ФЕЉТОН Историјске сједнице Првог сазива Народне скупштине, медијски одјеци: Како је одбачен Венс-Овенов план

Сједница је прекидана неколико пута јер је предсједник Скупштине Момчило Крајишник давао паузе за консултације посланика. Све је било напето и драматично и наслућивало се да ће Скупштина ипак одбацити Венс-Овенов план, што је значило, с обзиром на став Савезне Републике Југославије, велику неизвјесност. Овоме у прилог говориле су изјаве посланика дате новинарима у паузама засједања, али и изјава Мицотакиса грчким медијима: “Биће веома тешко јер је већина посланика против плана. Одлуку треба очекивати касно ноћас или рано ујутро. Остајем овдје све док се одлука не донесе”.

Била је то једина изјава коју је дао Мицотакис, иако су сви медији покушавали да добију барем једну једину његову реченицу. **

У једној од пауза, која је почела негдје око 20 часова и трајала скоро до поноћи, посланици су договорили девет услова под којима би Венс-Овенов план могао бити прихваћен. Неки од услова били су да се у року од три недјеље укину санкције према Савезној Републици Југославији, да се омогући територијални континуитет Републике Српске, да се изврше корекције мапа, да БиХ буде конфедерална заједница, да се Србима дозволи право на самоопредјељење, да урбани дио Сарајева буде муслиманска провинција, а да остали дијелови града припадну српским провинцијама...

Информације

Посланици су се о овим условима, на спрату изнад сале гдје се одржавала сједница, изјашњавали појединачно, прихватили их и пред утицајне госте, који су стрпљиво чекали њихов став, изашли са њима. Након изношења услова Народној скупштини су се поново обратили Мицотакис, Милошевић и Булатовић.

Информације о свему што се унутра збива давали су нам посланици који су повремено излазили и тако смо и емитовали вијести.

“Све треба жртвовати за народ, а народ ни за шта”, поручио је Милошевић, пише у једној од тих вијести. А у другој се наводи да је Крајишник у обраћању посланицима рекао: “План не смијемо одбити, а не можемо прихватити”.

У три часа ујутро занимљиву изјаву о ономе шта се збива иза затворених врата Срни је дао посланик Добривоје Видић.

Рекао је да су излагања гостију била веома убједљива, да је Ћосић рекао и то да народ ван Србије, ако план не буде прихваћен, неће моћи да добија помоћ.

“Нисам схватио да ли је то пријетња или немоћ Југославије”, изјавио је уочи самог гласања Видић.

И на крају: како се и очекивало, у рану зору 6. маја, Народна скупштина потврдила је став са сједница у Билећи и Бијељини и одбацила Венс-Овенов план, одбијајући да верификује Караџићев потпис. Потврђена је и одлука да се одржи референдум. Од 83 посланика, сједници је присуствовало 76. Посланици су Одлуку донијели са 52 гласа за, два против и 12 посланика се суздржало од гласања.

Ову вијест новинарима је саопштио Добрица Ћосић који је први, видно љут, изашао са сједнице. Рекао је: “Од свих рђавих и кобних одлука које је могла донијети Народна скупштина Републике Српске донијела је најгору и најкобнију. Ове зоре, овог сванућа, поражен је политички разум”.

Вијест је емитована 6. маја у 5.15 часова.

У вијести коју је “Срна” емитовала у 5.30 часова Биљана Плавшић је рекла: “Одлука је очекивана, а шта ће се сада десити ја то не знам”.

Референдум

Након тога Момчило Крајишник је одржао прес-конференцију и саопштио новинарима да су се посланици изјаснили да остану код одлуке коју су донијели у Бијељини, да план није одбијен, него да је коначна одлука препуштена народу који ће се изјаснити на референдуму.

Милошевић није рекао ништа, нити су новинари могли да му се приближе. Његово обезбјеђење у покушају да му ставимо диктафон пред нос док је као фурија пролазио поред нас, буквално нас је пообарало. И тако је предсједник Србије отишао кући, а након тога уведене су санкције на Дрини. У Србију нису могли до иду званичници Републике Српске, а обустављена је свака хуманитарна помоћ за Републику Српску из Савезне Републике Југославије.***

Још једном парламент је засједао због Венс–Овеновог плана. Била је то сједница у Зворнику одржана три дана након “Јахоринске”, 9. маја 1993. На тој сједници дефинисана су питања о којим ће се народ о Мировном плану изјаснити на референдуму 15. и 16. маја 1993. Посланици су усвојили одлуку по којој ће се грађани изјаснити о томе да ли одобравају Венс-Овенов план, те да ли су за независну Републику Српску, слободну да ступи у равноправне односе са другим народима и државама.

Према подацима Изборне комисије, на референдуму је око 96% гласача одбило Венс-Овенов план, а исто толико потврдно је одговорило на питање о статусу Републике Српске. Народна скупштина потом је верификовала резултате референдума и то је био крај Венс-Овеновог мировног плана.

Овим, активности на мировним преговорима нису престале. Већ у љето исте године, тачније 16. августа 1993. године, у Женеви су почели преговори вођа три зараћене стране у БиХ о њеној подјели на три републике. Народна скупштина је 28. августа 1993. на сједници у Палама усвојила Женевски пакет, познат и као Венс-Столтенбергов план, а на тој сједници посланици су прихватили Уставни споразум о Савезу република БиХ и мапу територијалног разграничења. Међутим, парламент Републике БиХ у Сарајеву одбацио је овај мировни план, након чега су 1. септембра прекинути мировни преговори у Женеви.

(Наставак у сљедећем броју “Гласа Српске”)

*Једини простор на којем су могли да бораве новинари био је испред хотела “Рајска долина”, на степеништу хотела и једној малој импровизованој прес-собици у којој је био један једини телефон за бар 50 акредитованих редакција. Свима нама најтеже је пало то што је био забрањен улазак и у ресторан, а то је значило само једно - до краја сједнице нема ни јела ни кафе.

**И мој колега, такође новинар Агенције “Срна” Жељко Цвијановић, није испунио уреднички захтјев да уради интервју са Мицотакисом. Одбијен је одлуком шефа протокола грчког премијера који је рекао да је интервју морао да закаже много раније, прије њиховог доласка на Јахорину.

***Ову сједницу из Агенције “Срна” пратили су уредници и новинари: Жељко Цвијановић, Мирјана Кусмук, Невенко Ерић, Слободан Ковачевић, Стјепан Зликовац, преводилац Душан Грбић. Колеге су се смјењивале, а Душан и ја остали смо до краја, до ране ђурђевданске зоре 1993. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.