Промовисана књига "Српска народна ношња дервентског краја": "Мода" из старих времена сачувана од заборава
ДЕРВЕНТА - Књига "Српска народна ношња дервентског краја" je својеврсно путовање кроз вријеме и врата кроз која улазимо у свијет наших предака. Свака страница носи са собом дио наше историје, а сваки детаљ ношње има своју причу, свака фотографија је траг времена. Ми смо се трудили да пренесемо дубоку повезаност између прошлости и садашњости.
Кажу то Дамир и Сандра Кљајић, аутори књиге која је промовисана у дервентском Центру за културу.
Настанку књиге претходило је дугогодишње истраживање и прикупљање писане грађе и фотографија. Настала је, додају, прије свега из жеље да на једном мјесту буду обједињени досадашња истраживања етнолога, записи хроничара, као и сјећања мјештана о српској народној ношњи на ширем простору Дервенте, те приказан дио старих фотографија и дијелова народне ношње које и даље чувају српске породице у дервентским, као и селима у другим општинама која гравитирају Дервенти.
Дамир Кљајић истиче да се, прије свега на основу сачуваних фотографија на којима су становници села у ношњама, од којих је најстарија из 1907. године, може рећи да су ношње дефинитивно биле огледало ондашњег друштва.
- Фотографије не само да су показивале друштвени статус и улогу појединца у животу заједнице већ су давале и бројне податке о културним, привредним, политичким и осталим друштвеним обиљежјима времена у коме су настале - појашњава.
Додаје да је видљиво да су промјене у друштву пратиле и промјене у народној ношњи. Владавина Османског царства, а потом и Аустроугарске, као и контактирање са сусједним земљама, унијели су у сеоску одјећу дервентског краја и специфичности тих земаља.
- Тако је у вријеме османске владавине у женској народној ношњи било много источњачких елемената - гајтани, крзно, џемадан, фес... Аустроугарска владавина донијела је развој индустрије и трговине, нове технике израде и нове материјале - прије свих памук, што је довело до великих промјена и у народној ношњи. На основу сачуваних фотографија може се рећи да тада ношња доживљава свој најбогатији развој - кројеви рубина су раскошнији, материјали разноврснији, а шаре и украси све богатији - истакао је Кљајић.
Сандра Кљајић наглашава да књига, с обзиром на то да аутори нису етнолози, нема намјеру да да коначан опис изгледа народне ношње Срба овог краја, већ да широј јавности презентује мали дио сачуваног насљеђа и да подстакне и друге на истраживање и вредновање овог културног добра Дервенте.
Рецензент Светлана Бајић из Сарајева, етнолог у пензији, наглашава да су аутори, користећи разноврсну и обимну грађу, понудили књигу препуну занимљивих детаља, који на најбољи начин осликавају народну српску ношњу у дервентском крају.
- Књига ће допунити постојећу етнолошку литературу те ће имати значајно мјесто у ширем контексту материјалног насљеђа Републике Српске, односно БиХ. Такође, сматрам да ће ова књига генерацијама које долазе пружити богат документациони материјал, који ће моћи користити сви они које ова тема буде интересовала - додаје Бајићева.
Рецензент Слободан Наградић, социолог из Бањалуке, истиче да је књига истовремено израз и допринос, исходиште и уточиште, консеквенција одређене културе памћења, односно сјећања.
- Овом књигом, изван ма какве сумње, отргли су од заборава дио традиционалне српске културе, фолклора, свакодневног и живота у специфичним ситуацијама и, колико-толико, нам приближили "моду" из неких старих, али ипак не толико давних времена. То је круцијални допринос и вриједност публикације - додаје Наградић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
