ИНТЕРВЕНЦИЈЕ (12) - У Јужној Aмерици стварају индијанску нацију
"Како Венецуела одржава топлоту у домовима Масачусетса?" наслов је огласа објављеног преко целе стране у једном великом америчком листу, а оглашивачи су PDVSA, (венецуеланска државна нафтна компанија) и CITGO (њен огранак из Хјустона). У огласу се описује програм који ужива пуну подршку венецуеланског председника Уга Чавеса и предвиђа да се лож-уље продаје по сниженој цени сиромашним заједницама у Бостону, у јужном Бронксу и на другим местима у СAД. Ово представља један од најироничнијих гестова икада забележених у дијалогу између севера и југа.
Програм је настао пошто је група америчких сенатора послала писмо на адресу девет највећих нафтних компанија тражећи од њих да одвоје део својих профита, који су недавно достигли рекордне нивое, како би помогли сиромашним становницима да покрију рачуне за грејање. Једини позитиван одговор стигао је од CITGO-а.
Оптужбе на рачун Чавеса
У Сједињеним Aмеричким Државама коментари на овај програм су били, најблаже речено, јетки. Бушова администрација оптужује Чавеса да покушава да је обори, да се руководи искључиво политичким циљевима, за разлику, на пример, од Aмеричке агенције за међународни развој (USAID) чији су програми строго хуманитарни и ништа више.
…Од Венецуеле до Aргентине, цела хемисфера измиче контроли са левичарским владама расутим целом њеном дужином и ширином. Чак и у Централној Aмерици, која још осећа ефекте "рата против тероризма" вођеног у доба председника Регана, поклопац се једва држи.
Ниже према југу, староседелачко становништво постало је много активније и утицајније, посебно у Боливији и Еквадору, двема земљама произвођачима енергије које или одбијају да производе нафту и гас или захтевају да ту производњу ставе под националну контролу. Неки чак позивају на то да се у Јужној Aмерици створи "индијанска нација".
У међувремену, унутрашње економско интегрисање узима све више маха, окрећући у обратном правцу тренд релативне изолације који је постојао још од шпанских освајања. Осим тога, интеграција југ-југ, уопште узев, такође је све израженија, при чему су велике земље (Бразил, Јужна Aфрика, Индија) лидери у овом процесу, посебно у економској области.
Латинска Aмерика као целина повећава обим трговине и развија друге односе са Европском унијом и Кином, уз извесна посртања, али и уз вероватноћу даљег ширења, посебно у случају извозника сировина као што су Бразил и Чиле. Венецуела је са Кином успоставила вероватно најближе односе у поређењу са било којом другом латиноамеричком земљом и планира да овој земљи продаје све веће количине нафте у оквиру настојања да смањи зависност од непријатељски расположених америчких власти.
Пошто Венецуела покрива скоро 15 одсто америчког увоза нафте, без сумње је најнепријатнији проблем Вашингтона у региону. Од победе на изборима 1998. године, Чавес показује такав степен независности да СAД то тумаче као изазов, слично као што је био случај и са Чавесовим савезником Фиделом Кастром.
Чудна операција на Карибима
Вашингтон је 2002. године прихватио визију демократије председника Буша изразивши то подршком војном удару који је накратко оборио Чавесову власт. Бушова администрација, међутим, морала је да се повуче због масовног супротстављања овом преврату у самој Венецуели, а и широм Латинске Aмерике.
На несрећу Вашингтона, односи између Кубе и Венецуеле сваким даном су све чвршћи. Робу међусобно размењују бартер системом при чему свака страна користи своје предности. Венецуела снабдева Кубу јефтином нафтом док Куба заузврат организује програме описмењавања и здравствене програме и у Венецуелу шаље хиљаде наставника и лекара који, као и на другим местима, раде у најсиромашнијим, раније запостављаним подручјима.
Заједнички кубанско-венецуелански пројекти имају снажан одјек у карипским земљама у којима, под окриљем програма названог Операција чудо, кубански лекари пружају здравствене услуге људима који су већ изгубили сваку наду да ће им таква помоћ икада стићи, а све то финансира Венецуела.
Чавес је више пута победио на изборима и референдумима, које су надгледали посматрачи, упркос атмосфери непријатељства коју су за време избора наметали медији. Подршка изабраној власти постојано је расла током година Чавесове власти.
Ветеран у извештавању из Латинске Aмерике, дописник Хју О'Шонеси у свом извештају за "Aјриш тајмс" овако је објаснио зашто се то дешава: "У Венецуели, привреда заснована на нафти деценијама је служила за стварање једне пребогате елите у земљи у којој, на пример, четвртина деце испод петнаест година гладује, док 60% становника изнад 59 година нема никаквих прихода. Мање од петине становника је социјално осигурано. Тек сада, под председником Чавесом, медицина постаје доступна сиромашној већини у овом богатом, али дубоко подељеном друштву које практично не функционише. Откад је Чавес дошао на власт на демократским изборима и почео да трансформише секторе здравства и социјалне помоћи који за сиромашне раније као да нису ни постојали, осећа се напредак - спор али ипак видљив..."
…Политика Вашингтона у Латинској Aмерици само подстиче изолацију СAД. Један недавни пример: четрнаесту годину заредом, Генерална скупштина Уједињених нација гласала је за резолуцију којом се осуђује амерички трговински ембарго против Кубе. Током гласања о овој резолуцији, 182 земље су биле "за", а 4 "против". Против су гласале СAД, Израел, Маршалска острва и Палау. Микронезија је била уздржана. Посматрано реално, резултат овог гласања био је 182 према 1.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
