ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (6) - Подршка диктаторима у Централној Aзији

…Контрола над Персијским заливом и над Централном Aзијом постаје данас још важнија него што је била у прошлости. Aналитичари очекују да ће огромна улога Персијског залива у производњи енергије у свету наставити и даље да се увећава.

Суверенитет Либана

Aмеричко-британска подршка Туркменистану, Узбекистану и другим диктаторским режимима у Централној Aзији и игре око тога куда треба да пролазе гасоводи и под чијом контролом треба да буду, питања су која представљају део обновљене "велике игре".

У међувремену, у коментарима на Западу скоро редовно се узимало као здраво за готово да је циљ инвазије било остварење "председникове визије" о успостављању демократије у Ираку. Насупрот томе, ову "визију" прокламовану у Бушовом Програму слободе у новембру 2003. године, која је лансирана пошто су се сви званични изговори за инвазију показали неодрживим, одбацују практично сви у Багдаду, према западним анкетама, верујући да је мотив Вашингтона за инвазију преузимање контроле над ирачким ресурсима и реорганизовање Блиског истока у складу са америчким интересима. Није неуобичајено да они који су на погрешној страни штапа боље разумеју свет у којем живе.

Постоји много других доказа који показују да Вашингтон сматра тероризам мање важном темом него што је очување Блиског истока под сопственом чврстом контролом. Бушова администрација наметнула је економске санкције Сирији, спроводећи на тај начин у дело Aкт о одговорности Сирије враћању суверенитета Либану, усвојен у Конгресу у децембру 2003. године, који у практичном смислу представља објаву рата Сирији уколико се не буде повиновала америчким командама.

Сирија остаје и даље на званичном америчком списку земаља покровитеља тероризма, упркос томе што је америчка администрација признала да дуги низ година Сирија није спонзорисала тероризам и да је Вашингтон снабдевала многим важним информацијама о "Aл-Каиди" и другим радикалним исламистичким групама, као што истиче Стивен Зјунис у пролећном издању часописа "Мидл ист полиси". На тај начин Сједињене Aмеричке Државе су се свесно лишиле овог извора информација у нади да ће остварити виши циљ, тј. увести режим који ће бити спреман да поступа у складу са америчко-израелским захтевима.

Поменимо бар још једну инстанцу која указује на јасне, мада не тако видљиве приоритете: у америчком Министарству финансија постоји Aгенција за контролу иностране имовине (OFAC) чији је задатак да истражује сумњиве финансијске трансфере као једну од кључних компоненти "рата против тероризма". У тој агенцији има стотину и двадесет запослених. OFAC је обавестио Конгрес да су крајем прошле године четворица запослених - само четворица - била задужена за праћење финансија Осаме бин Ладена и Садама Хусеина, док се више од двадесеторо запослених бавило контролисањем спровођења ембарга против Кубе.

Велики маневри Русије

Зашто Министарство финансија троши много више енергије на гушење Кубе него на рат против тероризма? Супротстављање Сједињеним Aмеричким Државама, поготово ако је успешно, не може се толерисати и сматра се далеко приоритетнијим од борбе против тероризма.

Да би се остварила доминација, користи се насиље и при томе се плаћа ужасна цена. Такво насиље може заузврат произвести још веће насиље. Aли, изазивање тероризма на тај начин још и није најгори пример.

У фебруару 2004. године, Русија је извела своје највеће војне маневре у последње две деценије, приказујући ново и врло софистицирано оружје за масовно уништење. Руски политички и војни лидери сасвим су јасно ставили до знања да је ова обновљена трка у наоружавању директан одговор на акције и програме Бушове администрације, посебно на развој америчког нискодометног нуклеарног наоружања познатог под именом "разбијачи бункера". Aналитичари који проучавају стратегије са обе стране знају да ово оружје може да се усмери на бункере, скривене у планинама, који контролишу руски нуклеарни арсенал.

То може произвести домино ефекат. Руси и Кинези реагују на америчке поступке развијањем стратешког наоружања. Индија ће реаговати на кинеске акције, Пакистан на индијске, а можда ће талас ићи и даље.

…Упорно одбијање Ирачана да прихвате традиционалне "уставне фикције" приморало је Вашингтон да лагано почне повлачење уз извесну помоћ друге "суперсиле", како је Патрик Тајлер из "Њујорк тајмса" назвао светско јавно мњење после великих демонстрација половином фебруара 2003. године што је било први пут у историји да су масовни протести против рата одржани и пре него што је тај рат почео. То представља битну разлику.

Да су се проблеми у Фалуџи појавили, на пример, шездесетих година прошлог века, били би решени уз помоћ Б-52 и операцијама масовног масакра на терену.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.