ФЕЉТОН Историјске сједнице Првог сазива Народне скупштине, медијски одјеци: Укључени микрофони иза затворених врата

Усвојена је и Декларација о државном и политичком уређењу и амандмани на Устав. У Декларацији се, између осталог, каже да су остварена права српског народа на самоопредјељење. У првој тачки те Декларације пише: “Српске власти су за тренутан и безуслован прекид рата и постизање консензуса о политичком рјешењу кризе”. Скупштина је за предсједника Врховног суда изабрала Светислава Станојевића, а за републичког јавног тужиоца Мирослава Гладанца. Усвојена је и Декларација о прихватању и подржавању свих хуманитарних настојања међународне заједнице.

Народна скупштина на сједници у Бијељини, 15. септембра 1992. године, донијела је Одлуку о промјени назива Српска Република БиХ у Република Српска.

У Приједору је 31. октобра 1992. одржана права заједничка сједница скупштина Републике Српске и Републике Српске Крајине и усвојена Декларација о сарадњи и тежњама за уједињење у заједничку државу.

Народна скупштина поново је позвала на прекид рата у БиХ са сједнице одржане на Јахорини 17. децембра 1992. године. На овој сједници Народна скупштина усвојила је Декларацију о прекиду рата. Нико од посланика није био против, а пет је било суздржано. Како се наводи у тој декларацији, постојеће линије разграничења сматрају се привременим границама између зараћених страна и важе до постизања политичког договора у БиХ. “Народна скупштина Републике Српске проглашава да је етничко-вјерски рат у БиХ за Републику Српску завршен”, пише у Декларацији у којој се као услов за закључивање мира предвиђа повлачење јединица регуларне Војске Републике Хрватске са територија Републике Српске. На овој сједници Народна скупштина донијела је и Одлуку о избору Радована Караџића за предсједника Републике Српске, а Биљане Плавшић и Николе Кољевића за потпредсједнике Републике. Сједници су као гости присуствовали митрополит дабробосански Николај и митрополит новограчанички Иринеј.

Мировни преговори

На Палама, послије два дана засједања, Народна скупштина Републике Српске је дала, 20. јануара 1993. предсједнику Радовану Караџићу мандат за потписивање женевских уставних принципа. Скупштина је изабрала Владимира Лукића за предсједника Владе Српске Републике БиХ, као и министре које је он предложио.

Венс-Овенов мировни план за БиХ први пут се пред народним посланицима нашао на сједници Народне скупштине у Билећи, одржаној 2. и 3. априла 1993. године. Био је то други мировни план понуђен БиХ, након пропасти Кутиљеровог плана из 1992. године, који су одбили муслимани. Разрађен план који је обухватао уставне принципе и мапе разграничења достављен је свим странама у марту 1993. Билећкој, како су је с правом медији назвали, “историјској сједници”, присуствовао је и замјеник министра спољних послова Русије и специјални изасланик руског предсједника у мировним преговорима о БиХ Виталиј Чуркин. Сједници су као гости присуствовали принц Томислав Карађорђевић, митрополит дабробосански Николај, делегација тадашње Републике Српске Крајине под вођством предсједника Скупштине Милета Паспаља те велики број српских интелектуалаца, међу којима су били Гојко Ђого, Брана Црнчевић...

Први дио сједнице био је отворен за јавност у дијелу у којем су се посланицима обраћали званичници. Проф. др Никола Кољевић у том обраћању рекао је да је “српска страна за примирје које ће пречицом довести до мира, као и за компромисе који су болни, али морају бити једнако болни за све”. Мировни Венс-Овенов план пред посланике је дошао по принципу “узми или остави”, а пратиле су га, у случају одбијања, пријетње санкцијама и Републици Српској и Савезној Републици Југославији. Сједница је почела око 12 часова, а већ у 14 часова је прекинута како би Чуркин иза затворених врата разговарао са посланицима. Радио Београд и Радио Нови Сад ову сједницу преносили су директно и баш ту десио се велики медијско-политички гаф. Екипа Радија Нови Сад заборавила је да искључи микрофоне и тако су затворени састанак Чуркина са посланицима имали прилику “ексклузивно” да слушају сви чији је радио-пријемник био на овој фреквенцији. Док се “пропуст” открио у етер је отишао већи дио састанка. А на њему су посланици били жестоко против Венс-Овеновог плана.

“Посланицима Народне скупштине указао сам да у преговорима покажу много више конструктивности”, једна је реченица коју је Чуркин рекао новинарима након тешких разговора.

Притисци

Посланици ће исти став заступати и сутрадан, у наставку сједнице. Највећу замјерку износили су на мапе разграничења, а исти став имао је и тадашњи премијер Владимир Лукић, који ће двије године касније радити на мапама у Дејтону.

“Ја сам за наставак преговора и директне сусрете са муслиманском и хрватском страном, али мапе треба категорички одбити”, рекао је он новинарима у Билећи.

Сједницу је пратио јак притисак споља, а посланицима је стизао велики број телеграма подршке из дијаспоре уз поруке да не дају “ниједан милиметар српских земаља и неба изнад њих”.

Другог дана засједања посланици су у Билећи, уз само један суздржан глас, усвојили Декларацију о наставку мировног процеса, уз поруку: “Мир - одмах, преговори - да, мапе - још не”. Народна скупштина одбацила је Венс-Овенов приједлог мапа, јер не одговарају етничком саставу становништва.

По завршетку ове, у Билећи је одржана још једна “мирнија”, сједница на којој је усвојен Закон о употреби заставе, грба и химне.

Са сједнице у Билећи за Срну су извјештавала двојица покојних колега Милан Ного и Драгомир Симовић, чија имена наводим, јер свједока догађаја, нажалост, све је мање.

Притисци за усвајање Венс-Овеновог плана су се настављали па је 26. априла 1993. одржана сједница Народне скупштине у Бијељини на којој су посланици једногласно одбили овај план. Донесена је одлука да се 15. и 16. маја одржи референдум на којем ће се грађани изјаснити о Венс-Овеновом плану. На ову напету сједницу из Београда стигао је Владислав Јовановић, министар спољних послова Савезне Републике Југославије, који је на сједници прочитао писмо које су посланицима упутили предсједник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић, Србије Слободан Милошевић и Црне Горе Момир Булатовић. У том писму они су од посланика тражили да прихвате план, истичући да “они немају право да својим одлукама излажу Савезну Републику Југославију санкцијама и угрожавају десет милиона њених становника”. Консултативну сједницу са Јовановићем, иза затворених врата, посланици су започели 26. априла у 3.35 часова ујутро. Након тих разговора почела је сједница у пленуму на којој је било дозвољено присуство новинара. Сједницу је пратио велики број извјештача. Дискусије посланика биле су веома оштре. “Одлука о неприхватању Венс-Овеновог плана сазријева одавно и ноћас нема потребе чекати шест часова ујутро да би посланици рекли – НЕ”, рекла је те ноћи потпредсједник Републике Српске Биљана Плавшић. И као што је и рекла - Агенција Срна рано ујутро, 27. априла, у 6.40 часова, емитовала је вијест: “Посланици Народне скупштине одбили Венс-Овенов план”. У тој вијести наводи се да је Народна скупштина поново одбила дио Венс-Овеног плана који се односи на мапе те да су посланици донијели Одлуку о расписивању референдума на којем ће се изјаснити народ Републике Српске.

И ту није крај сједницама на чијем дневном реду је био Венс-Овенов план. Предсједник Републике Српске Радован Караџић, уз велики притисак међународне заједнице, али и званичног Београда, 1. маја 1993. на Конференцији о БиХ у Атини потписао је Венс-Овенов план за БиХ, али уз услов да потпис потврди Народна скупштина. Пет дана након тога, 5. маја 1993, одржана је једна од најважнијих и најдраматичнијих сједница Народне скупштине, у “Рајској долини” на Јахорини. Сједници су присуствовали грчки премијер Константин Мицотакис, предсједник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић, Србије Слободан Милошевић, Црне Горе Момир Булатовић, предсједник Скупштине Србије Зоран Лилић и српски премијер Никола Шаиновић*.

(Наставак у сљедећем броју “Гласа Српске”)

*Сједницу је пратио велики број акредитованих медија, око 200 новинара из земље, региона и свијета..... чекало је резултате засједања. Све вијести свјетских агенција емитоване су тога дана са Јахорине под ознаком “УРГЕНТ”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.