INTERVENCIJE (12) - U Južnoj Americi stvaraju indijansku naciju
"Kako Venecuela održava toplotu u domovima Masačusetsa?" naslov je oglasa objavljenog preko cele strane u jednom velikom američkom listu, a oglašivači su PDVSA, (venecuelanska državna naftna kompanija) i CITGO (njen ogranak iz Hjustona). U oglasu se opisuje program koji uživa punu podršku venecuelanskog predsednika Uga Čavesa i predviđa da se lož-ulje prodaje po sniženoj ceni siromašnim zajednicama u Bostonu, u južnom Bronksu i na drugim mestima u SAD. Ovo predstavlja jedan od najironičnijih gestova ikada zabeleženih u dijalogu između severa i juga.
Program je nastao pošto je grupa američkih senatora poslala pismo na adresu devet najvećih naftnih kompanija tražeći od njih da odvoje deo svojih profita, koji su nedavno dostigli rekordne nivoe, kako bi pomogli siromašnim stanovnicima da pokriju račune za grejanje. Jedini pozitivan odgovor stigao je od CITGO-a.
Optužbe na račun Čavesa
U Sjedinjenim Američkim Državama komentari na ovaj program su bili, najblaže rečeno, jetki. Bušova administracija optužuje Čavesa da pokušava da je obori, da se rukovodi isključivo političkim ciljevima, za razliku, na primer, od Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) čiji su programi strogo humanitarni i ništa više.
…Od Venecuele do Argentine, cela hemisfera izmiče kontroli sa levičarskim vladama rasutim celom njenom dužinom i širinom. Čak i u Centralnoj Americi, koja još oseća efekte "rata protiv terorizma" vođenog u doba predsednika Regana, poklopac se jedva drži.
Niže prema jugu, starosedelačko stanovništvo postalo je mnogo aktivnije i uticajnije, posebno u Boliviji i Ekvadoru, dvema zemljama proizvođačima energije koje ili odbijaju da proizvode naftu i gas ili zahtevaju da tu proizvodnju stave pod nacionalnu kontrolu. Neki čak pozivaju na to da se u Južnoj Americi stvori "indijanska nacija".
U međuvremenu, unutrašnje ekonomsko integrisanje uzima sve više maha, okrećući u obratnom pravcu trend relativne izolacije koji je postojao još od španskih osvajanja. Osim toga, integracija jug-jug, uopšte uzev, takođe je sve izraženija, pri čemu su velike zemlje (Brazil, Južna Afrika, Indija) lideri u ovom procesu, posebno u ekonomskoj oblasti.
Latinska Amerika kao celina povećava obim trgovine i razvija druge odnose sa Evropskom unijom i Kinom, uz izvesna posrtanja, ali i uz verovatnoću daljeg širenja, posebno u slučaju izvoznika sirovina kao što su Brazil i Čile. Venecuela je sa Kinom uspostavila verovatno najbliže odnose u poređenju sa bilo kojom drugom latinoameričkom zemljom i planira da ovoj zemlji prodaje sve veće količine nafte u okviru nastojanja da smanji zavisnost od neprijateljski raspoloženih američkih vlasti.
Pošto Venecuela pokriva skoro 15 odsto američkog uvoza nafte, bez sumnje je najneprijatniji problem Vašingtona u regionu. Od pobede na izborima 1998. godine, Čaves pokazuje takav stepen nezavisnosti da SAD to tumače kao izazov, slično kao što je bio slučaj i sa Čavesovim saveznikom Fidelom Kastrom.
Čudna operacija na Karibima
Vašington je 2002. godine prihvatio viziju demokratije predsednika Buša izrazivši to podrškom vojnom udaru koji je nakratko oborio Čavesovu vlast. Bušova administracija, međutim, morala je da se povuče zbog masovnog suprotstavljanja ovom prevratu u samoj Venecueli, a i širom Latinske Amerike.
Na nesreću Vašingtona, odnosi između Kube i Venecuele svakim danom su sve čvršći. Robu međusobno razmenjuju barter sistemom pri čemu svaka strana koristi svoje prednosti. Venecuela snabdeva Kubu jeftinom naftom dok Kuba zauzvrat organizuje programe opismenjavanja i zdravstvene programe i u Venecuelu šalje hiljade nastavnika i lekara koji, kao i na drugim mestima, rade u najsiromašnijim, ranije zapostavljanim područjima.
Zajednički kubansko-venecuelanski projekti imaju snažan odjek u karipskim zemljama u kojima, pod okriljem programa nazvanog Operacija čudo, kubanski lekari pružaju zdravstvene usluge ljudima koji su već izgubili svaku nadu da će im takva pomoć ikada stići, a sve to finansira Venecuela.
Čaves je više puta pobedio na izborima i referendumima, koje su nadgledali posmatrači, uprkos atmosferi neprijateljstva koju su za vreme izbora nametali mediji. Podrška izabranoj vlasti postojano je rasla tokom godina Čavesove vlasti.
Veteran u izveštavanju iz Latinske Amerike, dopisnik Hju O'Šonesi u svom izveštaju za "Ajriš tajms" ovako je objasnio zašto se to dešava: "U Venecueli, privreda zasnovana na nafti decenijama je služila za stvaranje jedne prebogate elite u zemlji u kojoj, na primer, četvrtina dece ispod petnaest godina gladuje, dok 60% stanovnika iznad 59 godina nema nikakvih prihoda. Manje od petine stanovnika je socijalno osigurano. Tek sada, pod predsednikom Čavesom, medicina postaje dostupna siromašnoj većini u ovom bogatom, ali duboko podeljenom društvu koje praktično ne funkcioniše. Otkad je Čaves došao na vlast na demokratskim izborima i počeo da transformiše sektore zdravstva i socijalne pomoći koji za siromašne ranije kao da nisu ni postojali, oseća se napredak - spor ali ipak vidljiv..."
…Politika Vašingtona u Latinskoj Americi samo podstiče izolaciju SAD. Jedan nedavni primer: četrnaestu godinu zaredom, Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasala je za rezoluciju kojom se osuđuje američki trgovinski embargo protiv Kube. Tokom glasanja o ovoj rezoluciji, 182 zemlje su bile "za", a 4 "protiv". Protiv su glasale SAD, Izrael, Maršalska ostrva i Palau. Mikronezija je bila uzdržana. Posmatrano realno, rezultat ovog glasanja bio je 182 prema 1.
(Nastaviće se)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
