Тоде Николетић, књижевник, за “Глас Српске”: Примамимо дјецу око ватре културе да се на њој грију

Казао је то за “Глас Српске” књижевник Тоде Николетић говорећи о дјеци, књижевности и представи “Пут по свијету на тротинету”, која је прије неколико дана прославила јубилеј - 10 година извођења на сцени Градског позоришта “Јазавац”, а за коју је написао текст.

- Дете је неисписана табла па ми морамо одговорно водити рачуна шта уписујемо у његово сазнање, а то буди оно што је најлепше у човеку, а то је нагон за стваралаштво. Ако будемо децу усмеравали у том правцу, онда можемо очекивати да ће и она у себи пронаћи кутак за стваралаштвом и да ће имати потребу да се искажу. Да се објасне овоме свету - рекао је он.

Додао је да сви ми рођењем у себи носимо читав универзум, који треба откривати.

- Он се открива читањем, лепим и хуманим стварима. Оно што нам је најпотребније, поготово у деци, у данима агресивности и великог насиља, јесте да их примамимо у позоришта, да их примамимо око ватре културе, да се на њој греју. И будите сигурни да ћемо имати боље човечанство - казао је он.

Осврћући се на јубилеј представе “Пут по свијету на тротинету” истакао је да је текст за овај комад настао из потребе да кроз књижевне форме сачувамо све оно што је било вриједност једног народа.

- Најлепше што народ може да понуди је култура. Видимо да је ово епоха бруталности, заправо да су све епохе биле епохе бруталности, сукоба и антагонизама. Једино је култура била та која је могла на универзалан начин да представи оно боље у човеку. Отуда сам и ја у овај комад уткао оно што је најбоље - рекао је Николетић.

Објаснио је да је то урадио зато што је језик културе универзални и једини језик који цијели свијет може да разумије.

- Све остало је нека врста поделе, сумње и предрасуда одређених ставова у животу. “Пут по свету на тротинету” је представа која се заиста много изводи у региону и веома је популарна. Она живи отприлике неких двадесетак година, али оно што је за мене фасцинација јесте овај лепи, млади ансамбл и кућа ГП “Јазавац”, која је окупила ентузијасте и људе од умећа и која мени понекад личи на кошницу која је окупља пчелице унутра да се насите културног меда - испричао је Николетић.

Додао је да је ова представа урађена са много лепршавости, што је ријетко виђао, а како је казао редитељски рукопис за овај комад много му се допао, јер је постигао комуникацију са дјецом, полетан ансамбл, карактеризацију ликова и нагле промјене који су побрали много симпатија како код публике, тако и код позоришних естета.

- Овај јубилеј је велика ствар, јер они су десет година васпитавали најмлађу популацију и онај ко је тада имао 10, 11, 12 година, он данас има 22 и то је озбиљан и зрео човек. Из тог разлога треба ову представу сачувати, јер она служи, пре свега, као идентитет овог позоришта, а заправо и мене као писца, јер ми не дају да остарим - испричао је он.

Будући да комад “Пут по свијету на тротинету” најмлађе учи правим вриједностима и упућује на то да не треба да гледају у телефоне и таблете Николетић је казао да је ангажовање дјетета најбољи начин да га вратимо на пут правих вриједности.

- Дакле, не да малишани буду пуки посматрачи, већ актери. Да сами узму ствари у своје руке и да покажу своје умеће, оно што носе у себи. Све ово друго сузбија пре свега њихов таленат и амбиције и производи једну врсту херметизма у које се дете, данас модерно дете, затвара и постаје само конзумент свега тога - испричао је он.

Нагласио је да је примјер укључивања дјеце позориште “Јазавац” у којем добро ради подмладак, драмске секције те да је и велики одзив малишана што значи да је то једини начин да један дио свог времена посвете проналажењу сопственог сензибилитета.

- Не кажем да не треба користити телефоне и итернет, али га треба на одређени начин контролисати. Склони смо претеривању, али оно што рационално користимо не може да нам штети. И ми не можемо да зауставимо тај технолошки напредак, то је немогуће. Али ако извршимо психолошку анализу онда можемо да утврдимо да ту више није проблем дете, него родитељи. Дакле ти исти родитељи нису стекли склоности читања и учествовања активно у неким уметничким или другим научним сферама. Наравно да се то одразило - објаснио је он.

Када је ријеч о писању књижевности за дјецу и изазовима савременог доба, Николетић је истакао да је писање велика одговорност.

- Влада друштвени каламбур и када је у питању наше књижевно-уметничко стваралаштво, јер смо почели полако да губимо идентитет. Све више песника тежи ка томе да постану Луис Керол. Губе сопствени идентитет и наративност, ону којој припадамо, јер припадамо том кочићевском дијалекту - рекао је он.

Истакао је да су се појавили разни стилови и форме на тзв. књижевној сцени те да данас оскудијевамо у правим писцима који пишу на том фону.

- То је основни проблем, а други проблем су медији. Ми смо у доба, када је живио Душко Радовић, Десанка Максимовић и Миња Субота имали медиј који је њих стављао у први план. Нажалост, то данас немамо. Све се претворило у ријалити шоу програм, комерцијални програм и наравно да они на одређени начин потискују писану и мудру реч - казао је он.

Према његовим ријечима мало је добрих писаца и оних који се баве тематиком сопственог нациома и културе.

- Позоришне куће као што је ГП “Јазавац” које организује и чувени “Јуху” фестивал на одређени начин трагају за тим лирским пупољцима и оствареним писцима и они их стављају у први план, захваљујући фестивалима. Позоришта и фестивали су заправо спона и тај живи екран на којем се писци могу појавити пред публиком и да публика на одређени начин има сазнање да постоји писац - закључио је Николетић.

Новине

Николетић је истакао да је поред тога што је написао текст за представу “Три прасета и још једно”, која је недавно премијерно одиграна у “Јазавцу”, паралелно урадио и текст “Егзиперијева деца” поводом 80 година од настанка романа “Мали принц”.

- Неколико нових књига је у припреми, као и наставак романа “Тајна светог копља”, а припремамо и телевизијски серијал сличан некадашњем серијалу “Лаку ноћ, децо”- рекао је он и додао да ће бити и нових текстова за ансамбл “Јазавца”, као и да је задивљен када чује да један град има шест позоришта и то функционалних који стварају велике успјехе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.