У трци за “Златни сунцокрет” 13 књига

Александра Глишић
У трци за “Златни сунцокрет” 13 књига

БЕОГРАД - Награда “Златни сунцокрет”, позната и као “Виталова награда”, додјељује се ове године 23. пут за најбоље књижевно остварење на српском говорном подручју у жанровима романа, приповијетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, објављено у току претходне године.

Жири награде у саставу Драган Бабић, Драган Јовановић Данилов и Владимир Гвозден (предсједник), након разматрања 150 пристиглих наслова на сједници одржаној 22. децембра сачинио је ужи избор од тринаест кандидата за награду.

У жанру романа кандидати су Тања Ступар-Трифуновић “Откако сам купила лабуда”, Слободан Тишма “Грозота или...”, Милица Вучковић “Болдвин”, Андреа Попов Милетић “Пионири малени, ми смо морска трава”, Миленко Бодирогић “По шумама и горама”, Небојша Миленковић “Нешто што страшно подсећа на живот”, Дарко Тушевљаковић “Јегермајстер” и Видосав Стевановић “Паучина”.

У ужем избору су и пјесничке збирке “Повремена попут викенд-насеља” Маше Сеничић, “Еџтраваганза: мале песме” Тање Крагујевић и “Дете” Живорада Недељковића.

Жири је у ужи избор уврстио и двије књиге есеја: “Повест о Мишкину” Боре Ћосића и “Чист облик екстазе” Бојане Стојановић-Пантовић.

- Књиге из ужег избора за “Виталову награду” наговештавају да се у српској књижевности дешава нешто битно: романи поново постају стилизовани и лирични, поезија се вратила идеји концептуално кохерентне песничке збирке, док се есеј препушта екстатичном приступу читању. Примедба везана за недостатак збирки прича постаје опште место, али увек изнова је потребно наглашавати да је тај недостатак симптом кризе поверења у истину -  саопштили су из жирија.

Према њиховој оцјени, ово је била узбудљива књижевна година обиљежена књигама којима је, како се чини, “први циљ да буду литерарно увјерљиве и егзистенцијално провокативне, а не тек забавна и разводњена замјена за историографију, живот, успјех или срећу”.

Најужи избор кандидата биће саопштен у првој трећини јануара, а Награда, која подразумијева диплому и новчани износ, биће уручена почетком фебруара у Београду.

Претходни лауреати

Награда “Златни сунцокрет” је први пут додијељена 1996. године пјесничкој збирци Ивана В. Лалића. Међу добитницима су Светлана Слапшак, Радослав Петковић, Јовица Аћин, Милета Продановић, Давид Албахари, Угљеша Шајтинац, Драган Великић...

Прошле године награду је добио Вуле Журић за роман “Помор и страх”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана