Изоштрени кљунови јастребова

БиХ је на самиту представљао Жељко Комшић, што значи да Републику Српску није представљао нико. Нико није имао прилику да изрази било какво неслагање или резерву на поједине закључке, а камоли да утиче на садржај коначне декларације. Србију је представљала предсједница Владе Ана Брнабић. Дакле, Србија је дала томе састанку другоразредни значај, па је и од стране ЕУ посматрана као другоразредна држава. Приликом фотографисање учесника Црна Гора, оличена у своме предсједнику Јакову Милатовићу, је била у првом реду, а Србија једва видљива због мале висине предсједнице Владе у другом. Црну Гору је загрлила Албанија (Еди Рама), а иза њих оба као прикривена подршка стоји Хрватска (Андреј Пленковић). Људи мисле да се позиције за фотографисање заузимају случајно. Нема случајности у протоколу високе дипломатије.

Шаргарепа

Декларација, кроз врло прецизне формулације, представља снажно настојање Европске уније да земље западног Балкана дисциплинује у реализацији сопствених политика нудећи шаргарепу свима онима који то прихвате. Штап се не помиње директно, али се имплиците подразумијева.

У преамбули декларације се спомиње да је усвојена уз консултацију са лидерима западног Балкана. Ово имплицира да је “лидер БиХ” Жељко Комшић који се са разлогом испрсио поред француског предсједника.

Мада декларација није правно обавезујућа, њена реализација или нереализација производи са собом своје политичке и економске посљедице.

Ово је осврт само на неке од тачака декларације, које се непосредно тичу Републике Српске, а око којих се усагласила и БиХ, а тиме и обавезала да ће их спроводити:

1. Због агресорског рата Русије против Украјине европска и глобална безбједност је у опасности. Али ЕУ и западни Балкан мора да буду уједињени у одбрани од угрожавања безбједности и заједничких вриједности.

2. Поред реформи које земље западног Балкана неспорно морају да реализују, главни критеријум односа ЕУ према појединим земљама ће бити њихове заслуге и допринос реализацији политика ЕУ и показано јасно стратешко опредјељење земаља у свјетлу руске агресије на Украјину.

Ово императивно подразумијева потпуно усклађивање са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ, укључујући и рестриктивне мјере према Русији.

3. Оне земље које ускладе своје спољне и безбједносне политике са горе наведеним критеријумом могу очекивати од ЕУ финансијску помоћ у ублажавању посљедица које ће рестриктивне мјере произвести. Могу рачунати и на разне фондове који ће им отворити европску перспективу и извјестан економски напредак.

Пошто се Република Српска рачуна да неће да реализује горе наведене политике, њени грађани, за разлику од грађана ФБиХ, не могу рачунати на било какво коришћење финансијских средстава у ову намјену.

4. Европска унија позива све земље региона на инклузивну међусобну сарадњу сагласно свим до сада потписаним мултилатералним и билатералним споразумима.

Нарочито је наглашен Споразум о питању сукцесије, чиме је имплицитно дато до знања да Европска унија подржава преношење власништва имовине са ентитета на државни ниво. Овим је дата подршка одлукама Уставног суда БиХ и Кристијана Шмита, а везано за имовину. Наглашавање овога споразума у декларацији је директна посљедица присуства Жељка Комшића самиту и одсуства представника Републике Српке који би бар могао покушати да излобира да се изостави посебно наглашавање тога споразума о сукцесији. Србија има своју муку око Косова и Метохије и ова ставка свакако није била предмет њене пажње.

Даље тачке се односе на изградњу социоекономске конвергенције западног Балкана и Европске уније у смислу јачања економије, унапређења саобраћаја и комуникација, укидања роминга, зелене и дигиталне агенде итд. Ове тачке нису спорне и њихова пуна реализација би била у интересу Републике Српске.

Резерве

Република Србија је изнијела своје резерве које се односе на поштовање територијалног интегритета Србије и Резолуције 1244 Савјета безбједности УН, а везано за Косово и Метохију и није имала снаге да се бави имовином у БиХ.

Са аспекта Европске уније Република Српска, а добрим дијелом и Србија су страна тијела на западном Балкану, у срцу територије која представља њену интересну зону. Са њима Европска унија не дијели заједничке вриједности. Оне не само да не усклађују своје политике са политикама Запада, већ су потенцијално и пријетња безбједности у читавом региону због несупротстављања, а добрим дијелом и идентификовања са политиком Руске Федерације, која представља главну безбједносну глобалну пријетњу. И због непристајања да се Косово као самостална држава интегрише у УН и друге међународне организације. И због непристајања да БиХ постане ефикасна унитарна држава у којој ће се изградити босанска нација. И због... још много штошта. Разумијевања за српске интересе на западном Балкану Европска унија нема, јер напросто већ давно дефинисани интереси политичког Запада не подразумијевају и српске. Напротив, ти интереси су међусобно супротстављени.

Откако постоји дејтонска БиХ, увијек је било важно ко је представља у дипломатским активностима (Бошњак, Србин или Хрват). Нажалост, у Републици Српској су се врло често потцјењивале могућности дипломатије, па су у највећем броју случајева у политичке осињаке упућивани неспособни, индиферентни или корумпирани. Када посљедице лупе по глави српски народ, буде касно за спасавање било чега, а слобода тога народа буде умањена.

Надати се да руководство Републике Српске има план како да се Српска спасе од изоштрених кљунова разних јастребова.

ПИШЕ: Михајло Вујовић, магистар политикологије и пензионисани официр

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.