih je malo. Masovne migracije poslednjih decenija su samo dalje iskale ova prava, jer su došljaci veoma ranjivi, a često i radikalno različiti.

Beli svet

Karijera me je slala po belom svetu gde sam se uverio da su mnoge države multikulturalne, često daleko više od evropskih. Jedna Indija ima toliko jezika i etničkih grupa da ih je teško prebrojati. Afrika je kontinent različitosti od koje se glava vrti. Gde god da se deneš shvatiš samo jedno: svi imamo istu sudbinu i to multikulturalnu. Kako živeti u jednoj Americi, a ne biti u srži raznih kultura? Kako na Balkanu otići na pijacu, a ne proći pored tezgi koje se drugačije oblače i mole? Kako putovati Peruom, a ne biti raspamećen različitim fizionomijama?

Angela Merkel je još pre 12 godina proglasila multi-kulti  mrtvim. Kaže eksperiment nije uspeo. Talasi migranata, za koje su isključivo zapadne zemlje odgovorne, stvorile su društveni pritisak koji je za njih postao neizdrživ. Nisu u stanju da asimiluju milione pridošlica i nametnu vrednosti zemalja domaćina. Getoizacija pridošlica odradila je svoje stvarajući državice unutar država.

Zašto je to tako? Zbog kontinuiranog rasizma koje beli čovek već vekovima kultiviše. Sam multi-kulti fundament je truo iz jednog razloga: kulti se odnosi isključivo na liberalnu kulturu tradicionalnog belca. Multi je tu samo kao šminka. Pa zar ste stvarno mislili da će “natčovek” da prihvati neku kulturološku matricu iz afričkog plemena? Kako kad su to sve divlje zveri i kad je prioritet kultivisati ih. Iako semantika jasno definiše multi momenat tog koncepta, ideja je bila jednoobrazna kultura, naša pravila i naša dominacija.

Propast

Zato je multi-kulti propao. Ne zbog manjka želje drugih naroda da žive rame uz rame sa drugima, nego zbog rasističkog instikta demografski desetkovanih belaca koji po svaki cenu žele da zadrže svoje kolonijalističke pozicije. Uostalom, sve razorne političke ideologije, od fašizma i komunizma do liberalizma, proizvod su evropske kulture i njene uobrazilje da je naš put jedini put. Jedan mudri Indijac me upita pre dvadesetak godina: “Da li znaš koja je najveća prevara u istoriji?” Nisam znao. Odgovori mi: “To što su belci ubedili pola planete da je ovo najbolji od svih mogućih svetova”. Dugo sam tražio kontru tom argumentu, ali do danas je ne nađoh.

Svet ponovo gori. Od Ukrajine do Bliskog istoka imamo slike ubijanja različitih zarad sumnjivih ciljeva. Kulture se suprotstavljaju jedna drugoj i iako se taj koncept kroz istoriju pokazao kao poguban, godine pred nama su ratne. Neminovnost multi-kultija je pretnja za ovu podelu karata, gde je diler i dalje plavokos. Oteti mu karte iz ruku biće krvav posao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.