Sporne teritorije srba i Hrvata (4) - Nikad se jedan Bunjevac ne ženi Vlahinjom

Preko Kranjske sam išao kroz Uskočku goru, gde graničari uskoci (inače "Vlasi") grčkog obreda žive u kolonijama. Oni su sačuvali stare običaje i svoj zavičajni jezik, i znaju samo stare pesme, u kojima se opevaju dela Kraljevića Marka, Bana Skenderbega i drugih". U istom listu za 1843. preveden je jedan drugi članak Sreznjevskog iz varšavske Denice" pod direktnim naslovom "Žumberački uskoci". Tamo: "Bosanski Srbi bežahu sa svojim porodicama ispred provale Turaka. Čim bi jedne porodice našle ovde zaštitu, pokazivale bi drugima put. Tako je Žumberak postepeno nastanjen "uskocima" iz Bosne i dobio ime Uskočka planina... Stari naseljenici nisu promenili ni ime ni običaj... (Kaže kako izgledaju)...

Starovjerci i katolici

Oni imaju jedan naročiti kroj lica i ne liče ni na Hrvate ni na Kranjce... Ima ih oko 7.000. Podnose ratne tegobe kao svi Srbi... Po veri se dele na unijate, "staroverce", kako tamo zovu pripadnike istočne crkve, i katolike. Ovih (katolika) ima oko 1.800, prvih 5.200. Unijati imaju osam crkava, katolici tri. Pre 1678. bili su grčke vere... Nikad se ne ženi jedan "Bunjevac" (pogrdno ime za katolike) "Vlahinjom" (pogrdno ime za unijate), ni obrnuto... Svaka porodica slavi svoga Sveca sa naročitom ceremonijom. Soba se pokadi tamjanom, i na sto se stavi zapaljena sveća. Svi sede za stolom, piju i pripevaju pohvale Svecu... Znaju mnoge pesme još kao deca. Sem svečanih i ljubavnih, imaju još čitav niz u kojima se veličaju dela Kraljevića Marka, Relje, Vuka Brankovića, Iva Senjanina, Sibinjanin Janka itd..."

Austrijski vodeći etnograf iz sredine prošlog veka Karl Černig kaže: Početkom XVI veka "Krušić, dinast kliški, privukao je sebi mnoge bosanske i srpske izbeglice grčke vere, koji su dobili naziv uskoci." I naslov tog odeljka glasi: "Poreklo uskoka (bosansko-srpskih prebega)". - Kad govori o Vlasima, pisac kaže: "U običnom govoru toga vremena Uskok i Vlah znače isto, a ipak treba imati u vidu razliku: imenom uskok su označavani hajdučki i ratoborni prebezi, a imenom Vlah izbeglice iz Male Vlaške, iako su sa oba naziva razumevani prvenstveno Bosanci, Srbi i Rašani, ali sa ovim poslednjim naročito pravoslavni (nesjedinjeni) za razliku od sjedinjenih (Hrvati, Šokci, Dalmatinci)." A u primedbi na istoj, kaže Černig: "Imena Uskok i Vlah nisu imala u to vreme neko etnografsko značenje, pošto su pod njima razumevani isključivo narodi srpskog plemena: Bosanci, Srbi, Rašani, itd, ali grčke vere."

Srbi predani hrišćanstvu

Toliko je uskoštvo bilo srpska pojava da u jednom aktu erchercoga Karla Habsburga iz 1576. ovaj upozorava štajersku Zemaljsku upravu da većina vojvoda na Slovenskoj krajini (današnja severna Hrvatska) nisu kršćani nego uskoci, čime je hteo reći da nisu katolici već pravoslavni. V. Jagić u napomeni na članak II Ruvarca navodi jedno pismo Gregora Vlahovića Klombneru od 17. maja 1561. u kome ovaj kaže da mu je "uskočki pop saopštio kako ima jedan čovek u Mlecima koji ume da piše ćirilicom, da reže slova i sve to da štampa u istom pismu i da je u štampanju sasvim savestan".

Profesor Sorbone u Parizu Emil Oman pisao je na jednom mestu: "Srbima se, uopšte, priznaje više žara, više inicijative nego Hrvatima: uskočke čete od kojih su Mleci tako strepili bile su sastavljene najvišim delom od Srba. Od Jadranskog mora pa sve do Železne kapije hajduci su se borili, ubijali i bivali ubijani, dok su Hrvati, sa svojim pukovnicima oko njih, čekali zapovesti iz Beča". Kao uskoci se obično označavaju prvobitni doseljenici iz Bosne, Raške itd. Ona pak lica koja su iz turskog dela Slavonije bežala na austrijski deo nazivana su češće prebezi ili pribezi, no takođe i uskoci.

Treći, svakako najbrojniji, deo srpskih doseljenika u granice nekadašnje Hrvatske sastojao se od organizovanih doseljenika, koji su sa ženama i decom i svojim malom prelazili u Hrvatsku po saglasnosti i prethodnom odobrenju vojnih glavara austrijske granice. Docnije je to bio najčešći način prelaza granice i kao masovan jedini. Najčešće ih Hrvati zovu Vlasima.

I o tim prebeglicama postoje samo reči pohvale. Mi ćemo izneti šta o tome saopštava prof. Radoslav Grujić u jednom svom kratkom predavanju, koje je u stvari kondenzovan ekscerpt njegove temeljne studije pod naslovom "Apologija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji", do koje ja, na žalost, nisam mogao doći. U tom svom kratkom ekscerptu, gde ne ponavlja izvore, Grujić piše: "… Srbi koji se broje u najodličnije turske krajišnike, ne sele u Hrvatsku iz kakvog bilo straha, već zato što su zaista iskreno predani Hrišćanstvu i obraz im ne dopušta da podnose turska nasilja..."

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.