Санела Бабић, директорица “Императива”, за “Глас Српске”: Без оптимизма и ентузијазма не би било ни културе

Миланка Митрић
Foto: Б. Брезо

Културе не би ни било без оптимизма и ентузијазма умјетника и културних радника. За културу никада нема довољно новца и по томе се ова година не разликује много од претходних.

Рекла је ово за “Глас Српске” директорица Удружења за промоцију и популаризацију књижевности “Императив” Санела Бабић  у сусрет шестом издању фестивала књижевности “Императив”, а који ће у Банском двору Културном центру бити одржан од 30. маја до 3. јуна, осврћући се посебно на организацију овогодишњег фестивала.

- “Императив” кроз свој рад непрестано указује на потребу повећања буџета за културу, а посебно на потребу развоја књижевне сцене и побољшања положаја књижевника, јер ниједан писац не може живјети од свог рада - рекла Бабићева.

ГЛАС: Како бисте описали овогодишњи програм и шта посебно издвајате?

БАБИЋ: У “Разговору са писцем” представићемо Мирјану Дрљевић, Ивицу Пртењачу, Маријану Чанак и нашег Стеву Грабовца чији други роман читаоци са нестрпљењем очекују. Кроз програм “Ноте и слова” представиће нам се Срђан Гавриловић, Ферида Дураковић и Срђан Ваљаревић.  У програму “Поезију ће сви читати” домаћи пјесници ће угостити Селму Асотић, Иванчицу Ђерић и Марију Дејановић ауторке које нам долазе из Италије, Канаде и Грчке. Програм “Поезију ће сви читати” отворићемо разговором о збирци поезије “Мој отац умире у поезији” Миланке Благојевић. Срђан и Лука Тешин представиће књигу за дјецу “Лука каже”.  Првог фестивалског дана биће отворен сајам књиге у концертној дворани Банског двора и изложба цртежа Дамира Каракаша у малом изложбеном салону. Са Каракашем ћемо разговарати о недавно објављеном роману “Потоп”.

ГЛАС: Која нова дјела домаћих аутора ће по први пут бити промовисана на “Императиву”?

БАБИЋ: Већина аутора нам долази у Бањалуку први пут. Трудимо се да сваке године представимо нова дјела регионалних аутора која су у протеклој години изазвала пажњу читалаца. Роман Стеве Грабовца “Послије забаве” тек треба да изађе из штампе. Имали смо задовољство да га читамо у рукопису, као и роман Дамира Каракаша “Потоп” који је недавно објављен у Хрватској. Такође, збирка поезије “Мој отац умире у поезији” Миланке Благојевић први пут ће бити представљена публици.

ГЛАС: Театар поезије је новитет овогодишњег издања фестивала. Шта можете да нам кажете о раду у оквиру овог театра и уопште о театарском приказу поезије “Смрт није крај”?

БАБИЋ: Театар поезије “Императив” је окупио десетак дивних младих људи који воле говорити поезију. Са полазницима ради глумица Миљка Брђанин која ће сценски упризорити избор поезије домаћих пјесника у сценски приказ који смо назвали “Смрт није крај”. Направили смо избор из поезије Мака Диздара,  Дарка Цвијетића, Тање Ступар Трифуновић, Михаеле Шумић, Мирослава Гојковића, Владане Перлић, Драшка Сикимића, Горана Вукојевића, Стеве Грабовца, Милана Ракуља и Миланке Благојевић. Премијерно извођење сценског приказа поезије “Смрт није крај” биће 2.6. у оквиру фестивалског програма.

ГЛАС: Један сегмент 6. “Императива” посвећен је Силвији Плат, а ове године обиљежено је 60 година од њене смрти. Шта можете да нам кажете о филму који ће бити приказан у Арт биоскопу и о панелу “Аутофикција у домаћој књижевности - насљеђе Силвије Плат”?

БАБИЋ: Тема овог “Императива” је аутофикција у савременој домаћој књижевности, а Силвија Плат се сматра зачетницом аутофикције. На панелу ће учествовати аутори и издавачи који ће говорити о аутофикцији у домаћој књижевности и о Силвији Плат.  У Арт биоскопу ће бити емитован филм “Силвија” из 2003. године у режији Кристин Џефс са Гвинет Палтроу и Данијелом Крејгом у главним улогама. Прича је заснована на стварном животу пјесникиње Силвије Плат.  Утицај Силвије Плат је свеприсутан у савременом књижевном стваралаштву. Исповједна проза и аутофикција су најпопуларнији књижевни жанр посљедњих неколико година. Роман “Под стакленим звоном” је и даље актуелан, јер стигма којом су обиљежене особе са менталним обољењима је присутна у данашњем друштву. О писању као терапији почело се говорити тек у посљедње вријеме на нашим просторима. Кроз фестивалске програме ћемо покушати одговорити на питања да ли је и у коликој мјери исповједна књижевност терапија и која је разлика између терапијског писања и аутофикције.

ГЛАС: Шта можете да нам кажете о радионицама које ће ове године бити одржане?

БАБИЋ: Радионица креативног писања за дјецу од 9 до 14 година “Бајковница” с Бериславом Благојевићем ће дјеци пружити прилику да развију вјештине писања, читања и причања прича. “Прољеће у Бањалуци” је радионица писања поезије, чији водитељ је Звонко Карановић, књижевник, оснивач и главни уредник издавачке куће ППМ “Енклава”. “Императив” сваког мјесеца организује програм “Поезију ће сви читати” у којем публика бира и чита поезију домаћих пјесника, али и своју поезију. Током тих сусрета упознали смо многе младе пјеснике и одлучили да им током фестивала пружимо прилику да кроз рад са Карановићем пронађу сопствени глас и пут за афирмацију стваралаштва. Тања Ступар Трифуновић, књижевница и практичар трансакционе анализе, одржаће радионицу терапијског писања и библиотерапије који су корисни алати за рад на себи. Радионице су бесплатне, а заинтересовани се могу пријавити до 22. маја на мејл удружења “Императив”.

Сајам

ГЛАС: Шта посјетиоцима ове године доноси сајамски дио фестивала?

БАБИЋ: Сајамски дио фестивала одржаће се, као и сваке године, у Концертној дворани Банског двора гдје ће нам тринаест издавача представити своја нова издања. Ове године ће с нама бити издавачке куће “Боока”, “Лом”, “Арете”, “Штрик”, “Контраст”, Књижевна радионица Рашић, “Енклава”,  “9. димензија”, “Пчелица”, “Имприматур”, “Рамајана”, “Арт сцена” и Удружење књижевника Републике Српске. Сајамски дио фестивала је мјесто сусрета аутора, издавача, уредника и читалаца. Са нама су сваке године уредници издавачких кућа из региона који прате програм, упознају наше ауторе, договарају се сарадње и нова издања. Сајам је и прилика за читаоце да купе нова издања књига по сајамским цијенама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана