INTERVENCIJE (15) - Razoružavanje i iranska nuklearna moć

Kriza u vezi sa Iranom i njegovim nuklearnim programom približava se svom vrhuncu. Do 1979. godine, dok je šah bio na vlasti, Vašington je snažno podržavao ovaj program.

Danas se standardno tvrdi da Iranu nije potrebna nuklearna energija, pa da, prema tome, razvijanje iranskog nuklearnog potencijala mora da znači da ova zemlja tajno razvija nuklearno oružje. "Za tako velikog proizvođača nafte kao što je Iran, razvijanje nuklearne energije predstavlja nepotrebno razbacivanje resursa", napisao je Henri Kisindžer u "Vašington postu".

Iran pamti pritiske

…Iranci sigurno nisu toliko spremni, kao što je Zapad, da zaborave prošlost i bace je na đubrište. Oni pamte da su Sjedinjene Američke Države, zajedno sa svojim saveznicima, tokom pedeset godina maltretirale Irance, počev od doba američko-britanskog vojnog puča kojim je smenjena parlamentarna vlada i postavljen šah da bi gvozdenom rukom vladao sve dok u narodnom ustanku 1979. godine nije najuren iz zemlje, ali tek pošto je počinio čitavu seriju kršenja ljudskih prava o čemu su mediji sa užasavanjem počeli da pišu tek kada je tiranin koji je uživao američku podršku smenjen s vlasti.

…U maju 2003. godine, prema Flintu Leveretu, koji je tada bio visoki zvaničnik u Bušovom Savetu za nacionalnu bezbednost, reformistička vlada Mohameda Hatamija predložila je "program diplomatskih procesa s ciljem rešavanja postojećih razmirica između Sjedinjenih Američkih Država i Irana na sveobuhvatnoj osnovi". Prema pisanju "Fajnenšel tajmsa" prošlog meseca, tu je spadalo oružje za masovno uništenje, rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba na principu stvaranja dve države, pitanje budućnosti organizacije Hezbolah u Libanu i saradnja sa Agencijom Ujedinjenih nacija za nuklearnu bezbednost. Bušova administracija je odbacila ovu ponudu kritikujući švajcarskog diplomatu koji je preneo poruku sa ponudom.

Godinu kasnije, Evropska unija i Iran su postigli sledeći dogovor: Iran će privremeno suspendovati obogaćivanje uranijuma, a Evropa će zauzvrat obezbediti da se SAD i Izrael obavežu da neće napasti Iran. Pod američkim pritiskom Evropa se povukla, a Iran je obnovio proces obogaćivanja uranijuma.

Kao i u slučaju ponuda iz 2003. godine i ostalih, postoji samo jedan način da se zaključi da li su iranske ponude ozbiljne, a to je da im se posveti dovoljno pažnje. Iz onoga što je usledilo može se zaključiti samo to da su SAD i njihovi saveznici strahovali da bi ove ponude zaista mogle da budu ozbiljne. Kao što je poznato, Iran ima pravo da poseduje nuklearni program u skladu sa članom IV Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) koji ne-nuklearnim zemljama daje pravo da proizvode gorivo za nuklearnu energiju. Bušova administracija tvrdi da član IV treba da bude osnažen i mislim da to ima smisla.

 Prekinuti s prijetnjama 

…Mohamed el Baradej, koji se nalazio na čelu Međunarodne agencije za atomsku energiju, 2003. godine izneo je jedan razuman predlog. Predložio je da sva proizvodnja i prerada materijala koji se mogu koristiti za oružje budu pod međunarodnom kontrolom uz "garancije da će budući legitimni korisnici moći da dobiju količine koje su im potrebne". Prema njegovom predlogu, to bi trebalo da bude prvi korak u pravcu pune primene Rezolucije Ujedinjenih nacija iz 1993. godine u vezi sa Sporazumom o eliminisanju fisionog materijala (FISSBAN).

…Bušova administracija odbacuje proverljivi FISSBAN i u tome stoji gotovo sama, što je za nju uobičajena pojava. U novembru 2004. godine, Komitet za razoružanje Ujedinjenih nacija glasao je u prilog proverljivog FISSBAN-a. Bilo je 147 glasova za i jedan protiv (SAD), uz dva uzdržana glasa: Izraela i Velike Britanije.

…Postoje načini da se ublaže, a verovatno i okončaju ove krize. Prvi je da prekinu vrlo ostvarljive pretnje SAD i Izraela, pretnje koje u praktičnom smislu podstiču Iran da razvija svoje nuklearno naoružanje s ciljem odvraćanja napada (pored toga što predstavljaju ozbiljno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, ako je bilo kome bitno da to primeti). Drugi korak bi bilo priključivanje ostatku sveta putem prihvatanja proverljivog Sporazuma FISSBAN, kao i predloga El Baradeja ili nečeg sličnog.

Treći korak bio bi da se ispoštuje član VI Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) koji obavezuje nuklearne zemlje da "u dobroj veri" preduzmu mere za eliminisanje nuklearnog naoružanja koje označavaju zakonsko obavezivanje, u skladu sa odlukom Međunarodnog suda pravde. Nijedna nuklearna država nije do kraja ispoštovala tu obavezu, ali SAD su daleko ispred svih ostalih u njenom kršenju.

Čak i mali koraci u tom pravcu ublažili bi nastupajuću krizu sa Iranom. Iznad svega, važno je ne zaboraviti reči El Baradeja: Ne postoji vojno rešenje za ovu situaciju. Ono je nezamislivo. Jedino trajno rešenje jeste ono do kojeg će se doći pregovorima. A takvo rešenje je dostižno. 

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.