INTERVENCIJE (6) - Podrška diktatorima u Centralnoj Aziji

…Kontrola nad Persijskim zalivom i nad Centralnom Azijom postaje danas još važnija nego što je bila u prošlosti. Analitičari očekuju da će ogromna uloga Persijskog zaliva u proizvodnji energije u svetu nastaviti i dalje da se uvećava.

Suverenitet Libana

Američko-britanska podrška Turkmenistanu, Uzbekistanu i drugim diktatorskim režimima u Centralnoj Aziji i igre oko toga kuda treba da prolaze gasovodi i pod čijom kontrolom treba da budu, pitanja su koja predstavljaju deo obnovljene "velike igre".

U međuvremenu, u komentarima na Zapadu skoro redovno se uzimalo kao zdravo za gotovo da je cilj invazije bilo ostvarenje "predsednikove vizije" o uspostavljanju demokratije u Iraku. Nasuprot tome, ovu "viziju" proklamovanu u Bušovom Programu slobode u novembru 2003. godine, koja je lansirana pošto su se svi zvanični izgovori za invaziju pokazali neodrživim, odbacuju praktično svi u Bagdadu, prema zapadnim anketama, verujući da je motiv Vašingtona za invaziju preuzimanje kontrole nad iračkim resursima i reorganizovanje Bliskog istoka u skladu sa američkim interesima. Nije neuobičajeno da oni koji su na pogrešnoj strani štapa bolje razumeju svet u kojem žive.

Postoji mnogo drugih dokaza koji pokazuju da Vašington smatra terorizam manje važnom temom nego što je očuvanje Bliskog istoka pod sopstvenom čvrstom kontrolom. Bušova administracija nametnula je ekonomske sankcije Siriji, sprovodeći na taj način u delo Akt o odgovornosti Sirije vraćanju suvereniteta Libanu, usvojen u Kongresu u decembru 2003. godine, koji u praktičnom smislu predstavlja objavu rata Siriji ukoliko se ne bude povinovala američkim komandama.

Sirija ostaje i dalje na zvaničnom američkom spisku zemalja pokrovitelja terorizma, uprkos tome što je američka administracija priznala da dugi niz godina Sirija nije sponzorisala terorizam i da je Vašington snabdevala mnogim važnim informacijama o "Al-Kaidi" i drugim radikalnim islamističkim grupama, kao što ističe Stiven Zjunis u prolećnom izdanju časopisa "Midl ist polisi". Na taj način Sjedinjene Američke Države su se svesno lišile ovog izvora informacija u nadi da će ostvariti viši cilj, tj. uvesti režim koji će biti spreman da postupa u skladu sa američko-izraelskim zahtevima.

Pomenimo bar još jednu instancu koja ukazuje na jasne, mada ne tako vidljive prioritete: u američkom Ministarstvu finansija postoji Agencija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) čiji je zadatak da istražuje sumnjive finansijske transfere kao jednu od ključnih komponenti "rata protiv terorizma". U toj agenciji ima stotinu i dvadeset zaposlenih. OFAC je obavestio Kongres da su krajem prošle godine četvorica zaposlenih - samo četvorica - bila zadužena za praćenje finansija Osame bin Ladena i Sadama Huseina, dok se više od dvadesetoro zaposlenih bavilo kontrolisanjem sprovođenja embarga protiv Kube.

Veliki manevri Rusije

Zašto Ministarstvo finansija troši mnogo više energije na gušenje Kube nego na rat protiv terorizma? Suprotstavljanje Sjedinjenim Američkim Državama, pogotovo ako je uspešno, ne može se tolerisati i smatra se daleko prioritetnijim od borbe protiv terorizma.

Da bi se ostvarila dominacija, koristi se nasilje i pri tome se plaća užasna cena. Takvo nasilje može zauzvrat proizvesti još veće nasilje. Ali, izazivanje terorizma na taj način još i nije najgori primer.

U februaru 2004. godine, Rusija je izvela svoje najveće vojne manevre u poslednje dve decenije, prikazujući novo i vrlo sofisticirano oružje za masovno uništenje. Ruski politički i vojni lideri sasvim su jasno stavili do znanja da je ova obnovljena trka u naoružavanju direktan odgovor na akcije i programe Bušove administracije, posebno na razvoj američkog niskodometnog nuklearnog naoružanja poznatog pod imenom "razbijači bunkera". Analitičari koji proučavaju strategije sa obe strane znaju da ovo oružje može da se usmeri na bunkere, skrivene u planinama, koji kontrolišu ruski nuklearni arsenal.

To može proizvesti domino efekat. Rusi i Kinezi reaguju na američke postupke razvijanjem strateškog naoružanja. Indija će reagovati na kineske akcije, Pakistan na indijske, a možda će talas ići i dalje.

…Uporno odbijanje Iračana da prihvate tradicionalne "ustavne fikcije" primoralo je Vašington da lagano počne povlačenje uz izvesnu pomoć druge "supersile", kako je Patrik Tajler iz "Njujork tajmsa" nazvao svetsko javno mnjenje posle velikih demonstracija polovinom februara 2003. godine što je bilo prvi put u istoriji da su masovni protesti protiv rata održani i pre nego što je taj rat počeo. To predstavlja bitnu razliku.

Da su se problemi u Faludži pojavili, na primer, šezdesetih godina prošlog veka, bili bi rešeni uz pomoć B-52 i operacijama masovnog masakra na terenu.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.