Селинџеров роман “Ловац у житу” објављен прије 70 година: Како је све на свијету кренуло по злу

Илијана Божић
Селинџеров роман “Ловац у житу” објављен прије 70 година: Како је све на свијету кренуло по злу

БАЊАЛУКА - “Живот и јесте игра. Живот је игра која се игра како правила захтијевају”, ријечи су из књиге “Ловац у житу” Џерома Дејвида Селинџера која нас суочава са тренутком одрастања. Иако је објављена прије 70 година, и данас изазива контроверзна мишљења.

“Ловац у житу” је роман о четрдесетим годинама прошлог вијека који говори о губитку и о томе како је на свијету све кренуло по злу. Препорука је да га читају тинејџери, али потребно је знати да ова књига не слави младост.

Када је Селинџер овај роман понудио часопису “Њујоркер”, био је одбијен. “Њујоркер” је до тог момента објавио шест кратких Селинџерових прича, укључујући двије најпопуларније - “Савршен дан за банана-рибе” из 1948. и “За Есме - с љубављу и мучнином” из 1950. Међутим, када су уредници добили “Ловца у житу” на увид, одбили су да објаве одломак. Рекли су Селинџеру да пријевремена зрелост четворо дјеце Кофилдових није била вјеродостојна и да је рукопис разметљив. Казали су да се чини да је написан тако да истакне ауторову мудрост умјесто да представи причу.

Издавачка кућа “Харкот Брејс” већ је била одбила “Ловца у житу”, а њен директор Јуџин Рејнал рекао је да не може прокљувити да ли је главни јунак романа Холден Кофилд луд или не.

Међутим, није било одустајања, књига је морала да угледа свјетлост дана. Селинџеров агент однио је роман у “Литл, Браун”, чији је уредник Џон Вудбурн прихватио дјело и “Ловац у житу” је објављен у јулу 1951. године.

Иако је био најпродаванији те године када је објављен, публика га је прихватила тек средином педесетих година прошлог вијека, онда када су почеле да излазе плоче Елвиса Прислија и када су се погледи на живот промијенили, када је почело да се прича о отуђењу људи.

Роман “Ловац у житу” супротставља се интелектуалној прози јер је главни јунак млад и пасиван, без икаквих циљева, и као такав он је супротност ликовима традиционалне књижевности.

Ово је прича о дјечаку чији је млађи брат умро. Он, Холден, има 17 година и тако млад он је несрећан и такав увиђа да су сви људи фолиранти. Он замишља како стоји у пољу жита у којем се играју дјеца. Види да се на крају тог поља налази провалија. Он жели да стоји у том пољу и да пази на дјецу која би се превише приближила ивици, жели да их ухвати да не падну у провалију одраслих и зрелих. Он би желио бити “ловац у житу”. У тој жељи се, у ствари, крије метафора која заправо симболизује дјецу како губе своју чистоту и невиност, те одрастају и претварају се у преваранте које Холден презире. Ово је с једне стране и ироничан дио у књизи, јер би Холден хтио спасавати друге, а не може да спасе себе.

Он презире лажи, муче га сви његови тинејџерски неуспјеси и осјећања. Он вјерује да су сви успјешни људи које среће незналице. Он је идеалиста, дјечак који није способан да се прилагоди животу и реалности која му се намеће током одрастања. Изолован је и не жели да разумије друге људе, а ни други њега не разумију. Несрећан је и испуњава га осјећај да је све безвриједно. Ипак, не смијемо заборавити да је он изгубио брата као дјечак и да је то нормалан осјећај код људи којима неко кога много воле умре. Зато је он био лик у којем су се многи препознавали.

Занимљиво је да је убица Џона Ленона носио баш ову књигу под руком када су га ухапсили након убиства.

Забрана

“Ловац у житу” био је најоспораванији роман током прошлог вијека. Књига је била забрањивана, а главни разлози су били псовке и погрдни називи предбрачног секса, злоупотреба алкохола и проституција. Према неким теоријама, књига је заправо оруђе ФБИ-ја или ЦИА за управљање умовима.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана