Стиже наставак романа “Олујни бедем” Дејана Стојиљковића: “Дукат за лађара” у јулу у књижарама

Александра Глишић
Стиже наставак романа “Олујни бедем” Дејана Стојиљковића: “Дукат за лађара” у јулу у књижарама

БАЊАЛУКА - Књига “Дукат за лађара”, својеврсни наставак романа “Олујни бедем” Дејана Стојиљковића биће објављен у јулу.

Стојиљковић је најавио да ово дјело представља приповједни мост између књиге “Олујни бедем” и романа “Учитељ мачевања”, који је сљедећи у планираном петокњижју.

Издање ће према најавама издавача обухватити и линк са пјесмама инспирисаним српским средњовјековљем које изводе Дејан Најдановић Најда (“Смак”, “Генерација 5”) и његов бенд “Деливеранце”, а за које је Стојиљковић написао текстове.

Радња романа “Дукат за лађара” почиње када се након битке на Плочнику, у којој је српска војска нанијела тежак пораз Османлијама, крајишки војвода Иван Косанчић, који је у тој бици рањен, повлачи на своје имање. Свјестан да слиједи тек краткотрајно примирје и да се сјенка неизбјежног рата надвила над српском кнежевином, војвода косанички одлучује да доведе у ред свој посјед прије него га кнез Лазар позове у нови рат.

- Једне вечери до њега долази зао глас из села. Ђурђија, смерна и лепа девојка према којој је Косанчић гајио посебну наклоност, одузела је себи живот. То међу себре и господу уноси немир који прераста у сујеверни страх. Нарочито када поседом крену да колају приче како се Ђурђија вратила из мртвих. Решен да стане на пут страху и празноверју, иако са још незалеченим ранама на телу и души, Косанчић се супротставља сопственом народу и човеку који га предводи - фанатичном свештенику оцу Милутину. Међутим, трагајући за разлогом Ђурђијиног самоубиства Косанчић схвата да се иза свега крије и дуго скривана истина - навео је издавач.

Стојиљковић је јавности познат као прозни и драмски писац, али и филмски и стрип сценариста.

До сада је објавио романе “Константиново раскршће”, “Дуге ноћи и црне заставе”, “Знамење анђела”, “Каинов ожиљак” (у четири руке, са Владимиром Кецмановићем) и “Олујни бедем”, као и прозне збирке “Лева страна друма”, “Лоњ Лифе” и “Кишни пси”. Заједно са Владимиром Кецмановићем и Драганом Пауновићем аутор је илустроване трилогије о Немањићима, коју чине књиге “У име оца”, “Два орла” и “У име сина”.

Аутор је више драмских текстова и стрип-сценарија. Један је од сценариста ТВ серије “Сенке над Балканом”. Лауреат је престижне књижевне награде “Милош Црњански” (за роман “Константиново раскршће”), као и награде за дјечију књижевност “Доситејево перо” (за књигу “Немањићи: Два орла”).

Проза му је превођена на руски, енглески, грчки, италијански, словачки, македонски, словеначки и француски.

Један је од најчитанијих савремених српских писаца. Члан је књижевне групе “П-70”, Српског књижевног друштва и Удружења стрипских уметника Србије.

Претходна прича

“Олујни бедем” је наставак приче о витезовима Реда Змаја, о успону и паду српске средњовјековне државе, о опсади Ниша и бици на Плочнику.

У јесен 1386, након пада Пирота, моћна турска ордија предвођена лично султаном Муратом стиже у долину Нишаве. Кнез Лазар, свјестан опасности по своју државу, није сигуран гдје ће Турци ударити: на Крушевац или на Ниш. Зато у моћну тврђаву града на Нишави шаље свог кума, крајишког војводу Милана Топлицу, са задатком да, у случају османлијске опсаде, заповиједа одбраном града. Та кнежева одлука није по вољи кефалији Ненади, господару Ниша, који ће се зато сукобити са топличким војводом, а све се додатно заплете када Ненада открије да његова рођака Достана гаји наклоност према младоме витезу, иако је обећана другом просцу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана