Економски танго у ритму санкција
Дана 21. фебруара ове године предсједник Републике Српске Милорад Додик састао се с предсједником Руске Федерације Владимиром Путином, уочи “Игара будућности” у Казању. Поред разговора о билатералним и трговинским односима између Српске и Русије, предсједник Додик је истакао да неће допустити да се БиХ, упркос притисцима, прикључи режиму санкција које је Запад увео против Руске Федерације.
На нивоу БиХ, у прошлости је одлуке о доношењу санкција доносио Савјет министара БиХ, али је Предсједништво БиХ по Уставу надлежно за спољну политику. Иако БиХ нема јасно декларисан став по свему судећи би бошњачки и хрватски чланови Предсједништва подржали одлуку за увођење санкција Русији. Међутим, таква одлука мора имати једногласну подршку свих чланова Предсједништва, а у случају прегласавања, српски члан се може позвати на витални ентитетски интерес и да са двотрећинском подршком у Народној скупштини Републике Српске овакву одлуку блокира. Увођењем санкција Русији, Босна и Херцеговина би зауставила значајан прилив директних инвестиција у земљу, што би имало негативан утицај на економски раст и развој читаве земље.
Према подацима Централне банке БиХ, БиХ је у протеклој години забиљежила највећи број страних инвестиција, које су у првих девет мјесеци 2023. године износиле 1,4 милијарде КМ. Посебно је примјетан прилив руских инвестиција, чиме је Русија постала највећи страни инвеститор у БиХ у 2023. години, са забиљеженим инвестицијама у вриједности од 312,6 милиона КМ. Ово је драстичан скок у односу на исти период годину прије, када су директне стране инвестиције из Русије имале негативну вриједност од -25 милиона КМ. Вјероватан разлог за повећани прилив инвестиција јесте избјегавање економских санкција које су наметнуте Русији због сукоба у Украјини.
Рекордери
Тренутно је Руска Федерација највише санкционисана земља на свијету, са рекордним бројем од преко 19.000 санкција. Тај број премашује укупан број санкција упућених према Ирану, Сирији, Сјеверној Кореји, Бјелорусији и Венецуели заједно. Ипак, према процјенама Међународног монетарног фонда, очекује се да ће економски раст Русије достићи 2,6 процената у 2024. години, што је значајан пораст у односу на ранију процјену од 1,1 проценат, а према даљој прогнози ММФ-а, Русија ће наставити да расте, упркос тешким санкцијама.
Оно што показују подаци јесте то да се економија Русије стабилизовала и да је већинским дијелом потпомогнута повећаном економском потрошњом, претежно у војноиндустријском сектору, што је и главни погон краткорочног раста руске економије. Ова врста економског раста позната је као “Војни кејнзијанизам” и у суштини подсјећа на економски процват у Америци, који је окончао Велику депресију крајем 1930-их. Овакав економски раст подстакнут је сталним дотоком ресурса који одржавају висок ниво економске активности, а тренутно Русија то постиже извозећи нафту и гас. Додатни разлог за економски раст јесте чињеница да су лични приходи прошле године снажно расли и очекује се да ће и ове године наставити да расту.
Западни аналитичари сугеришу да Русија доживљава раст своје економије у тој мјери због предстојећих предсједничких избора у марту и да ће смањити своју економску активност након завршетка избора. Међутим, не постоји доказ који сугерише да је ово тачно. Русија има добар економски раст прије свега због високе ефикасности својих институција у управљању економијом земље. Прошле године је остварила 140 милијарди трговинског суфицита и готово 80 милијарди суфицита на текућем рачуну. Ове године Русија биљежи буџетски дефицит у вриједности од мање од једног процента, а кључни извор буџета јесте извоз нафте и гаса, који су прилично стабилни.
Санкције ријетко постижу декларисану намјеру. Кроз историју, санкције су увијек биле наметане са циљем да ослабе економију и смање животни стандард становништва у земљама које су санкционисане, како би се подстакла побуна и евентуална промјена режима. Анализирајући листу земаља које су подвргнуте западним санкцијама, лако можемо закључити да ниједна од тих земаља није доживјела насилну промјену владајућих структура, али су и те како биле економски оштећене. Разлика између санкција против тих земаља и Русије јесте у томе што тренутне санкције нису успјеле драстично да оштете економију Руске Федерације. У овом случају, декларисана намјера је била да се Русија стави у тешку економску ситуацију, чиме би Запад приморао Кремљ да преиспита своје поступке у Украјини.
Један од разлога зашто су санкције биле неуспјешне јесте чињеница да се глобална економија промијенила током година. Кина је постала свјетска суперсила, а ни Индија не заостаје много за њом. Русија је важан извозник угљоводоника и других материјала који су тражени у Кини, Индији и другим земљама на азијском тржишту. Све док те земље буду вољне да тргују са Русијом, да купују руску енергију и снабдијевају Русију различитим кључним производима, способност Запада да угуши руску економију значајно је смањена. Једини начин на који Запад може економски да оштети руску економију јесте наметањем поморске блокаде Русији, што би била директна и недвосмислена објава рата.
Ако се оваква ситуација настави, Русији пријети опасност да склизне у економску стагнацију, због велике зависности од војноиндустријског сектора. Наратив у Москви је да се овакав сценарио неће догодити, због повећане сарадње унутар проширеног формата “Брикс плус” земаља, који је од јануара ове године видио повећање броја својих чланова. Русија и Кина теже да прошире ову групу и искористе је као алтернативу претходном међународном економском поретку који је био доминантно под контролом западних земаља. Тренутно Русија обавља 85 посто својих трговинских активности у валутама земаља “Брикс плус”, посебно у дирхаму, валути Уједињених Арапских Емирата. То указује на чињеницу да се Русија значајно удаљила од америчког долара и евра и да наставља са стварањем новог блока земаља, потпуно независног од западног блока.
Напори
Још је прерано рећи да ли ће ти напори уродити плодом и колико ће дуго трајати, али Москва има расположиве опције на које може да се фокусира у будућности. Најкритичнији сегмент руске економије и даље ће бити њен извоз нафте; ако цијене остану довољно високе, онда ће и економија наставити да расте. Иако Русија није у удобној позицији да диверзификује економију, осигура одрживи економски раст и ријеши демографске проблеме који су били њен фокус прије рата у Украјини, али је ипак у удобној позицији да плати рачуне и финансира све своје буџетске потребе.
Позиција Босне и Херцеговине у тренутним геополитичким превирањима има своје и предности и мане. Неминовно је да ће руководство Републике Српске бити изложено још већим притисцима са Запада да се уведу санкције Руској Федерацији, посебно ако се сукоб у Украјини настави развијати у корист Русије. Међутим, како се свијет буде настављао дијелити на више центара моћи, што ће неминовно умањити утицај Запада у међународној политици, специфичност политичког система Босне и Херцеговине може да буде од велике користи за све нације у БиХ. Преко заступања националних интереса свих конститутивних народа у БиХ, БиХ се налази у доброј позицији да настави да привлачи директне инвестиције не само из Г7 и ЕУ земаља, већ и из земаља које припадају “Брикс плус” групацији. Узимајући у обзир тренутне политичке и социо-економске трендове у БиХ и у земљама у окружењу, дијалог, сарадња и економски напредак остају од суштинске важности за све народе на Балкану.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
