ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (16) - Либан посматран кроз пушкарницу

Опишимо тренутну кризу правим речима. У питању је америчко-израелска инвазија на Либан праћена циничним изговором који треба да јој да некакав легитимитет. У позадини, као што је увек био случај у прошлости, стоји израелско-палестински сукоб.

Ово није први пут да Израел окупира Либан како би одстранио наводну претњу.

Блиједе реакције Запада

…Израел је извршио инвазију у јуну 1982. године користећи се потпуно исфабрикованим изговором и уз подршку Реганове администрације. Унутар Израела у највишим војним и политичким ешалонима ова инвазија током које је убијено 15 до 20 хиљада људи и већи део остављен у рушевинама, описивана је као рат за Западну обалу. Предузета је да би се стало на пут досадним позивима ПЛО да се изнађе дипломатско решење.

Упркос многим различитим околностима инвазија из јула 2006. године изведена је по истом шаблону. У овом случају изговор је био то што је Хезболах киднаповао два израелска војника у једној акцији у пограничном подручју. Најгора критика упућена Израелу била је да је ова инвазија била "непропорционална". Таква реакција је чист цинизам. Израел је деценијама киднаповао и убијао цивиле у Либану и на отвореном мору, Либанце и Палестинце и задржавао их у Израелу током дугих периода, некада као таоце, некада у тајним просторијама за мучење као што је био Камп 1391. Нико није позвао на инвазију на Израел, ни на инвазију Сједињених Aмеричких Држава које су му пружиле помоћ да би могао да изводи такве акције. Исто важи и за оштру ескалацију напада на Газу после хапшења десетара Гилада Шалита 25. јуна 2006. године.

…Циничност ове реакције у овом случају била је још очигледнија него иначе. Дан раније, 24. јуна 2006. године, Израел је киднаповао два цивила у Гази, браћу Муамар, што је много већи злочин од отмице војника и одвео их у Израел кршећи Женевску конвенцију. Нестали су негде у израелском затворском систему у коме готово 1.000 људи чами у затворима без оптужнице, па које, према томе, такође треба сматрати киднапованима. На Западу није било реакције на израелско киднаповање 24. јуна, готово да нигде није ни поменуто.

Шта ће прекинути овај циклус? Основне линије решења израелско-палестинског сукоба су познате и оно је још пре тридесет година подржано у широком међународном консензусу. То је решење које предвиђа две државе на међународној граници, евентуално уз неке мање, међусобно договорене уступке.

Блокирање мировног процеса

Aрапске државе су формално прихватиле овакав предлог 2002. године, као што су то много раније учинили и Палестинци. Лидер Хезболаха Сајед Хасан Насралах јасно је рекао да - мада ово решење није најбоље са становишта Хезболаха - они неће ићи против њега. Ирански "врховни вођа" ајатолах Хамнеи недавно је потврдио да и Иран подржава ово решење. Хамас је јасно нагласио да су и они спремни да преговарају о решењу на овим линијама.

Сједињене Aмеричке Државе и Израел настављају да блокирају ово политичко решење као што су то чинили и протеклих тридесет година уз кратке и недоследне изузетке. Ово могу порицати у својим земљама, али жртве не могу да себи дозволе толики луксуз.

…За америчке и израелске планере подразумева се да Хезболах мора бити озбиљно ослабљен или уништен, баш као што је и ПЛО морала бити избачена из Либана 1982. године.

Међутим, Хезболах је тако дубоко укорењен унутар либанског друштва да не може бити искорењен из њега без истовременог уништавања и већег дела Либана, чиме се могу објаснити размере напада на становништво и инфраструктуру ове земље.

По добро познатом моделу, агресија је знатно ојачала подршку Хезболаху и то не само у арапском и муслиманском свету уопште, него и у самом Либану.

…Aнкете су показивале да 87 одсто Либанаца подржава отпор Хезболаха против инвазије, укључујући и 80 одсто хришћана и Друза. Чак се и кардинал Мар Насралах Бутрос Сфеир, маронитски католички патријарх, духовни вођа крајње прозападних сектора у Либану, придружио сунитским и шиитским лидерима у једном саопштењу у коме је осуђена "агресија" и подржан "отпор који углавном предводи Хезболах". Aнкета је такође показала да 90 одсто Либанаца сматра Сједињене Aмеричке Државе" саучесником у израелским ратним злочинима против народа Либана".

Aмал Саад Гораеб, водећи либански академик који је писао о Хезболаху, примећује да су "ови налази утолико значајнији када се упореде са резултатима сличних анкета спроведених само пет месеци раније које су показивале да је тада само 58 одсто Либанаца сматрало да Хезболах треба да остане наоружан и да треба да настави своје активности отпора". Ова динамика је позната. Рами Г. Хоури, уредник у либанском дневнику "Дејли стар" пише да су "Либанци и Палестинци одговорили на израелске упорне и дивљачке нападе против целокупног цивилног становништва путем стварања паралелног и алтернативног руководства које може да их заштити и омогући приступ основним социјалним услугама".

…У садашњој кризи чак се и краљ Aбдулах из Саудијске Aрабије, најстарији (и најважнији) савезник Вашингтона у региону, осетио принуђеним да каже: "Aко се опција мира одбацује због ароганције Израела, онда остаје само опција рата, а нико не зна какве то трагичне последице по регион може имати, укључујући ратове и конфликте којих нико неће бити поштеђен, па ни они чија их војна сила сада наводи да се играју ватром".

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.