ИДЕ ГАС Па­сив­ни от­пор

 Претходно је у домовини осуђен због “друштвеног паразитизма”, након што је напустио редовно школовање послије завршене основне школе. Школу никако није волио. На крају петог основне, његов разредник је овако описао његов карактер: “Дјечак је тврдоглав, упоран и лијен. Домаћу задаћу ради врло лоше или је уопште не ради, груб је, на часовима је несташан. Омета извођење наставе. Биљежнице су му неуредне, прљаве, с натписима и цртежима. Способан је можда као одликаш, али се не труди.” Након што га нису примили у морнаричку академију (желио је бити морнар на подморници), Бродски најприје ради као пролетер у фабрици, затим као помоћник просектора у мртвачници, ложач у јавном купатилу, свјетионичар, те напосљетку као радник у геолошким експедицијама. Ослобођен је војне обавезе због дијагнозе у којој се помињу неурозе и срчана болест.

Бродски је прогнан као пјесник, а у егзилу је почео писати и прозу. Проза Бродског јест, најкраће речено, његов одговор на немоћ поезије. Тамо гдје је стих немоћан Бродски се служи прозом. Како стихом описати трагедију промјене језика? Како у лирску крлетку смјестити оно осјећање које је Емил Сиоран маестрално сажео у знаменити афоризам: “За писца променити језик значи писати љубавно писмо помоћу рјечника?”

Поезија и проза

Управо проза потврђује Бродског као великог пјесника. Поетска брига за формалну организацију текста (фрагментираност свих иоле дужих текстова, честа нумерисаност тих фрагмената); раскошна метафорика; лирски дрхтаји сјећања; бројни цитирани стихови; све су ово својства прозе Јосифа Бродског. Постоји ли љепша поема (у оном смислу у којој Гогољ “Мртве душе” назива поемом, а Киш “Мансарду” сатиричном поемом) о Венецији од “Воденог жига”? (Бродском није страно да о прозном дјелу говори у поетским терминима; он сам је Кишеву “Гробницу” прозвао елегијом.) Има ли поетскијег описа односа с родитељима од есеја “У соби и по”?

У есеју “Пјесник и проза” Бродски вели како постоје такви сижеи који се само у прози могу изложити те наставља: “Прича о више од три лица супротставља се готово свакој поетској форми изузев епа”. То Бродски каже у контексту свог разматрања о разлозима зашто се бројни пјесници окрећу прози. Но проза самог Бродског не настаје из разлога који он наводи. Код Бродског готово да и нема сижеа са више од три лица.

Разлози за окретање Бродског прози врло су слични његовим разлозима да почне писати на енглеском језику (а већина његове прозе и јест написана на енглеском). Објашњавајући зашто мисли да ће се Одну најбоље приближити писањем на енглеском Бродски вели: “У немогућности да узврати све оно што му је дато, човјек се труди да бар узврати у истој валути.” Захвалност прози Бродски исказује писањем прозе, макар у срцу остао увијек вјеран једино поезији.

У јануару 1984. Бродски је у Њујорку одржао предавање о савременој руској прози. Касније га је објавио под насловом “Катастрофе у ваздуху”. У том предавању постоји и ова реченица: “Велики писац је онај који људској сензибилности даје далекосежнију перспективу, који човјеку у безизлазном положају показује излаз, пут који треба да слиједи”. Цијело је предавање посвећено прози па се да наслутити да оно “велики писац” означава уствари великог прозног писца.

Излаз

Цијели живот Јосифа Бродског јест управо живот који људској сензибилности даје далекосежнију перспективу, Бродски је баш онај који човјеку у безизлазном положају показује излаз, пут који треба да слиједи. Доказ за то су једнако његов живот и његова литература неизоставан дио које чини и проза. Навешћу овдје само један примјер. Матурантима Вилијамс колеџа на крају школске године 1984. (ништа није случајно, па ни година) обратио се и Јосиф Бродски. И тај ће говор касније ући у његове књиге есеја. Насловљен је једноставно: “Говор на крају школске године”.  Јер он се не односи само на ученике из класе 1984, а нарочито не само на оне са Вилијамс колеџа.

Сјетимо се како Бродски описује великог писца. То је, каже, онај који човјеку у безизлазном положају показује излаз. Шта, дакле, Бродски поручује људима у безизлазном положају: “Без обзира колико били храбри или опрезни, суђено вам је да у току живота дођете у непосредан физички контакт с оним што је познато као Зло. (…) Најсигурнија одбрана од зла је крајњи индивидуализам, оригиналност мишљења, хировитост, па чак - ако желите - ексцентричност.”

Након што каже ово Бродски ће се позабавити концептом пасивног отпора изведеног из оног фамозног Христовог наука о окретању другог образа. Но Бродски не би био Бродски кад се не би разликовао од Толстоја, Гандија, Мартина Лутера Кинга. Он матурантима прича један доживљај из властитог живота. Наиме, док је Бродски као двадесетчетверогодишњак робијао, постојао је у затворима обичај да када треба нацијепати дрва чувари то представљају као социјалистичко такмичење у сјечењу дрва. Бродски је упитао чувара шта би било ако би он одбио сјећи дрва, а овај је одговорио да у том случају неће добити ништа за јело. Шта је Бродски урадио? Дванаест је сати, без прекида, цијепао дрва. Кад су остали сјели јести - он је цијепао, кад су се отишли одморити - он је цијепао, кад су сви престали - он је цијепао. Чувари и затвореници прво су му се ругали, затим се чудили, да би их напосљетку обузео ужас. Тек кад је пао мрак Бродски је отишао спавати и отада га никад више нису звали да сијече дрва. А потицај за овај чин Бродски је нашао управо у Исусовим ријечима: “Јер ја вам кажем да се не браните од зла,/ него ако те ко удари по десноме твом образу,/ обрни му и други;” није цјеловит стих. Постоји и наставак: “И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме/ Подај му и хаљину./ И ако те потјера на један сахат,/ иди с њиме два”.

Бродски каже овако: “Кад се цитирају у цјелини, ови стихови имају мало везе са ненасилним или пасивним отпором, са принципима да се не узврати истом мјером и одговарајућим добрим на зло. Значење ових стихова је све осим пасивно, јер оно наговјештава да зло претјеривањем може постати апсурдно; наговјештава да се зло може направити апсурдним ако наткриљујеш његове захтјеве снагом свог удовољавања, чиме обезвређујеш повреду”.

То је излаз који Бродски нуди и својим животом и својим дјелом. А и његово писање прозе уклапа се понешто у тај излаз. Поезију је хвалио прозом, а прозу је вријеђао у прози! Ексцентричност је један од начина да се сачува слобода.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.