Стефан Вишекруна, пјесник, о новој збирци пјесама “Опјесмоздан”: Да би неко писао добре пјесме, мора да живи поезију

Казао је то за “Глас Српске” пјесник Стефан Вишекруна говорећи о новој збирци пјесама “Опјесмоздан” која је објављена у издању “Поетикума”. Како је испричао, човјек треба да тражи смисао живота и да развија унутрашњу личност до бесконачности.

- То је задатак умјетности и културе. Трудим се да моје стваралаштво пружи одговор на горућа питања човјекове личности, шта је смисао живота, шта је слобода, шта је ропство, шта је смисао човјека - објаснио је Вишекруна.

Истакао је да је “Опјесмоздан” још једна у низу његових кованица која описује шта за њега значи пјесма и колико је уопште повезан са пјесмом. Илустрацију “Неурони” која краси ову књигу урадио је лиричар Срђан Стојановић из Требиња.

- Илустрација надопуњава збирку. Описује бескрај и бесконачност. Показује да постоји почетак, али не и крај, казује да постоји безвременост која иде ка васкрсењу - испричао је он.

Објаснио је да се те теме прожимају кроз цијелу збирку, јер пјесме имају упориште у философији, религији, традицији, патриотизму и љубави.

- Поезија је за мене живот, јер да би неко писао квалитетне пјесме мора да живи поезију. Она је за мене најдубљи идентитет личности, поред православља. Пишем да бих живио - рекао је Вишекруна.

Како је казао читаво његово стваралаштво говори о патњи и борби човјека за слободу на путу до васкрсења.

- То је централна тема за коју се вежу све моје пјесме. Васкрсење је њихово главно упориште. Али то није ни чудно, јер су моји узори људи који су били прожети васкрсењем као што су Достојевски, Његош, свети владика Николај. Све моје пјесме на том извору настају - казао је он.

У збирци “Опјесмоздан” поред кованица које буде пажњу читалаца, сабране су пјесме које је писао у шест држава, а неке од њих су Турска и Италија.

- Све пјесме су прожете унутрашњим осјећајем, али се ове које су настајале у иностранству разликују од оних које су настајале овдје. У пјесмама које су написане у Италији осјети се страст и неко другачије расположење - навео је Вишекруна.

Говорећи о кованицама истакао је да их ствара са лакоћом те да је још у дјетињству измишљао неке ријечи.

- Пјесник је чувар језика. Што каже Хајдегер језик је кућа бића. Чување језика мора да буде задатак сваког ствараоца, али и да ствара свој нови језик. Трпимо утицај страних ријечи, а не смијемо то допустити поред оваквог језика који имамо. Смијешно је да ми поред српског језика користимо енглеске ријечи - додао је он.

Вишекруна се осврнуо и на нашу књижевну сцену рекавши да су издвајања за културу смијешна.

- Издвајања испод један одсто су смијешна. Имамо добрих стваралаца, али да би се направио квалитетан фестивал и довела добра имена треба да имамо буџет за то. Ми то немамо и увијек је довијање за неке основне ствари. У први план иду сензације. Кад човјек говори неке јаке поруке деградиран је аутоматски, јер је све преплављено шундом и кичем - закључио је он и додао да би држава требало да бар удвостручи средства за културу, па би се онда могло о нечему причати.

“Императив”

Стефан Вишекруна је био учесник петог регионалног фестивала књижевности “Императив” и како је казао то је једна од свијетлих тачака у граду и држави.

- Сјајно је да се на тај начин промовише књижевност и дјело младих и других стваралаца. Тога нам никад мало, јер често смо преплављени небулозама - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.