ИДЕ ГАС Улога Титела у свјетској историји

Један наш познаник, шаљивџија, питао нас је неки дан у кафани шта ћете све тројица у тој варошици од једва пет хиљада становника. Њему је Тител познат само по једној старој емисији Бранка Коцкице. Ја му кажем, такође полушаљиво, да су у непосредној близини Титела рођени Исидора Секулић и Светозар Милетић, а да су у самом Тителу рођени Душко Попов, чувени тајни агент који је био стварни прототип за литерарног и филмског Џемјса Бонда, као и Милева Марић, прва супруга Алберта Ајнштајна.

Породичне везе

Настављајући са лаганим тоном рекох и да би се могло рећи да ми обиљежавамо стотину и двадесет година од брака Алберта Ајнштајна и Милеве Марић, пошто је тај брак склопљен 1903. године. А презиме Алберта Ајнштајна одавно је у свакодневном језику престало означавати искључиво једног конкретног великог генијалног научника и физичара, поставши готово заједничком именицом. Према неким мишљењима, у некој евентуалној далекој будућности човјечанства, Алберт Ајнштајн ће симболички представљати наше вријеме, на начин на који је данас нама Леонардо да Винчи симбол цјелокупне ренесансе. Алберт Ајнштајн рођен је четрнаестог марта 1879. године у граду Улму, у Њемачкој. Отац му се звао Херман, а мати Паулина. Његова је породица припадала ондашњој некаквој средњој класи. Ајнштајнови су били Јевреји и нису били равнодушни према религији. Алберт је из почетка одгајан у вјерском духу, но већ је као дванаестогодишњак вјеру изгубио. (Чувене су његове ријечи: “Не могу замислити Бога који награђује и кажњава бића која је створио, нити Бога с вољом попут оне какву ми имамо. Не могу такође ни замислити да јединка живи онкрај своје физичке смрти: макар се слабим душама, због страха или због егоизма, таква мисао нарочито допада.”) Ипак, никад се није одрекао припадности јеврејском народу, подржавао је ционистички покрет, а под старе дане чак му је било понуђено да постане први предсједник Израела. Ајнштајн је то, наравно, одбио. Што се тиче браће и сестара, Ајнштајн је имао двије године млађу сестру по имену Маја. Године 1903. Ајнштајн је ступио у свој први брак. Оженио се својом колегиницом Милевом Марић која му је родила троје дјеце. Прво дијете, кћерка Лисерл, рођена је прије него што су се Ајнштајн и Милева Марић формално вјенчали. Судбина овог дјетета заправо је остала непозната: цурица је, према неким изворима, дата на усвајање, а по некима је умрла у добу од двије године. Старији Ајнштајнов и Милевин син рођен је 1904. Био је инжењер, а умро је у Америци. Едуард Ајнштајн био је млађи шест година. У својим раним двадесетим оболио је од шизофреније. Умро је у једном швицарском санаторијуму 1965. године. Ајнштајн и Милева Марић разишли су се 1914. године, а формални је развод услиједио пет година касније. Исте те 1919. Ајнштајн се оженио својом даљом рођаком Елзом Ловентал. Она је једном приликом изјавила: “Не разумијем теорију релативитета, али познајем свог мужа и знам да се њему може вјеровати.” Алберт Ајнштајн је умро осамнаестог априла 1955. године.

Кључних шеснаест година

Иако је Нобелову награду првенствено завриједио својим радом када је ријеч о фотоелектричном ефекту, најславније Ајнштајново “откриће” јесте засигурно специјална теорија релативности. (Апропо Нобелове награде, занимљиво је поменути да Ајнштајн није дошао на додјелу, јер је у то вријеме путовао по Далеком истоку.) Ајнштајн је те, 1905. имао само двадесет и шест година, а начинио је откриће које ће промијенити свијет. Легенда каже да је рад већ био послат на адресу познатог њемачког научног часописа кад се Ајнштајн досјетио формуле која би га “надоградила”. Раду је потом додао кратак апендикс: “Е = мц на квадрат”. Без те формуле не би, кажу, било ни атомске бомбе. Амерички пројекат стварања атомског оружја започео је тек 1939. године након знаменитог писма које је Алберт Ајнштајн упутио предсједнику Рузвелту, писма у којем га упозорава на потенцијално огромну моћ атомског оружја. Подстакнут Ајнштајновим писмом тадашњи амерички предсједник покреће такозвани пројекат “Менхетн” чији је циљ био стварање атомске бомбе. Након шест година, трошка од двије милијарде долара (што је данашњих двадесет и шест милијарди), рада двије стотине хиљада људи у четрдесет лабораторија и фабрика бомба је била створена. Прва нуклеарна проба збила се шеснаестог јуна 1945. у мјесту Алмогордо у Новом Мексику. Непуна два мјесеца касније бомба ће пасти на људе Хирошиме и Нагасакија. Ајнштајн ће се касније кајати, тврдиће да нема директне везе између његове теорије и атомске бомбе, казати да Рузвелту никад не би ни писао само да је знао да Нијемци неће успјети начинити бомбу.

Из Милевиног времена

Иако Ајнштајнова глобална слава почиње с његовим средњим годинама, најважнија открића која су му ту славу донијела начинио је у годинама док је био у браку с Милевом.

Данас је Ајнштајн за већину људи тек име из уџбеника, лик с постера и мајица. Његове су теорије за просјечан ум често заправо и несхватљиве. Из неких анегдота, међутим, могуће је наслутити Ајнштајнов људски лик - лик свима разумљив и близак. Не мислим овдје на бројне тривијалне анегдоте које се повлаче по штампи, а које најчешће заправо варирају типичан виц о расијаном професору. Мислим понајприје на анегдоте попут оне о којој на једном мјесту пише Чеслав Милош. Почетком педесетих година двадесетог вијека он је био скоро па анонимни пољски дипломата у Америци. Нико ваљда осим његове жене није ни слутио да ће Милош једном бити нобеловац. Све свјеснији тоталитаризма који је владао његовом земљом Милош се колебао: емигрирати или не? Човјек на прагу четрдесетих закуцао је на Ајнштајнова врата и повјерио му се. Ајнштајн га је љубазно дочекао и човјек му је био захвалан “на меланхоличном осмијеху, доказу да разумије, да не осуђује људе беспомоћне и поред добре воље.” Иако је у Ајнштајну тражио “оца, старатеља и предводника” Милош није послушао његов савјет. Ајнштајн му је, наиме, рекао: “Боље вам је да се држите своје земље”. Милош ће овај савјет пригрлити тек у старости, кад се из Америке врати у Пољску, али то је тек нека нова прича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.