INTERVENCIJE (16) - Liban posmatran kroz puškarnicu

Opišimo trenutnu krizu pravim rečima. U pitanju je američko-izraelska invazija na Liban praćena ciničnim izgovorom koji treba da joj da nekakav legitimitet. U pozadini, kao što je uvek bio slučaj u prošlosti, stoji izraelsko-palestinski sukob.

Ovo nije prvi put da Izrael okupira Liban kako bi odstranio navodnu pretnju.

Blijede reakcije Zapada

…Izrael je izvršio invaziju u junu 1982. godine koristeći se potpuno isfabrikovanim izgovorom i uz podršku Reganove administracije. Unutar Izraela u najvišim vojnim i političkim ešalonima ova invazija tokom koje je ubijeno 15 do 20 hiljada ljudi i veći deo ostavljen u ruševinama, opisivana je kao rat za Zapadnu obalu. Preduzeta je da bi se stalo na put dosadnim pozivima PLO da se iznađe diplomatsko rešenje.

Uprkos mnogim različitim okolnostima invazija iz jula 2006. godine izvedena je po istom šablonu. U ovom slučaju izgovor je bio to što je Hezbolah kidnapovao dva izraelska vojnika u jednoj akciji u pograničnom području. Najgora kritika upućena Izraelu bila je da je ova invazija bila "neproporcionalna". Takva reakcija je čist cinizam. Izrael je decenijama kidnapovao i ubijao civile u Libanu i na otvorenom moru, Libance i Palestince i zadržavao ih u Izraelu tokom dugih perioda, nekada kao taoce, nekada u tajnim prostorijama za mučenje kao što je bio Kamp 1391. Niko nije pozvao na invaziju na Izrael, ni na invaziju Sjedinjenih Američkih Država koje su mu pružile pomoć da bi mogao da izvodi takve akcije. Isto važi i za oštru eskalaciju napada na Gazu posle hapšenja desetara Gilada Šalita 25. juna 2006. godine.

…Ciničnost ove reakcije u ovom slučaju bila je još očiglednija nego inače. Dan ranije, 24. juna 2006. godine, Izrael je kidnapovao dva civila u Gazi, braću Muamar, što je mnogo veći zločin od otmice vojnika i odveo ih u Izrael kršeći Ženevsku konvenciju. Nestali su negde u izraelskom zatvorskom sistemu u kome gotovo 1.000 ljudi čami u zatvorima bez optužnice, pa koje, prema tome, takođe treba smatrati kidnapovanima. Na Zapadu nije bilo reakcije na izraelsko kidnapovanje 24. juna, gotovo da nigde nije ni pomenuto.

Šta će prekinuti ovaj ciklus? Osnovne linije rešenja izraelsko-palestinskog sukoba su poznate i ono je još pre trideset godina podržano u širokom međunarodnom konsenzusu. To je rešenje koje predviđa dve države na međunarodnoj granici, eventualno uz neke manje, međusobno dogovorene ustupke.

Blokiranje mirovnog procesa

Arapske države su formalno prihvatile ovakav predlog 2002. godine, kao što su to mnogo ranije učinili i Palestinci. Lider Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah jasno je rekao da - mada ovo rešenje nije najbolje sa stanovišta Hezbolaha - oni neće ići protiv njega. Iranski "vrhovni vođa" ajatolah Hamnei nedavno je potvrdio da i Iran podržava ovo rešenje. Hamas je jasno naglasio da su i oni spremni da pregovaraju o rešenju na ovim linijama.

Sjedinjene Američke Države i Izrael nastavljaju da blokiraju ovo političko rešenje kao što su to činili i proteklih trideset godina uz kratke i nedosledne izuzetke. Ovo mogu poricati u svojim zemljama, ali žrtve ne mogu da sebi dozvole toliki luksuz.

…Za američke i izraelske planere podrazumeva se da Hezbolah mora biti ozbiljno oslabljen ili uništen, baš kao što je i PLO morala biti izbačena iz Libana 1982. godine.

Međutim, Hezbolah je tako duboko ukorenjen unutar libanskog društva da ne može biti iskorenjen iz njega bez istovremenog uništavanja i većeg dela Libana, čime se mogu objasniti razmere napada na stanovništvo i infrastrukturu ove zemlje.

Po dobro poznatom modelu, agresija je znatno ojačala podršku Hezbolahu i to ne samo u arapskom i muslimanskom svetu uopšte, nego i u samom Libanu.

…Ankete su pokazivale da 87 odsto Libanaca podržava otpor Hezbolaha protiv invazije, uključujući i 80 odsto hrišćana i Druza. Čak se i kardinal Mar Nasralah Butros Sfeir, maronitski katolički patrijarh, duhovni vođa krajnje prozapadnih sektora u Libanu, pridružio sunitskim i šiitskim liderima u jednom saopštenju u kome je osuđena "agresija" i podržan "otpor koji uglavnom predvodi Hezbolah". Anketa je takođe pokazala da 90 odsto Libanaca smatra Sjedinjene Američke Države" saučesnikom u izraelskim ratnim zločinima protiv naroda Libana".

Amal Saad Goraeb, vodeći libanski akademik koji je pisao o Hezbolahu, primećuje da su "ovi nalazi utoliko značajniji kada se uporede sa rezultatima sličnih anketa sprovedenih samo pet meseci ranije koje su pokazivale da je tada samo 58 odsto Libanaca smatralo da Hezbolah treba da ostane naoružan i da treba da nastavi svoje aktivnosti otpora". Ova dinamika je poznata. Rami G. Houri, urednik u libanskom dnevniku "Dejli star" piše da su "Libanci i Palestinci odgovorili na izraelske uporne i divljačke napade protiv celokupnog civilnog stanovništva putem stvaranja paralelnog i alternativnog rukovodstva koje može da ih zaštiti i omogući pristup osnovnim socijalnim uslugama".

…U sadašnjoj krizi čak se i kralj Abdulah iz Saudijske Arabije, najstariji (i najvažniji) saveznik Vašingtona u regionu, osetio prinuđenim da kaže: "Ako se opcija mira odbacuje zbog arogancije Izraela, onda ostaje samo opcija rata, a niko ne zna kakve to tragične posledice po region može imati, uključujući ratove i konflikte kojih niko neće biti pošteđen, pa ni oni čija ih vojna sila sada navodi da se igraju vatrom".

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.