ФЕЉТОН: Деведесете - извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти

4. новембар 1995.

На гробљу у родном му селу Машићи код Градишке данас је у присуству високих војних старјешина, сабораца, родбине и пријатеља откривен споменик пуковнику Рајку Балаћу, хероју борбе српског народа за слободу. За част и достојанство.

Споменик српском јунаку који је, на данашњи дан прошле године,  погинуо на Радићу, на бихаћком ратишту, открио је генерал-потпуковник Манојло Миловановић, начелник Главног штаба Војске Републике Српске.

27. новембар 1995.

Ако је Бихаћ био кључ рјешења кризе и нашег усуда у западном дијелу Републике Српске, а по многима сигурно јесте, због чега се онда то питање није ријешило поткрај прошле године када су српске снаге биле на свега километар далеко од првих градских кућа из правца Ведрог поља, а из правца Привилице још и ближе пошто смо на том дијелу већ били ушли у улицу Петра Кочића. Ово питање ме непрестано прогања.

Генерал Манојло Миловановић тим поводом данас, за Радио Крајину из Бањалуке, каже: "Није ми нико рекао нити наредио да станем са офанзивом, а нити ми је било наређено да уђем у Бихаћ."

Главни штаб Војске Републике Српске ових дана се из Бањалуке преселио, односно премјестио у Хан Пијесак.

7. децембар 1995.

У канцеларији Удружења протјераних Дрварчана у Бањалуци, послије конференције на којој су се новинарима обратили предсједници ратних предсједништава западнокрајишких општина, Миле Марчета ме убјеђује да "ћу се и ја, али и сви други који то желе, вратити у Дрвар".

А о повратку мало је ко тада сањао. Миле се прије свих ухватио у коштац са овим проблемом. Није дао да у његовом, мом и нашем Дрвару оних четрнаест хиљада Хрвата који су овдје стигли преко ноћи и одмах све узели у своје руке одузму град. Чак ни Дрварчанима не дају да се врате тамо гдје су вијековима живјели.

Ако ни због чега другог, онда би ради овога требало подржати настојања Удружења протјераних грађана Дрвара и Миле Марчете да учине све како би Дрвар опет био оних који су у њему вијековима живјели. Дакле Дрварчана.

10. децембар 1995.

Поново сусрет са Радованом Караџићем који је данас у Бањалуци Крстини Марчета, мајци која је у рату изгубила три сина, уручио Орден Милоша Обилића.

Да ли је Караџић данас посљедњи пут у Бањалуци као предсједник Републике Српске? Шта се све "кува" око њега, могло би бити да јесте.

12. децембар 1995.

Ослободили смо два француска пилота. Свијет затечен "гестом добре воље српске стране".

У Српском Сарајеву референдум. Народ се изјашњава о оном шта се већ зна... Нека средства информисања најављују промјене - Живко Радишић умјесто Радована Караџића, Милан Гверо умјесто Ратка Младића, а Милорад Додик умјесто Момчила Крајишника...

Сутра: Потписан мировни документ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.