INTERVENCIJE (13) - Stvaranje svijeta koji izmiče američkoj kontroli
Noam Čomski
Perspektiva da bi Evropa i Azija mogle krenuti putem veće nezavisnosti predstavljala je glavobolju za američke planere od Drugog svetskog rata naovamo. Zabrinutost je rasla uporedo sa procesom u kome se "tripolarni poredak" - Evropa, Severna Amerika i Azija - razvijao i dobijao konkretan oblik. Iz dana u dan, međutim, i Latinska Amerika postaje sve nezavisnija. Danas Azija i zemlje Amerike jačaju međusobne odnose dok se vladajuća supersila, sa onim neuklopljenim likom, troši kroz niz nesrećnih avantura na Bliskom istoku.
Regionalne integracije u Aziji i Latinskoj Americi su od ključnog značaja i predstavljaju rastući problem iz vašingtonske vizure, jer nagoveštavaju stvaranje jednog sveta koji sve više izmiče kontroli. Energija, naravno, ostaje definišući faktor i predmet spora svuda u svetu.
Kina grabi naprijed
Za razliku od Evrope, Kina ne reaguje na zastrašivanja Vašingtona što je glavni razlog straha koji osećaju vašingtonski planeri, jer postoji sledeći bitan problem: potezi u pravcu konfrontacije su onemogućeni činjenicom da se američke korporativne strukture oslanjaju na Kinu kao izvoznu platformu i rastuće tržište, kao i na kineske finansijske rezerve za koje se govori da se po veličini približavaju japanskim.
Saudijski kralj Abdulah posetio je Peking u januaru 2006. godine i očekuje se da će iz te posete proisteći kinesko-saudijski memorandum o razumevanju koji će pozivati na "jačanje saradnje i na veće investiranje dve zemlje u oblasti nafte, prirodnog gasa i investicija", piše "Vol strit džornal". Danas dosta iranske nafte odlazi u Kinu, a Kina snabdeva Iran oružjem što obe zemlje smatraju načinom da se SAD odvrate od realizacije svojih namera.
I Indija ima svoje opcije. Ona bi mogla odabrati da bude američki satelit, ali može i odlučiti da se pridruži nezavisnijem azijskom bloku koji je u formiranju, uspostavljajući još veći broj veza sa bliskoistočnim proizvođačima nafte. Sidart Varadarjan, zamenik urednika lista "Hindu", primećuje da "ako XXI vek treba da bude 'azijski vek', pasivnosti Azije na energetskom planu mora da dođe kraj". Ključ je u indijsko-kineskoj saradnji. U januaru 2006. godine potpisan je sporazum u Pekingu koji je "otvorio put Indiji i Kini da sarađuju ne samo na području tehnologije, već i u eksploataciji i proizvodnji ugljovodonika što predstavlja partnerstvo koje bi na kraju moglo dovesti do promene ključnih jednačina u sektoru nafte i prirodnog gasa u svetu", ističe Varadarjan.
Naredni korak o kome se već sada razmišlja bio bi prelazak azijskog tržišta nafte na trgovanje u evrima. Ovo bi moglo da ima značajnog uticaja na međunarodni finansijski sistem i na ravnotežu globalnih sila. Ne iznenađuje što je predsednik Buš nedavno posetio Indiju kako bi pokušao da je zadrži, nudeći saradnju na nuklearnom planu i druge primamljive mamce.
Ljevičari u Južnoj Americi
U međuvremenu, u Latinskoj Americi na vlast su došle levičarske vlade, počev od Venecuele do Argentine. Starosedelačko stanovništvo postalo je mnogo aktivnije i uticajnije, posebno u Boliviji i Ekvadoru gde se zahteva da nafta i gas budu pod domaćom kontrolom ili, u nekim slučajevima, da se proizvodnja potpuno obustavi. Mnogi starosedelački narodi izgleda ne vide nijedan razlog zašto bi njihovi životi, njihova društva i kulture trebalo da budu poremećeni ili uništeni zato da bi Njujorčani mogli da u saobraćajnoj gužvi sede u svojim basnoslovno skupim automobilima.
Venecuela, vodeći izvoznik nafte u hemisferi, uspostavila je verovatno najsolidnije odnose sa Kinom u poređenju sa bilo kojom drugom latinoameričkom zemljom i sada planira da ovoj zemlji prodaje još veće količine nafte u okviru svojih nastojanja da smanji zavisnost od otvoreno neprijateljski raspoložene američke vlade.
Venecuela se pridružila Merkosuru, južnoameričkoj carinskoj uniji, što je inicijativa koju je argentinski predsednik Nestor Kirčner opisao kao "prekretnicu" u razvoju ovog trgovinskog bloka, dok je brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva poželeo dobrodošlicu Venecueli i ovo nazvao "novim poglavljem u istoriji naših integracija".
Pored toga što Argentinu snabdeva naftom, Venecuela je otkupila skoro trećinu njenog spoljnog duga iz 2005. godine što je deo nastojanja širom regiona da se zemlje oslobode kontrole Međunarodnog monetarnog fonda posle dve decenije pogubnog uvažavanja pravila koje su im nametale međunarodne finansijske institucije pod američkom dominacijom. Koraci u pravcu integracije južnog konusa dodatno su ubrzani kada je u decembru 2005. godine Evo Morales pobedio na izborima u Boliviji i tako postao prvi predsednik starosedelačkog porekla u ovoj zemlji. Morales je brzo delovao i potpisao čitav niz energetskih sporazuma sa Venecuelom.
…Sve veći masovni pokreti, prvenstveno na jugu, ali i oni rastući pokreti u bogatim industrijskim zemljama, predstavljaju osnovu za brojna događanja koja vode u pravcu veće nezavisnosti i boljeg zadovoljavanja potreba širokih slojeva stanovništva.
(Nastaviće se)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
