ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (15) - Разоружавање и иранска нуклеарна моћ
Неопходност да се заустави ширење нуклеарног наоружања и да се приступи елиминацији овог типа оружја тешко да би могла бити већа и ургентнија. Неуспеси на овом плану готово сасвим сигурно имали би тешке последице чак би могли и да окончају једини биолошки експеримент у коме учествује врста која поседује вишу интелигенцију. Ма колико ова криза деловала застрашујуће, постоје начини да се она реши.
Криза у вези са Ираном и његовим нуклеарним програмом приближава се свом врхунцу. До 1979. године, док је шах био на власти, Вашингтон је снажно подржавао овај програм.
Данас се стандардно тврди да Ирану није потребна нуклеарна енергија, па да, према томе, развијање иранског нуклеарног потенцијала мора да значи да ова земља тајно развија нуклеарно оружје. "За тако великог произвођача нафте као што је Иран, развијање нуклеарне енергије представља непотребно разбацивање ресурса", написао је Хенри Кисинџер у "Вашингтон посту".
Иран памти притиске
…Иранци сигурно нису толико спремни, као што је Запад, да забораве прошлост и баце је на ђубриште. Они памте да су Сједињене Aмеричке Државе, заједно са својим савезницима, током педесет година малтретирале Иранце, почев од доба америчко-британског војног пуча којим је смењена парламентарна влада и постављен шах да би гвозденом руком владао све док у народном устанку 1979. године није најурен из земље, али тек пошто је починио читаву серију кршења људских права о чему су медији са ужасавањем почели да пишу тек када је тиранин који је уживао америчку подршку смењен с власти.
…У мају 2003. године, према Флинту Леверету, који је тада био високи званичник у Бушовом Савету за националну безбедност, реформистичка влада Мохамеда Хатамија предложила је "програм дипломатских процеса с циљем решавања постојећих размирица између Сједињених Aмеричких Држава и Ирана на свеобухватној основи". Према писању "Фајненшел тајмса" прошлог месеца, ту је спадало оружје за масовно уништење, решавање израелско-палестинског сукоба на принципу стварања две државе, питање будућности организације Хезболах у Либану и сарадња са Aгенцијом Уједињених нација за нуклеарну безбедност. Бушова администрација је одбацила ову понуду критикујући швајцарског дипломату који је пренео поруку са понудом.
Годину касније, Европска унија и Иран су постигли следећи договор: Иран ће привремено суспендовати обогаћивање уранијума, а Европа ће заузврат обезбедити да се СAД и Израел обавежу да неће напасти Иран. Под америчким притиском Европа се повукла, а Иран је обновио процес обогаћивања уранијума.
Као и у случају понуда из 2003. године и осталих, постоји само један начин да се закључи да ли су иранске понуде озбиљне, а то је да им се посвети довољно пажње. Из онога што је уследило може се закључити само то да су СAД и њихови савезници страховали да би ове понуде заиста могле да буду озбиљне. Као што је познато, Иран има право да поседује нуклеарни програм у складу са чланом IV Споразума о неширењу нуклеарног наоружања (NPT) који не-нуклеарним земљама даје право да производе гориво за нуклеарну енергију. Бушова администрација тврди да члан IV треба да буде оснажен и мислим да то има смисла.
Прекинути с пријетњама
…Мохамед ел Барадеј, који се налазио на челу Међународне агенције за атомску енергију, 2003. године изнео је један разуман предлог. Предложио је да сва производња и прерада материјала који се могу користити за оружје буду под међународном контролом уз "гаранције да ће будући легитимни корисници моћи да добију количине које су им потребне". Према његовом предлогу, то би требало да буде први корак у правцу пуне примене Резолуције Уједињених нација из 1993. године у вези са Споразумом о елиминисању фисионог материјала (FISSBAN).
…Бушова администрација одбацује проверљиви FISSBAN и у томе стоји готово сама, што је за њу уобичајена појава. У новембру 2004. године, Комитет за разоружање Уједињених нација гласао је у прилог проверљивог FISSBAN-а. Било је 147 гласова за и један против (СAД), уз два уздржана гласа: Израела и Велике Британије.
…Постоје начини да се ублаже, а вероватно и окончају ове кризе. Први је да прекину врло остварљиве претње СAД и Израела, претње које у практичном смислу подстичу Иран да развија своје нуклеарно наоружање с циљем одвраћања напада (поред тога што представљају озбиљно кршење Повеље Уједињених нација, ако је било коме битно да то примети). Други корак би било прикључивање остатку света путем прихватања проверљивог Споразума FISSBAN, као и предлога Ел Барадеја или нечег сличног.
Трећи корак био би да се испоштује члан ВИ Споразума о неширењу нуклеарног наоружања (NPT) који обавезује нуклеарне земље да "у доброј вери" предузму мере за елиминисање нуклеарног наоружања које означавају законско обавезивање, у складу са одлуком Међународног суда правде. Ниједна нуклеарна држава није до краја испоштовала ту обавезу, али СAД су далеко испред свих осталих у њеном кршењу.
Чак и мали кораци у том правцу ублажили би наступајућу кризу са Ираном. Изнад свега, важно је не заборавити речи Ел Барадеја: Не постоји војно решење за ову ситуацију. Оно је незамисливо. Једино трајно решење јесте оно до којег ће се доћи преговорима. A такво решење је достижно.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
