Звучне књиге стижу до читалаца

Мирна Пијетловић
Звучне књиге стижу до читалаца

Иако су звучне књиге хит у свијету, и овакав вид читања књижевних дјела доступнији је модерном и брзом начину живота, у библиотекама у Републици Српској су права ријеткост, а и ако их има, недовољно су популаризоване.

Један од свијетлих примјера је Матична библиотека Источно Сарајево која у свом фундусу има више од 650 звучних књига и константно обогаћује свој фундус уз помоћ Радио-телевизије Источно Сарајево.

- У њиховом звучном студију, а уз помоћ великог броја волонтера објављујемо наша издања у звучном формату. У посљедњих пола године објавили смо шест нових наслова. Ријеч је о нашим завичајним ауторима чије смо књиге раније објавили - рекла је за “Глас Српске” директор ове библиотеке Љиљана Кнежевић.

Додала је да су недавно отворили и одјељење за слијепа и слабовида лица, којима су овакве књиге првенствено и намијењене, а промоција оваквих издања тек треба да услиједи.

- Морам истаћи да постоји заинтересованост наших суграђана за звучна издања књига, а нарочито дјеце која посуђују лектире, које радије слушају, него читају - каже Кнежевићева.

Народна и универзитетска библиотека РС у оквиру своје издавачке дјелатности још нема ниједно издање звучне књиге, међутим, у овој библиотеци читаоци могу да користе звучне књиге које су издале друге библиотеке.

Једна од таквих је и збирка кратких прича књижевника Берислава Благојевића “Револуционар” која је објављена у издању Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица РС.

- Када је њихова идеја “Један писац, једна књига” дошла у фазу реализације, позвали су ме и указали ми част да моја књига буде прва у тој едицији. Својеврсна “аудио револуција” како смо у шали говорили. Принцип је у суштини веома једноставан - писац долази у студио и чита текст. Касније се све монтира, пребацује у одговарајући формат и нарезује на ЦД - објаснио је Благојевић.

Истиче да је звучне књиге могуће слушати у току вожње или шетње.

- Практичност овог подухвата омогућава и својеврсно “дописивање” дјела. Прије него што сам прочитао причу “Фуга”, искористио сам прилику да кажем неколико уводних ријечи о томе коме је посвећена и откуда инспирација. Тога нема у штампаном издању. Уз оваква издања могуће је снимити и разговор са аутором, тако да коначни производ буде још занимљивији и комплетнији од класичног издања - истиче Благојевић.

Специјализована библиотека објавила је и књигу сатиричара Миладина Берића, а ријеч је о наслову “Мусака” која представља пресјек дијела Берићевог сатиричког рада и у којој су заступљени дијелови из више његових штампаних књига.

- Звучне књиге свакако имају будућност, јер су много доступније већем броју потенцијалних љубитеља књижевности. Поготово ако у причу укључимо интернет, онда се добије и та просторна димензија. Код нас је звучна књига тек у повоју тако да овај мој пројекат представља готово пионирски подухват - истиче Берић.

Према ријечима директора Библиотеке за слијепа и слабовида лица РС Желимира Радиновића, код нас још увијек овакве књиге читају особе са оштећеним видом, те понеки појединац који ужива у звучном запису свог омиљеног дјела.

Празни фундуси

Библиотеке у Приједору и Требињу још немају издања звучних књига. У Бијељини их издаје једино Удружење за слијепа и слабовида лица, док у добојској библиотеци има неколико звучних издања из области науке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана