INTERVENCIJE (8) - Krše ljudska prava, a dobijaju vojnu pomoć

Lorens Samers - koji je kasnije postao sekretar za finansije predsednika Klintona, a sada je predsednik Univerziteta Harvard - bio je 1991. godine glavni ekonomista Svetske banke. U jednom internom memorandumu, Samers je zastupao mišljenje da bi ova banka trebalo da podstiče preseljenje industrija koje zagađuju okolinu u najsiromašnije zemlje.

Univerzalna deklaracija UN

Razlog koji je naveo jeste da "merenje troškova zagađenja koje oštećuje zdravlje treba da uzme u obzir izgubljenu zaradu zbog povećanog obolevanja i smrti". "S te tačke gledišta", zaključio je Samers, "zagađivanje štetno po zdravlje treba da se veže za one zemlje gde će to izazvati najmanje troškove, a to su zemlje sa najnižim nadnicama. Smatram da se ekonomskoj logici koja stoji iza usmeravanja toksičnog otpada u zemlje sa najmanjim nadnicama nema šta zameriti i da moramo imati hrabrosti da je uvažimo".

Samers je odbacio "moralne razloge" ili "brigu za društvene posledice" u vezi sa tom idejom, jer se ti razlozi "ionako uvek mogu tako formulisati da posluže za manje ili više efikasno protivljenje svakom predlogu Svetske banke koji ide u pravcu liberalizacije". Ovaj memorandum procurio je u javnost i izazvao bučne reakcije. Jedna tipična reakcija potekla je od Žoze Lucenburgera, brazilskog državnog sekretara za životnu sredinu koji je napisao Samersu: "Vaš način razmišljanja je savršeno logičan, ali potpuno nenormalan".

Moderni standard za takva pitanja je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 1948. godine.

Član 25 glasi: "Svako ima pravo na životni standard koji odgovara zdravlju i blagostanju njega i njegove porodice, uključujući ishranu, odeću, smeštaj i medicinsku zaštitu, potrebne socijalne usluge i pravo na zaštitu u slučaju nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, udovištva, starosti ili nedostatka sredstava za život zbog okolnosti na koje on nije mogao da utiče".

Gotovo istim rečima, ove odredbe potvrđene su i u konvencijama Generalne skupštine i u međunarodnim sporazumima koji se odnose na "pravo na razvoj". Izgleda da je prilično očigledno da ova definicija univerzalnih ljudskih prava odbacuje besprekornu logiku glavnog ekonomiste Svetske banke kao duboko nemoralnu, ako ne i suludu - što je stav koji ima praktično univerzalni karakter.

Naglašavam reč "praktično". Zapadna kultura osuđuje neke nacije kao "relativističke", jer selektivno tumače Univerzalnu deklaraciju. Ali, izgleda da se najveći relativista nalazi u najmoćnijoj državi na svetu. On je lider "prosvetljene države" koja je sama sebe proklamovala kao takvu.

Pre mesec dana, američki Stejt department objavio je svoj godišnji izveštaj o ljudskim prvima. "Unapređenje ljudskih prava nije samo element naše spoljne politike, to je osnova naše politike i naša glavna preokupacija", rekla je Pola Dobrijanski, državni podsekretar za globalna pitanja.

Zločin tajnih službi

Pola Dobrijanski je bila pomoćnik državnog sekretara za ljudska prava i humanitarne poslove u doba Regana i Buša starijeg i pokušavala je da razbije ono što je nazivala "mitom" da "ekonomska i socijalna prava predstavljaju ljudska prava".

…U svetu postoji zabrinutost, i to opravdana, zbog američkog trgovinskog i budžetskog deficita koji su i dalje u porastu. Sasvim usko povezan s tim je i rastući demokratski deficit i to ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama nego na Zapadu uopšte. Bogati i moćni imaju sve razloge da žele što je moguće više udaljiti javnost od mogućnosti da učestvuje u izboru politike i primene mera, što predstavlja drugi razlog za zabrinutost, potpuno zaseban u odnosu na univerzalnost ljudskih prava.

Upravo je prošlo dvadeset i pet godina od ubistva biskupa Oskara Romera iz El Salvadora, poznatog pod nadimkom Glas bezglasnih i petnaest godina od ubistva šestorice vodećih latinoameričkih intelektualaca, jezuitskih sveštenika, takođe u El Salvadoru. Ovim događajima obeležena je jedna užasna decenija, decenija osamdesetih godina dvadesetog veka u Centralnoj Americi. Romera i intelektualce - jezuite ubili su pripadnici tajnih službi koje je naoružao i obučio Vašington. Mnogi od odgovornih za ove zločine ili njihovi mentori i dan danas se nalaze na istim funkcijama.

Biskup Romero je ubijen neposredno nakon što je napisao pismo predsedniku Karteru u kome ga moli da ne šalje pomoć vojnoj hunti u Salvadoru, jer će to "samo pojačati represiju koja se već praktikuje protiv narodnih organizacija koje se bore za odbranu svojih najosnovnijih ljudskih prava". Državni teror je posle toga eskalirao, kao i uvek, uz podršku SAD i uz ćutanje i saučesništvo Zapada.

Slični zločini dešavaju se i danas, a vrše ih vojne snage, naoružane i obučene od strane Vašingtona i uz podršku zapadnih saveznika. (Na primer, u Kolumbiji koja je predvodnik u hemisferi po kršenju ljudskih prava, a ujedno i vodeći primalac američke vojne pomoći.)

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.