Професор и писац Емил Влајки за “Глас Српске”: Женама припада будућност

Илијана Божић
Професор и писац Емил Влајки за “Глас Српске”: Женама припада будућност

У некој, не баш далекој будућности, жене преузимају власт, тјерају мушкарце из политике. То је урађено с циљем да се потисне мушка доминација која је, будући да је мушкој популацији готово сва власт у рукама, човјечанству нанијела много зла.

Фокус је и на генетском инжењерингу, и стварању нових врста. Желим да читаоци схвате да ће се једног дана сусрести с таквим врстама о којима пишем и да их не одбацују, већ да их разумију.

Рекао је ово професор и писац Емил Влајки у разговору за “Глас Српске”, описујући садржај свог новог научнофантастичног романа “Магдаленија”, који је доступан у продаји на киосцима “Минутица”. Рецензент романа је књижевник Ранко Павловић.

- Доминација жена које преузимају кормило власти, прераста у супротност идеји на чијим основама се зачела, постаје тоталитарна, и опаснија за опстанак људске цивилизације него ратови вођени у претходном историјском периоду - додаје Влајки.

ГЛАС: Зашто су у Вашим посљедњим романима главни ликови жене?

ВЛАЈКИ: Жене су генетски савршеније од мушкараца. Комуникативније су и сигурно би боље управљале друштвом. Њима припада будућност што се све више показује у савременом свијету.

ГЛАС: Како бисте описали друштвено уређење у овом роману?

ВЛАЈКИ:  Под геслом да се матријархат успоставља како би жене које дају живот новим људским јединкама и отхрањују их одузеле власт мушкарцима који их шаљу у рат да гину, што је посебно наглашено у претходном роману  “Жена која је вјеровала да је Марија Магдалена”, оне мушкарцима, на матрици тоталитаристичких система и шовинистичког односа према другом роду, одузимају сва права, маргинализују их и практично претварају у својеврсно савремено робље. У матријархалном друштву дешава се све оно што се дешавало у нацистичкој Њемачкој - дискриминација, протјеривање, стварање концентрационих логора, спаљивање “неподобних” књига и експериментисање с људима кроз генетске манипулације.

ГЛАС: Који су главни ликови романа?

ВЛАЈКИ: У књизи постоје четири главна лика: Мајра, њен отац који је уједно и наратор, Човчим који је хибридна личност - комбинација двије трећине човјека и једне трећине чимпанзе, и Ребека, након Тилде Коен, друга предсједница државе, која је искомплексирана особа, патолошки мрзи мушки род. Имамо и двије личности које су утицале на ток радње. То је генетичарка Лисенка, која је једна од мајки Човчима и нема никаквих моралних скрупула приликом стварања хибрида, а ту је и Брајан, хомосексуалац и нациста у души и по дјелима. Важна је улога Свевишњег, који управља судбином свих предсједница ове матријархалне државе и даје им наднаравне моћи.

ГЛАС: Таква ситуација у друштву довела је до сукоба између мушкараца и жена?

ВЛАЈКИ: Да. То се види и по структури овог романа који има три дијела. У првом, под насловом “Монструми”, описује се матријархални тоталитаризам коме је Мајра у највећој мјери допринијела. Посебно се истиче живот хибрида насталих укрштањем људских и животињских врста. Други дио, “Слом”, говори о противрјечностима у Магдаленији које доводе до распада друштва. Мајра радикално мијења ставове и почиње се, уз помоћ мушкараца и хибрида, борити против ове, крајње болесне, заједнице. Трећи дио, “Ништавило живота”, описује грађански рат који захвата државу и који се завршава побједом антитоталитарних снага са Мајром на челу.

ГЛАС: Да ли је завршетак рата ријешио све проблеме у том друштву?

ВЛАЈКИ: Није. Након сваког сукоба, прави рат за изградњу хуманијег друштва тек почиње. У овој књизи, народ, пун предрасуда, опире се новим, људским врстама које су настале манипулацијама гена. Овај отпор, препун расизма и злобе, узрокује трагедије које доживљавају хибриди који умиру један за другим. Посебно се исказује зла коб која погађа Мајру и Човчима којима је њихова, међусобна, љубав равна смислу њиховог постојања.

ГЛАС: Иако је у том друштву основни однос лезбејски, ипак се стварају и хетеросексуалне везе.

ВЛАЈКИ: Наравно. Искрсавају и истинске љубави јединки супротних полова. Најупечатљивији примјер за то је љубав која је напросто “планула” између Мајре и абориџина (побуњеника) Смита. Но, истинску љубав Мајра проналази у хибриду Човчиму (као у бајци “Љепотица и звијер”). Та истинска љубав, била је вриједна њеног живота, дјевојке која је послије Ребекине смрти дошла на чело државе и окончала рат.

Корона

ГЛАС: Да ли припремате нешто ново?

ВЛАЈКИ: Завршавам роман који ће се звати “Љубав и смрт у доба короне”. У њему показујем да је корона политички вирус који се искориштава у различите нељудске сврхе. 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана