ФЕЉТОН: Како је НДХ планирала да очисти Врбаску бановину од Срба (2): Гутић осмислио геноцид, црква подржала

Таква намјера била је условљена положајем града, који се налазио у географском средишту НДХ, као и потребом оснажења хрватског положаја у Босанској Крајини и читавој Босни, како због сузбијања српског устаничког покрета, насталог као одговор на усташке злочине, тако и због муслимана, које је требало сасвим придобити за хрватску политику, а дугорочно похрватити и покатоличити. С обзиром на национални састав становништва Босанске Крајине и Бањалуке, као њеног регионалног средишта, хрватске власти већ су од априла 1941. започеле насиље над Србима, које је попримило сва обиљежја геноцида, што је било сасвим у складу са званичном хрватском политиком о уништењу Срба на читавој територији НДХ. Напросто требало је промијенити демографску структуру становништва Бањалуке и њене околине.

Монструм

Кључну улогу у планирању и спровођењу политике истребљења Срба у Бањалуци и Босанској Крајини током прољећа и љета 1941. имао је усташки стожерник Виктор Гутић, најмоћнији представник власти НДХ на том подручју, који се и након одласка из Бањалуке на нову дужност у Загреб крајем августа 1941. године у њу често враћао и имао и даље главну улогу у злочиним. Такође злочини над Србима имали су отворену или прећутну сагласност Римокатоличке цркве, чији су представници у Бањалуци и Босанској Крајини давали пуну подршку геноциду над Србима у НДХ. Осим бискупа Јозе Гарића, фра Николе Билогривића и фра Круне Бркића, најзначајнију улогу имао је Мирослав Филиповић Мајсторовић - фра Томислав из самостана на Петрићевцу, посебно у фебруарском покољу код Бањалуке 1942. године.

У том злочину није сасвим расвијетљена улога тадашњег усташког стожерника у Мирка Бељана, званичног насљедника Виктора Гутића, као ни сатника Николе Зелића, команданта Павелићеве тјелесне бојне, с обзиром на то да се у извјештајима о злочину превасходно помиње надпоручник Јосип Мишлов. Како било злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике 7. фебруара 1942. године био је озбиљно припремљен и испланиран превасходно од Хрвата из Бањалуке и околине, а спроведен је захваљујући подршци хрватског поглавника Анте Павелића, који је у ту сврху из Загреба послао своју елитну војну јединицу, чији су припадници били из Херцеговине.

Гутић никада није крио да му је главни циљ да спроведе “грандиозно дјело чишћења Хрватске Босанске Крајине од непожељних елемената, а нарочито Бањалуке, јер она постаје главни град НДХ”.

- Оно што сам до сада подузео тек је ситница, једна таква маленкост која се може само микроскопски видјети, па онда можете замислити шта све још чека непријатеље НДХ у нашој питомој Босанској Хрватској. У том погледу имам одријешите руке. Хоћу да служим Божијој и народној вољи. Сви непожељни елементи бит ће у нашој Крајини у најкраћем времену и року уништени, тако да ће се ускоро затрти њима сваки траг, а једино што ће остати бит ће зло сјећање на њих - рекао је он једном приликом.

Пуцаће кичма

На политичком скупу, одржаном у Бањалуци 25. маја 1941, Гутић је отворено признао да је отишао у Загреб да положи рачун за оно што је до тада урадио и да је добио још већа овлашћења.

- Пуцат ће кичма. Поручите то нашим непријатељима. Настат ће чишћење. Бањалука мора свијетла и чиста као сунце дочекати поглавника и хрватске министре. Браћо, поглавник и хрватски министри једва чекају да дођу у очишћену Бањалуку, а то ће бити брзо. Брзо ћемо и ми радити. Ја ћу бити јака гвоздена метла овдје - рекао је Гутић.

ФЕЉТОН: Како је НДХ планирала да очисти Врбаску бановину од Срба (1): Од Бањалуке покушали да направе “Антинград”

Посебно жесток говор одржао је 28. маја 1941. у Санском Мосту: “Нема више српске војске! Нема више Србије! Нема геџа наших крвопија, нестало је циганске династије Карађорђевића, а и код нас, ускоро, друмови ће пожељет Србаља, ал' Србаља више бити неће. Издао сам драстичне наредбе за њихово потпуно економско уништење, а слиједе нове за потпуно истребљење. Не будите слаби ни прам једнога. Држите увијек на уму да су то били наши гробари и уништавајте их гдје стигнете, а благослов нашег поглавника и мој неће вам узмањкати”.

Гутић је тада рекао и ово: “Срби нека се не надају ничему, а за њих је најбоље нека се иселе, нестану из наших крајева, из наше домовине. Стотине хиљада побијених, стотине хиљада исељених, остатак без вођа покатоличити ће се и за цигло десет година имат ћемо чисто хрватски народ у Хрватској”.

Договор

На крају је сумирао суштину своје политике у једној реченици: “Или ћемо ми побиједити и ови проклети Срби за вазда бити искоријењени или, ако се на несрећу опет образује Југославија, ми смо бар статистику исправили у корист Хрвата”.

Одлука о масовном злочину над Србима у селима Дракулић, Шарговац и Мотике донесена је управо у његовој кући. По једном њемачком извјештају састанак је одржан 6. фебруара 1942. у римокатоличком самостану на Петрићевцу код Бањалуке. На састанку су учествовали Гутић, др Стилиновић, предсједник суда у Бањалуци и више римокатоличких свештеника, “међу којима и извјесни свештеник Филиповић, који је потом присуствовао и самом клању”.

Дакле, Виктор Гутић, фра Томислав и још неколико истакнутих хрватских представника из Бањалуке, коначан договор о злочину постигли су 6. фебруара, укључујући и коришћење хладног оружја приликом убијања Срба, да се усљед пушчане паљбе становништво не би узбунило и разбјежало. Усташка бојна добила је задатак да опколи три села и да у њима хладним оружјем убије цјелокупно српско становништво. Бојна је 7. фебруара 1942. између три и четири часа ујутро извршила опкољавање села, а затим започела убијање људи.

Злочинци

Двије централне личности у бањалучкој “Вартоломејској ноћи” 1942. године били су Гутић и Филиповић. Док је за Гутића тај злочин био “круна” његове цјелокупне политике од априла 1941. године, дотле је за Филиповића то био тек почетак, “одскочна даска” у његовој злочиначкој каријери, која је врхунац достигла током његовог боравка и командовања у систему логора Јасеновац.

(Фељтон је урађен по књизи историчара Горана Латиновића и Николе Ожеговића “Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и Мотике код Бањалуке 7. фебруара 1942”. Издавач књиге је Србско сабрање “Баштионик”).

Наставак у наредном броју “Гласа Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.